НА списку сеоских школа широм Рудничко-таковског краја, све више је оних са неизвесним опстанком. Неколико истурених одељења је угашено, а од садашњих 26 сеоских школа, десет има мање од петоро ђака. О гашењу не брину Брђани са 91 учеником и Враћевшница са 78. Ни Каменица-село далеко од Милановца, подно Маљена, које има 56 ђака не мора да брине, Горњи Бањани подно Рајца са 44, Бољковци 28 и Брезна 25, не морају да брину. Осталима нажалост прети послење звоно.
Планове и жеље да се школице не гасе, које пише креда званичника и добронамерних сусељана, бела куга брише са популацијске табле. Власти су решене да те школице истрају до последњег ђака, иако је мањак деце у Србији захватио и крај чије је средиште Горњи Милановац, у ком за разлику од осталих градова има још виталних фабрика. Нека од тих предузећа, као и општина, чак новчано дарују бебе и стимулишу наталитет. На радост је и то да ни у једном од 62 села овог атара ниједна кућа није закатанчена, али упркос свему, бела куга је и овде све израженија.
– У издвојеном одељењу Четврте ОШ “Десанка Максимовић” у Горњој Врбави нема ђака. Природно су угашена одељења ОШ “Иво Андрић” у Катрићима и Брајићима, ОШ “Арсеније Лома” у Варницама и ОШ “Таковски устанак” у Бершићима – део је списка, који нам дају начелница Одељења за друштвене делатности Љиљана Тешић и просветна инспекција.
У Јабланици, у истуреном училишту градске Прве ОШ “Краљ Александар Први”, још су само два ђака, оба четвртака Немања Јеремић и Василије Глишовић. Затичемо учитељицу Наду Савићевић и ђакона Владимира Вулету, вероучитеља. Идуће године, и ова школа се затвара…
– Једно дете ће дотле стасати за упис, али ће га родитељи вероватно школовати у граду, да буде са другом децом. Досад, само је једна јабланичка породица слала своје ђаке у град. Радим овде осам година. Лане је било троје ђака, претходних година од пет до десет. Свеједно ми је, учила двоје или више њих, мада двома неупоредиво више може да се посвети и пружи. За 29 година стажа, у целини теренског, ово је прва школа коју “затварам” – сетно прича учитељица.
Ђакон Вулета истиче да је порука младима:
– Не остављајмо село, не стидимо се својих корена. Живео сељак, мајстор хлеба! – беседи он.
– Није нам досадно. Изборни предмет нам је народна традиција. До школе три километра зачас пређемо – веле Немања, који баш воли веронауку, и Василије, добар математичар.
И проф. Слободан Пантић, директор Прве ОШ, потврђује шансу уписа јединог ђака, рођеног 2008. у ту школу.
– Сада, два ђака родитељи, иако тамо живе, школују у граду. Ако се не врате, угасиће се та школа… Таква је воља родитеља у још неким селима, чије школе припадају другим матичним. Ипак, понеки попусте, па се школе не угасе – објашњава Пантић. Прва ОШ је једина матична, чија се ниједна сеоска школа до сада није угасила…
ЛЕПШЕ ЖИВЕ
Ђакон Вулета истиче да сеоски ђаци лепше живе од вршњака, којима се пружају благодети али и странпутице града.
– Ова школица баш одише духом и вером. Живео сељак, мајстор хлеба! – беседи он.
Милорад Бошњак, Новости
Еј црна Србијо.кукала нам мајка,што ћутимо што не учинимо нешто.Ево како се не треба понашати,учитељица 29 година ради и и тако да каже свеједно ми је било два било педесет ђака а тек о томе да је лакше са двоје него са више деце,може им се више пружити,мислим стварно да је глупо,ваљда треба да храбри и инсистира на мноштву деце.А тек вероучитељ,ни помена о суштини проблема да смо запустили веру која је темељ свега доброг а као бодри опљачканог и извараног сељака да и даље буде у служби похлепне државе са јевтиним хлебом и купусом.Страва докле смо доспели.