Кредити за сиромашне отишли Мишковићу, Митровићу, Костићу, Дракулићу, Човићу…

Савет Владе Србије за борбу против корупције саопштио је данас да Фонд за развој Србије не обезбеђује равномеран регионални развој, јер је највише кредита одобрено фирмама у Београду, Новом Саду и Нишу.

То стоји у извештају Савета за борбу против корупције под насловом “Анализа политичког утицаја на пословање Фонда за развој Србије”, који је 15. јула ове године достављен Влади Србије, Министарству унутрашњих послова и Републичком јавном тужилаштву, које је 21. јула проследило извештај Тужилаштву за организовани криминал.

У извештају се наводи да су у периоду од 2007. до 2013. године укупно одобрени кредити предузетницима износили око 882 милиона динара, а фирмама Мирослава Мишковића 1,2 милијарде динара, односно око 370 милиона динара више него свим предузетницима заједно.

Кредитиране фирме који су у већинском или стопроцентном власништву Мирослава Мишковића су – Делта Макси са 100 милиона динара, Делта Аграр 735 милиона динара, Југохемија 190 милиона динара и Јухор-Експорт Јагодина 185 милиона динара.

Делта: Све је по закону

“Компаније Делта холдинга су кредите Фонда за развој Србије добиле по законом предвиђеној процедури и своје кредитне обавезе редовно измирују”, саопштила је данас та ходлинг компанија у власништву Мирослава Мишковића. Како се истиче, сви кредити су наменски трошени, обавезе су уредно сервисиране, са свим припадајућим каматама и без дана кашњења у отплати.
Наводи се да је у овом тренутку у коришћењу само једна кредитна линија и то кредит Делта аграра, као и да је тренутни дуг по том кредиту 176 милиона динара. Приликом аплицирања за кредите Фонда за развој, како се истиче, Делтине компаније су наступиле су у законом предвиђеној процедури каква важи за све учеснике на тржишту.
Како истиче Делта, већина добијених средстава из Фонда за развој пласирана је у производне капацитете – у Делта аграр, месну индустрију Јухор из Јагодине, новосадску фабрику тестенина Данубиус и у капацитете који се налазе у различитим регионима Србије.

Осим Мишковића, предузетници којима је одобрен кредит из Фонда за развој су и Жељко Митровић, Војин Лазаревић, Ненад Поповић, Топлица Спасојевић, Небојша Човић, Зоран Дракулић, Мило Ђурашковић, Ђорђе Антељ, Горан Перчевић и Предраг Ранковић Пецони.
Предузетницима којима је одобрен кредит се у мањој мери баве производњом, а у највећем броју случајева ради се о услужним делатностима.

Кредит од 619 милиона динара одобрен је и фирмама АБС Минел трафо и АБС Минел трансформатори, које су тада биле у власништву Ненада Поповића, кредит од 508 милиона динара одобрен је компанији Руднап груп Минел котлоградња у власништву Војина Лазаревића, као и 530 милиона динара за ФМП Железник, чији је власник Небојша Човић.

Кредит од 300 милиона динара одобрен је и Миодрагу Костићу за фирму МК Комерц, компанија ЈУ Поинт, чији је власник Зоран Дракулић, добила је 360 милиона динара, а Пинк Дигитал систем у власништву Жељка Митровића добио је 190 милиона динара.

У извештају Савета за борбу против корупције наводи се да су кредити одобрени и другим предузећима чији су власници и директори веома познати јавности, као што су – Беохемија, Еурополис, Колинг, Интеркомерц, Гемаx, ПЗП Београд, Индустрија прецизне механике Београд, ИТМ-Гроуп, Чип комерц, Еуроаqуа, МБ Консалтинг, Котекс Сурчин, Звезда АД Земун, Градина Земун и Жито Дунав Батајница.

Додаје се да су и у осталим регионима у Србији средства Фонда такође дељена на основу политичких и других утицаја власника и директора фирми – Фармаком Шабац, Амига Краљево, Путеви Ужице, Симпо Врање, Тодор Врњачка бања, Гранд инжењеринг Бор, Вино Жупа, Рубин Крушевац, Подгорина Фрућт Осечина, Ж Пецка Осечина, ПИК Пештер, Банини Кикинда, Нисал Ниш, Медитеран 92 Гуча.

Бета