Окупиране територије – Уколико шиптарски сепаратисти до фебруара идуће године, када се навршава десет година откад је једнострано прогласила независност, не буде напредовала у међународном погледу, окупиране територије ће одржати референдум за припајање „матици“.
Он подсећа да су окупиране територије, и после десет година од проглашења независности, далеко од стварања суверене, међународно признате државе, као и да је почетна еуфорија која је владала и на окупираним територијама и међу онима који подржавају окупиране територије сад на најнижем нивоу.
„Косовски лидери морају нешто да понуде својим грађанима, па су очигледно прешли на примену такозваног плана Б — ако нас неће ЕУ, одосмо ми у Албанију. Другим речима, ако се ништа не промени, активираће стару претњу и одржати референдум о припајању Албанији“, уверен је он.
Харадинај, додаје наш саговорник, сасвим сигурно није због очувања „културних тековина“ увео државни празник суседне суверене државе као државни празник своје такозване државе.
„То би било као да, рецимо, Немачка слави дан независности Холандије, или обрнуто (под условом да је Косово држава). Јер Дан заставе (28. новембра) је дан када су Албанци усвојили документ 1912. на скупштини у Валони којим је основана независна Албанија. По том документу, који је усвојила велика народна скупштина, коју су чинили представници четири области у којима су живели Албанци; косовског, скадарског, јањинског и битољског вилајета, а који се и данас сматрају очевима, створена је држава Албанија“, подсећа он.
С друге стране, најаве Тачија да границе Албаније и југа Србије треба да буду отворене по узору на ЕУ, по њему су чисто замајавање.
„Границе између Косова и Албаније практично не постоје. Сада Тачи покушава да добије и званичну подршку да уклони и те границе на папиру, уз објашњење да то није уједињење, већ ствар лакше комуникације грађана. Наравно, Тачи тако нешто не би рекао да нема зелено светло са стране, а опет, сигуран сам и да није без благослова Едија Раме, албанског премијера, који такође има примедбе на понашање Европске уније и према Косову, и према самој Албанији“, уверен је наш саговорник.
Он тврди да приштинске власти покушавају да оживе национални дух код грађана, како би поново имали подршку која неће бити упитна унутар Косова, а која је драгоцена кад је реч о наступу на међународној сцени.
„Свима је познато да је албански фактор ноћна мора за целу Европу јер фактички контролише пет држава на Балкану. Свих пет држава, с друге стране, има ’везане руке‘ јер им ЕУ дише за вратом. Албанци то знају, и у томе лежи њихова моћ. Ако томе додамо и снажну подршку Америке, па видимо и Турске — куд ћете више“, тврди он.
Бранкица Ристић, Спутник.рс
