Скупштина Србије усвојила је данас Закон о правима пацијената који прописује право пацијената на доступност и квалитетну здравствену заштиту, у границама материјалних могућности здравственог система. За тај закон гласало је 159 посланика, а Закон о заштити лица с менталним сметњама који дефинише и присилни смештај у психијатријским установама, усвојен је гласовима 146 посланика.

Законом о правима пацијената прописано је да уместо у здравственој установи, заштиту права пацијената обезбеђује локална самоуправа која ће одредити саветника за заштиту права пацијената и образовати Савет за здравље.

Утврђено је и да пацијент у остваривању здравствене заштите има право на једнак приступ здравственој служби, без дискриминације у односу на финансијске могућности, место становања или врсту обољења. Пацијент има право да благовремено добије све информације о стању свог здравља, здравственој служби и начину на који је користи, у његовом најбољем интересу, пише у закону. Утврђено је да пацијент има право на превентивне мере, квалитет пружања здравствене услуге, безбедност, обавештење, слободан избор доктора и предложених медицинских мера, право на друго стручно мишљење, право на приватност и поверљивост, право на пристанак за предузимање медицинских мера, право на увид у медицинску документацију и право на поверљивост података о свом здравственом стању.

Међу правима пацијента су и право пацијената који учествују у медицинском истраживању, право детета у стационарним здравственим установама, право да пацијент на сопствену одговорност напусти стационарну здравствену установу, право на олакшавање патњи и бола, право на поштовање пацијентовог времена, право на приговор и право на накнаду штете.

Предвиђено је да дете од 15 година које је способно за расуђивање може самостално дати пристанак на предложену медицинску меру, а ако одбије ту меру, надлежни здравствени радник дужан је да пристанак затражи од законског заступника детета.

Дете које напуни 15 година има право на поверљивост података у медицинској документацији, а случају озбиљне опасности по живот и здравље детета, чак и ако се дете противи, надлежни здравствени радник дужан је да их саопшти законском заступнику детета.

Усвојен је и Закон о заштити лица с менталним сметњама који дефинише и присилни смештај у психијатријским установама. Тим законом је утврђено да ће се превенција менталних сметњи, нега, лечење и рехабилитација особа с менталним сметњама првенствено обављати у домовима здравља, а да ће се лечење у психијатријским установама спроводити само када је то једини или најбољи начин да се
обезбеди одговарајући медицински поступак.