Кредити, највећа српска мора (3): Не морате све да знате

Милена П. из Јагодине у КБЦ банци подигла је стамбени кредит од 13.500 евра октобра 2008. године. Рок отплате кредита је 15 година, а валута швајцарски франак. Према клаузули уговора камата је фиксна првих пет година, док ће од децембра доћи до валоризације, па ће и рата и камата бити веће. Када је подигла кредит рата је износила 10.500 динара, а сада, зависно од вредности ове валуте, око 18.000 динара, јер је према курсној листи швајцарац био 59,6 динара, а сада је 91 или 92 динара.

– Мада је Динкић најавио да не узимамо кредит у швајцарским францима, многи од нас су се упецали зато што је та банка имала акцију неплаћања трошкова обраде кредита, који су били око 1.000 евра. Инвеститор зграде у Крагујевцу у којој сам купила стан, такође је узео кредит у овој банци, па ме је препоручио.

– Тада ми је све то изгледало примамљиво. Али, после само пет-шест месеци швајцарац је почео да скаче. Сада ми не би пало на памет да урадим тако нешто. Онда сам била или много храбра или луда. Имајући у виду наш стандард, камате су превисоке. Нигде у свету није тако. Помишљала сам да швајцарац може да скочи, али оволико, нисам могла ни да сањам – прича Милена за “Вести”.

У тренутку када се одлучила за кредит, Миленин супруг Саша такође је био запослен, па су мислили да им рата неће представљати проблем. Међутим, он је остао без посла, па је плаћа Милена, иако је скоро достигла половину плате. Осим тога, она мора да плаћа и режије за стан од 26 квадрата, где живе њени син и ћерка који студирају у Крагујевцу. За инфостан месечно издваја још око 7.000 динара.

– Много смо размазили децу. Док смо ми студирали, становали смо по ћумезима и шупама без купатила. Али данашња деца неће тако. Због свих тих обавеза супруг и ја одричемо се основних ствари, а на годишњи одмор и не помишљамо. Једноставно, живимо живот на леру. Саветовали су ме да ставим кућу под хипотеку. Али, не желим да изгубим кућу због тог стана, па је тај станчић под хипотеком. Пошто сам 12.000 евра дала у кешу за кредит, јер сам продала имовину на селу, уколико не будем више могла да плаћам рате, продаћу стан и измирити кредит. Али, у том случају морам да плаћам пенале банци, јер она живи од камате, па сам опет на губитку – додаје Милена.

[quote]

Без посла и брака

Нажалост, пуно породица у Јагодини остало је без станова, јер нису могли да отплаћују кредит због тога што су остали без посла. Јелена М. је радила у Поморављу, а супруг у Ини. Купили су већи двособан стан, јер имају и двоје деце. Редовно су плаћали кредит четири године, а онда читаву годину нису могли, јер су обоје остали без посла. Морали су да се иселе, банка је дала оглас за продају стана за износ који дугују. Још увек нико неће да га купи, јер зна ситуацију. Супружници су се развели због целе ситуације, а жена ради за 15.000 динара, станује приватно и брине о деци.

[/quote]

Она још каже да банка има и тајне које не саопштава у тренутку склапања уговора. Тако, на пример, постоји годишња надокнада за трошкове одржавање кредита која се плаћа 31. децембра и која износи 0,5 посто од износа кредита. У почетку је то било око 8.000 динара, али се износ смањује сваке године са смањењем укупног дуга.
– Не морате све да знате, саопштили су ми у банци када сам рекла да ме нису упознали са тим дажбинама. Уопште када сам се распитивала за кредит давали су ми штуре и неразумљиве одговоре. Страхујем и шта ће бити, јер КБЦ банку купује Сосијете женерал банка. У том метежу не знам како ћу проћи. Очекујем свашта, али ништа добро – закључује Милена.
У једној од банака, где нису хтели да говоре јавно, рекли су нам да ниједан клијент није узео стамбени кредит у швајцарцима, већ у еврима и да се рате плаћају по средњем курсу на дан доспећа. Референта стопа пада, тврде у тој банци, па је уместо почетних 190 евра, рата мања за 30 до 40 евра.
– Срећом, нико није остао без посла и увек нађу новац да измире кредит. Касне највише 20 дана. Веће проблеме имамо са потрошачким кредитима. После седам дана кашњења зовемо клијенте и подсећамо их да измире обавезе. Ако прекораче 90 дана, зовемо их и правимо нагодбе тако што одређујемо већи број рата. Иначе, 80 посто наших клијената је под кредитима, а пензионери су 100 посто задужени због тога што финансирају децу која не раде – каже извор “Вести” из једне јагодинске банке.

Тема дана – Кредити, највећа српска мора (4): Омча око врата

Вести