Београд — Степен кредитне динаризације и динаризације депозита су забележили пад у првом кварталу, док је једино повећано учешће динарског дуга у јавном дугу државе.

Истовремено кредитни пласмани банака привреди и становништву наставили су да се смањују већ шесто тромесечје заредом, наведено је у најновијем “Извештају о динаризацији финансијског система Србије”, који је данас објавила НБС.

Нови програм субвенционисаног кредитирања привреде могао би позитивно да утиче на динаризацију финансијског система Србије.

У Извештају НБС је наведено да је степен динаризације финансијског система Србије, мерен учешћем динарских пласмана у укупним пласманима који су одобрени привреди и становништву, на крају првог тромесечја износио 26,6 одсто, а у односу на крај претходне године, тај показатељ је смањен за 0,2 процентна поена.

Ако се посматра по сталном девизном курсу, степен динаризације је смањен за 0,1 одсто, на 26,7 процентна поена. Пласмани банака привреди и становништву су и у првом тромесечју наставили да се смањују (шесто тромесечје заредом).

Крајем марта ове године они су износили 1.733,5 милијарди динара или за 2,9 одсто мање него на крају прошле године.

Банке су у првом тромесечју пооштриле кредитне стандарде привреди, а због одсуства већих капиталних инвестиција смањена је и тражња за кредитима, па су пласмани привреди били мањи за 4,9 одсто у односу на претходно тромесечје, наведено је у “Извештају о динаризацији о динаризацији финансијског система Србије” НБС.