Зајмови које банке одобравају путем кредитних картица спадају међу скупље на нашем тржишту. Али ту се ситуација мало поправља па подаци Народне банке Србије показују да те камате полако иду надоле, али у односу на висине с којих крећу, ти кредити су још увек веома скупи.
Ево и података наше централне монетарне институције за први квартал ове године. Просечна камата на кредитну картицу а на динарска задужења износила је 24,90 посто, а то је 0,15 процентних поена ниже него у последња три месеца 2011. Просечна годишња каматна стопа коју су клијенти плаћали на ту позајмицу била је између 20 и 26 посто на годишњем нивоу. Најнижу стопу је својим клијентима понудила Уникредит банка – 19 посто, а тај трошак је био убедљиво највиши код Интезе – 31,37 посто годишње. Клијенти који нису могли редовно сервисирати те обавезе плаћали су и затезну камату. Она је у просеку износила 41,93 посто, мада има и кућа где је 60 процената. Просечна затезна мало се смањила – 0,21 одсто – у односу на последњи квартал прошле године.
Платне картице издате у Србији су обично типа “мастер” и “виза” па се могу користити и за плаћања у иностранству, а и домаћа “дина” од ове године даје ту могућност. Највише се користе за плаћање у еврима. Од 31 банке које клијентима пружају могућност коришћења кредитних картица, четири имају различите камате за динаре и евре: АИК банка, ЈУБМЕС, Интеза и Поштанска штедионица. Просечна редовна камата на дуг у еврима износила је на крају прошлог квартала 18,76 посто, или 1,33 одсто мање него крајем прошле године. Камате су биле од 15,60 посто у Поштанској штедионици до 22,73 у Агробанци. Просечна затезна камата за посматрани период износила је 19,77 посто, или 2,97 процента више него последњег квартала 2011.
Како се клијенти на нашем тржишту понашају када су кредитне картице у питању?
Већина их је научила лекцију о скупоћи. Тако подаци Кредитног бироа Удружења банака Србије говоре да се сваког месеца број кредитних картица смањује: сада их је 1.050.762, док је у мају било 1.057.297, а то је 0,6 одсто мање. Власници су веома обазриви и када су суме у питању. Тако су им банке на располагање ставиле 79,16 милијарди динара, а користи се 36,67, или мање од половине. У доцњи је 73.809 картица – неке од њих имају једног власника, а негде клијент користи више картица.
Како користи кредитну картицу, или, још боље, како је не користити? Истраживање на ту тему недавно је урадио портал “Каматица”, а они саветују корисницима обазривост. Клијенти такав начин плаћања користе по аутоматизму и већина их се није потрудила да проучи уговор и види на који начин троши свој новац. За куповину робе средње вредности боље је штедети него је куповати на ту врсту картица. Исто важи и за ситније ствари. За куповину књига или парфема боље је сачекати плату него се задуживати. Све више банака нуди клијентима инстолмент картице. Уместо отплате од уобичајених пет посто месечно, четири или више рата. Рок отплате је краћи а укупан дуг враћен банци нижи, истина, и рата је виша, али се то дугорочно исплати.
Шта да раде клијенти који су претерали с кредитним картицама? Све више банка нуди да се тај дуг, као и стандардни кредит, рефинансира. Ако је камата мања, а и број рата, то би за многе презадужене могло бити право решење.
Многи ће се запитати зашто се ти производи нуде на нашем тржишту. Одговор је кратак и јасан: за банке и картичарске компаније то је још један вид зараде.
