Сузана Бојадић БЛИЦ
ГРАЂАНИ СВЕ ТЕЖЕ ВРАЋАЈУ ЗАЈМОВЕ
БЕОГРАД – Банке су за три месеца, од марта до јуна ове године, добиле 5.000 нових клијената који касне са отплатом кредита. Како сазнаје “Блиц”, у доцњи дужој од 90 дана сада је 115.000 клијената или тачно 89.065 грађана, 10.754 пољопривредника и око 16.000 предузећа.
Драстичан пад стандарда, скок евра и губитак радних места допринели су све већем кашњењу враћања дугова у банкама. Од марта ове године број грађана који нема новац за уплату месечних рата дуже од три месеца се попео за 3.754 грађана. Њихов проблематичан дуг је нарастао на 32 милијарде динара што је три милијарде више него у децембру 2010. године.
– Највише се касни са отплатом кеш и потрошачких кредита јер за њихово обезбеђење не треба хипотека за разлику од стамбених кредита. Са отплатом касне и они који су узимали готовинске кредите у швајцарцима где су рате скочиле и до 60 одсто. Тренд нас није изненадио имајући у виду све нижи стандард, веће цене и реалан пад плата – кажу за “Блиц” у једној од највећих банака у Србији. Велики број грађана касни и на основу текућих рачуна (230.000), кредитних картица (74.000) и лизинг уговора (1.786).
– Када сам купио стан крајем 2004. године, месечна рата је износила 180 евра, а сада је скоро 220 евра. Прво ми је пре годину дана смањена плата за 20 одсто, али сам кредит наставио да отплаћујем захваљујући уштеђевини. Почетком ове године, међутим, уместо пет дана недељно, имао сам посла за три. Плата ми је смањена скоро упола, уштеђевине више немам, а кредит не отплаћујем три месеца. Из банке зову редовно, а ја и даље тражим изговоре и други посао – прича он.
Банкаре највише брине изостанак стабилног тренда из марта ове године. У односу на почетак 2011. тада је број грађана који нередовно отплаћују кредите пао за око три хиљаде. Број нередовних платиша три месеца после се повећао са 8,6 на 8,9 одсто. Сваки једанаести грађанин који има кредит не може редовно и да га отплаћује.
Банкари увек препоручују клијентима да, у случају да не могу да отплаћују кредит, не чекају позив из банке већ да се сами јаве.
– У супротном, ипак, налазимо решење. Постоји могућност значајнијег продужења рока отплате и привремено умањење каматне стопе. Колике ће и тачно какве олакшице бити зависи од сваког клијента понаособ, а репрограм постоји за све кредите – кажу у Рајфајзен банци.
У Уникредит банци не крију да благо расте број грађана који касне са отплатом кредита и да им је помоћ све потребнија.
– Клијенти се све више распитују за могућности репрограма. У случају да остану без посла или да им послодавци смање примања, у нашој банци је могуће добити одлагање отплате до годину дана – кажу у Уникредит банци.
Банкарима су најпроблематичнији пољопривредници и велике компаније. Са отплатом касни сваки четврти пољопривредник, свако пето правно лице и сваки шести предузетник.
Банке у суштини не оскудевају у новцу, већ је њихов проблем у недостатку обећавајућих послова. Међугодишња производња јесте расла 3,4 одсто у априлу, али је неспорно да неликвидност реалног сектора не одговара финансијском сектору.
– Тражња за инвестиционим кредитима је мала и тешко је наћи нове, квалитетне клијенте. Највеће проблеме имају мала предузећа у грађевинарству и малопродаји, док се произвођачи хране добро држе – каже Владимир Вукотић, члан ИО Опортјунити банке, за „Блиц“.
