Кредити, највећа српска мора (1): Народ који су опељешиле банке

Када је пре десетак година почела најезда страних банака у Србију и када су исте простирале црвени тепих пред сваког храброг клијента који се после Дафине и Језде усудио да подигне кредит, позајмица би била за тили час одобрена. Данас је поред непрегледне документације, потврда са посла и вишемесечног решетања кредитног бироа, потребно доставити и анализу крви, урина, теста за сиду и хепатитис, али и резултат ЕКГ уз мишљење интернисте. И то ако позајмљујете износ мањи од 70.000 евра.

Ако којим случајем клијент жели да се задужи више, списак прегледа који мора да обави проширује се и на ултразвук срца и абдомена, а мушкарци старији од 50 година морају да ураде и ПСА тест, којим се утврђује постојање канцерогених ћелија простате.

Ако у том тренутку и нема рак, вероватноћа да ће га добити док кредит не отплати је огромна. Камате на стамбене кредите у Србији су убедљиво највише, док су плате најниже у региону. Код нас су каматне стопе на кредите одавно премашиле 20 одсто на годишњем нивоу, без обзира на то да ли су у еврима или динарима.

Поједине водеће банке у земљи, камате су подигле и на 27 до 30 одсто! Хрвати за исте кредите плаћају и до три пута ниже камате, док су њихове просечне плате и пензије исто толико пута веће. Хрватска је такође лимитирала каматне стопе на кредите, код нас се ова могућност ни не разматра.
x Онај ко се усуди да у Србији подигне стамбени кредит, на пример за гарсоњеру од 50.000 евра, пристаје да банци врати чак дупло више новца у наредне две и по деценије. Један Словенац за исти толики кредит банци би вратио чак 30.000 евра мање. Зато Словенац кредит и успе да врати, док све више Срба у очајању прислања пиштољ на слепоочницу. Или у срце, као што је урадио Милан С. (57) из Крагујевца, који је пресудио себи са два пуцња кад су извршитељи из суда дошли да преузму кућу у којој је живео са породицом. Милан више није више могао да плаћа кредит који је подигао за изградњу 400 квадрата стамбено-пословног простора.

Проклети лизинг

Лизинг компаније у Србији годишње заплене око 1.500 аутомобила, јер купци више не могу да отплаћују рате. Иако су услови за лизинг повољнији од кредита, стручњаци сматрају да је ова опција добра само за фирме, никако за грађане. Јер, најчешће траје пет или шест година, а камата се отплаћује у прве две године, па тек онда главница, тако да се купцима више исплати да врате ауто него да га до краја отплате јер му је у међувремену смањена вредност. Додатна непогодност је и та што када лизинг кућа одузме возило и прода га по мањој цени него што је проценила, онај ко је узео лизинг мора да надокнади разлику.

Познати крагујевачки власник сервиса за белу технику оставио је опроштајно писмо у којем је написао: “Сваку циглу сам натопио знојем, а сада и крвљу. Сам сам тако одлучио.” Ваљевац Радован Ж. (56) полио се бензином и запалио, јер није могао да врати нагомилани дуг због стамбеног кредита и камата које су почели да исплаћују жиранти. И полицајац Радош Тупеша (33) из Горажда убио се на радном месту, због дуга банци, а за собом оставио супругу и мало дете да тај исти стамбени кредит врате.

Према проценама банкара око 100.000 грађана Србије није више у могућности да отплаћује кредите. Зато се последњих месеци активира све више хипотека, па банке продају станове, али и аутомобиле да би намириле дугове. Економисти кажу да би по узору на законска решења у Америци и Европској унији требало увести правну форму личног банкрота. У САД је друге године светске финансијске кризе (2009.) лични банкрот прогласило око милион особа.

Оваква законска решења већ неколико година постоје и у Словенији, а у Хрватској се због велике задужености грађана, већ дуго расправља о доношењу сличног закона. Суштина је у томе да се физичком лицу које прогласи стечај омогући да задржи део своје имовине, а лични стечајни управник даје предлог надлежном суду за продају њеног већег дела, али и отплату дела дугова из будућих прихода дужника током наредних три до пет година. Остатак дугова суд отписује, а репрограмирањем кредита дужнику се омогућава да лакше изађе из презадужености. Док се ова могућност не уведе, грађанима Србије банке остављају само одећу и обућу, храну, огрев и евентуална инвалидска помагала. Све остало, приликом присилне наплате дуга, одлази на добош.
x У сваком случају, све мање људи одлучује да инвестира у куповину крова над главом. Промет у агенцијама за некретнине је опао за око 30 одсто, а број позајмица у банкама за ту намену смањен је за петину. Већина грађевинских фирми у Србији је у блокади. Повећање пореза и акциза стравично је погодило ову индустрију. Порез на грађевински материјал раније је износио четири одсто, а данас је 20 одсто. У цени квадратног метра стана материјал учествује и до 70 одсто, отуда и питање да ли ће градитељи станова уопште моћи да наставе да раде.
x Цео свет је данас у дужничкој кризи. Непримерено и неумерено кредитирање грађана Америке ову државу довело је на ивицу банкрота и увело светску економску кризу. Сада 11 милиона Американаца зајми новац од организација, познатих као продавнице брзих кредита. Иако их они називају кратки кредити за хитне случајеве, клијенти их на крају отплаћују дугорочно. А за ову хитру услугу плаћају камату од невероватних 400 одсто.

Тако је 13 америчких држава забранило ове продавнице брзих кредита. Тек тада немајући куд, многи грађани Америке излаз су нашли у кредитним картицама. Американци по основу кредитних картица дугују укупно 968 милијарди долара. Нова криза је на помолу, јер плаћања све више касне, самим тим повећавају се дугови грађана, али и губици банака.

Сутра – Кредити, највећа српска мора (2): Робови банке и државе

Вести