У случају давања сагласности за изградњу мале хидроелектране „Паклештица“ у заштићеној зони природе на Старој планини, где градња не би требало да буде дозвољена, бројне институције су направиле пропусте. Осим Министарства заштите животне средине које је дало, а затим је повукло сагласност, нелогичне потезе и одлуке донео је и Завод за заштиту природе. Ова институција је, супротно свакој логици, прво установила да изградња МХЕ на реци Височици „није могућа“, да би четири месеца касније издала решење којим је изградња омогућена.
Случај мале ходроелектране “Паклештица”чија је изградња планирана на реци Височици, пример је недоследности и неодговорности надлежних институција у својим одлукама, које би за последицу могле да имају уништавање животне средине и заштићених станишта.
Како је Инсајдер писао, Студија о процени утицаја на животну средину кључан је документ када је у питању градња малих хидроелектрана у заштићеним подручјима, као што су специјални резервати и паркови природе. Та студија се, међутим, не може радити без позитивног мишљења Завода за заштиту природе .
У случају мале хидроелектране “Паклештица”, Завод је 2013. у року од свега четири месеца донео два опречна решења – најпре је утврдио да на реци Височици на Старој планини није могућа градња, а потом четири месеца касније, у децембру 2013. издао решење којим је инвеститору за исту локацију и исти пројекат омогућио градњу уз одређене услове заштите природе.
На основу тога је урађена Студија на коју је Министарство заштите животне средине прво дало сагласност, а затим је неколико месеци касније повукло.
Према информацијама до којих је дошао Инсајдер, мишљење о локацији за изградњу МХЕ „Паклештица“ од Завода за заштиту природе је тражио инвеститор, фирма Пирак Хидро из Београда. Образлажући своју одлуку у шест тачака, Завод је 19. августа 2013. дао негативно мишљење. У документу који је Завод за заштиту природе доставио Инсајдеру, између осталог се наводи да река Височица представља аутохтоно, добро очувано станиште заштићених врста риба, поточне пастрмке, поточне мрене, плиске, клена.
„Према одредбама Правилника о проглашењу и заштити строго заштићених и заштићених дивљих врста биљака, животиња и гљива, спроводи се забрана коришћења, уништавања и предузимања свих активности којима се могу угрозити дивље врсте и њихова станишта“, наводи се у решењу.
У истом документу Завод напомиње и да би планирани радови на бушењу тунела и минирање стенске масе довели до стварања нових пукотина и проширења, које би могле да доведу чак и до урушавања пећине у Владикиној плочи, која иначе припада геонаслеђу Србије.
Завод на крају закључује следеће: „У складу са наведеним Завод сматра да изградња планиране МХЕ Паклештица’ није могућа“.
Четири месеца касније, у децембру 2013. Завод за заштиту природе издаје решење о условима заштите природе за исту локацију и исти пројекат за који је претходно дао негативно мишљење. Тим документом је инвеститору омогућено да отпочне израду Студије за процену утицаја на животну средину на коју касније добија сагласност Министарства заштите животне средине.
Због чега је променио мишљење Завод за заштиту природе није образложио. У одговору Инсајдеру, уз тражену документацију ставили су напомену у којој наводе да се акт о условима заштите издаје на основу комплетно поднетог захетва и пратећег идејног решења.
Министарство прво дало, па повукло сагласност
Министарство заштите животне средине у августу 2017. доноси решење којим се даје сагласност инвеститору на Студију о процени утицаја на животну средину пројекта изградње мале хидроелектране „Паклештица“. Шест месеци касније Министарство повлачи сагласност, уз образложење да су установљене нове околности које претходно нису биле познате.
Те нове околности, односе се на нови извештај Завода за заштиту природе који је извршио стручни надзор на простору реке Височице и Јеловачке реке 10. јула 2017, три године након што је издао решење о условима које је омогућило израду Студије. У том извештају Завод, између осталог, наводи да је установљено да су евидентиране заштићена врсте рибе и строго заштићена врста рака. Констатују да би “свако захватање воде и смањивање протока неизоставно довело до смањења дубине и успореног тока чиме би се значајно изменили услови у станишту и трајно нарушила могућност даљег кретања матица риба, мреста и развоја рибље млађи”.
У извештају као меру заштите природе предлажу трајну забрану свих активности које би могле да доведу до нарушавања постојећих услова у станишту – преграђивање река, захватање воде, уништавање вегетације.
Како се испоставило, реакције Завода и Министарства су биле закаснеле.
Због повлачења сагласности фирма Пирак Хидро је тужила Министарство Управном суду који је на крају пресудио у корист инвеститора.
За суд није био релевантан последњи извештај већ управо решење о условима заштите природе који је Завод инвеститору издао још 2013.
Упркос свим овим чињеницама, министар заштите животне средине Горан Триван је за Инсајдер рекао да не сматра да одговорност за погрешно донету одлуку сноси комисија Министарства која је одлучивала о овој студији.
„У Заводу за заштиту природе неко није утврдио да тамо постоје заштићене врсте. Ја, који сам потписао сагласност, нисам знао да постоје. Када смо сазнали, повукли смо потпис и понистили решење. Рекао сам – направљена је грешка. Рекао сам да ће морати да се мења цела политика кад су у питању заштићена добра“, рекао је Триван.
Он је додао и да је изричито против градње МХЕ у заштићеним подручјима и да је његов следећи корак покретање иницијативе да се Закон измени и да се забрани изградња у праковима и резерватима природе.
Министарство знало за заштићене врсте
Када је Министарство заштите животне средине поништило сопствену сагласност у јануару ове године, такву одлуку образложило је тиме да би Студију требало преиспитати „због суштинског неуважавања услова од значаја за заштиту природе и новоутврђених чињеница о евидентираним заштићеним и строго заштићеним дивљим врстама и њиховим стаништима“. Министарство се позвало и на споменути Извештај Завода за заштиту природе којим је утврђено постојање две заштићене врсте – поточне пастрмке и поточне мрене, као и једне строго заштићене врсте – поточног рака.
Инвеститор је након повлачења сагласности тужио Министарство, а Управни суд је пресудио у корист инвеститора – фирме Пирак Хидро. У образложењу пресуде суд наводи да позивање Министарства на „сазнавање нових чињеница“ није основано јер је Министарство одавно знало за чињенице да на подручју планирања изградње МХЕ „Паклештица“ живе заштићене врсте.
Наиме, да на подручју на којем је планирана израдња МХЕ „Паклештица“ живе заштићене врсте познато је још од 2013. године, када је Завод за заштиту природе дао негативно мишљење на изградњу МХЕ „Паклештице“, као што је веч наведено.
У образложењу пресуде се наводи и да Министарство тврди да се ни у решењу Завода нити у Студији не спомињу заштићене и строго заштићене врсте, нити се река Височица спомиње као станиште тих врста које уживају посебну заштиту.
Овакве тврдње Министарства нису тачне, јер се у решењу Завода спомињу заштићене врсте.
Такође, новинари Инсајдера имали су увид у Студију о процени утицаја на животну средину МХЕ „Паклештица“, а у њој се наводи да у склопу Парка природе „Стара планина”, постоји изузетна биолошка разноврсност, између осталог, „преко 100 заштићених и строго заштићених врста“.
Не наводи се изричито да се тиме мисли на реку Височицу, али ова реченица је била довољна Управном суду да закључи да инвеститор „није прикрио чињеницу“ да на подручју градње МХЕ живе заштићене врсте.
На питање новинара Инсајдера да ли су рађена хидробиолошка истраживања на основу којих се говори о постојању заштићених врста и тврди да градња и рад МХЕ неће имати утицаја на биљни и животњски свет, ауторка Студије Евица Рајић каже да у условима Завода за заштиту природе и у условима Министарства нису захтевана таква истраживања.
„У условима Завода за заштиту природе, као и у обиму и садржају студије нису прописана претходна хидробиолошка мерења и истраживања, с обзиром на то да се зна које врсте, према подацима Еколошке мреже, живе у водама, односно у водотоцима који су део наведене Еколошке мреже. За МХЕ Паклештица, Завод је прописао мониторинг за редован рад и то је Студијом прописано“, каже Евица Рајић, директорка фирме ЕЦОлогица УРБО.
Инсајдер.нет
