Генерални директор Рударског басена Колубара, Милорад Грчић, налази се у никад горој ситуацији. Обруч око њега стегли су мафија, полиција и страначке колеге. Како наши извори говоре, неко је председнику Владе, Александру Вучићу коначно дојавио да Грчић од првог дана свог именовања на место генералног директора Колубаре, тражи новац за рад Српске напредне странке од сваког привредника са којима контактира. То не би био проблем за Вучића кад би био обавештен колико Грчић узима, али, он од њега те податке крије.
СПРЕМАН ЗА СМЕНУ
Директор РБ Колубара Милорад Грчић, узимао је новац од кога год је стигао. И од обичних грађана и од привредника. Али, он никада није завршио у страначкој каси. Са друге стране Грчић је нудио “куле и градове”, па је за новац који је примао, обећавао чак и такве мизерне компензације, као што је повлашћен положај у куповини угља (док је било угља то није био проблем, али данас…).
Полиција је последње две године стално добијала информације о томе шта он ради, али материјалних доказа и воље да се нешто предузме није било. Незадовољних начином на који Грчић намешта послове било је од почетка, па је неко у знак одмазде, још 2013. године, на његовом службеном аутомобилу одврнуо шрафове на точковима и аутомобил је слетео са пута. Тада нико није повређен.
Прави проблеми за Грчића почињу са прошлогодишњим поплавама, јер због смањене производње угља нису сви који су платили мито могли да добију и обећане количине угља по повлашћеним ценама. Незадовољни су се организовали и почели да прете.
Десило се тако једном приликом да су људи са фантомкама на глави уочени у близини његове канцеларије. Ове године, у априлу месецу, на канцеларији су му били полупани и прозори, док је следећи инцидент био паљење Грчићевог службеног аутомобила. Ауто је запаљен испред његове куће и тако му је послат знак да они којима дугује услуге знају где живи.
Можда је Грчић и намеравао да испуни оно што им је обећао, али, угља једноставно није било довољно! Копови су били поплављени, машине упропаштене, у неким тренуцима радило се са тек двадесет одсто капацитета…
Када је одлуком Владе Србије, финансијско пословање из Грчићевих руку измештено у централу ЕПС, показало се да Александар Обрадовић, директор ЕПС није спреман да са рачуна ове компаније плати дугове које је Грчић направио.
Списак људи и фирми које је Грчић донирао престао је да важи. Многи који су до тада од Колубаре добијали новац да ћуте, сада су почели преко друштвених мрежа масовно да објављују информације о Грчићу и његовим преварама.
Људима из обезбеђења Колубаре скренута је пажња да треба обратити већу пажња на безбедност директора, на шта је један од радника прокоментарисао, нисам очекивао да ћу учествовати у рату мафије.
Ипак, највећа превара коју је Грчић успео да организује у последњих шест месеци, десила се у тренутку када је Влада Србије заседала у Колубарском басену. За потребе снимања заседања Владе, требало је снимити и велики багер са огромним точком (глодар 3 ) како вади угаљ са копа.
На жалост, на угљенокопу поред којег је Влада заседала, налази се двадесетак метара муља испод кога је угаљ, а како Вучић не би волео да се на снимку уместо вађења угља види скидање јаловине, дотеран је угаљ из другог рудника, како би покрио бруку!
Не зна се да ли је у питању био колубарски угаљ, или је можда угаљ дотеран чак из Костолца за потребе снимања. У сваком случају, неколико вагона угља бачени су пре снимања седнице владе преко муља и ровокопач их је скупљао за потребе промоције седнице.
Наредних дана до Вучића су стигле вести о томе да Грчић и друге страначке главешине у име странке узимају донације, а да новац задржавају за себе, после чега су се непријатељи овог бившег власника “угледне” печењаре, додатно осоколили и кренули нови напад на њега.
Многи сматрају да сада када му је позиција овако пољуљана, постоји шанса да на место директора Колубаре буде постављен неко други из Српске напредне странке. Због свега тога, Грчић осим мафије и полиције, мора да обрати пажњу и на страначку конкуренцију.
На жалост, дешавају се и трагедије које је Грчић директно или индиректно скривио…
Радник „Тамнава- Западно поље” Бранислав А. (45) погинуо је недавно на површинском копу рударског басена „Колубара”, када је део челичне конструкције пао на њега.
На овај начин настављена је пракса да се у ЈП Колубара не обраћа пажња на безбедност на раду, док животи радника не значе ништа. Подсетићемо да у Грчићевом мандату ово није први случај погибије радника, али и да медији одавно више не пишу о том проблему.
Најужаснија смрт радника Колубаре била је она када је варилац Милан Сика жив изгорео у бункеру који није претходно очишћен од угљане прашине. Укуцавањем у интернет претраживач речи погинуо радник Колубаре, могу се наћи подаци о смрти многих рудара и радника у овом јавном предузећу, нажалост како ствари стоје не делује да ће ова пракса ускоро и бити прекинута.
Радници се годинама жале на лош квалитет ХТЗ опреме, чизме су мале, рукавице су лошег квалитета, шлемови су катастрофа, на жалост ни синдикати не преузимају готово ништа да се ситуација промени.
Дуго времена је Милорад Грчић одбијао да приликом запошљавања у рударском басену да предност деци погинулих рудара. Заправо и данас предност у запошљавању имају чланови владајуће странке, а не они којима посао заиста треба и који су квалификовани.
Вук Станић
©Гето Србија
материјал: Лист против мафије
