Америчке службе боре се против нарко трафикинга, међународног шверца наоружања и прања новца под контролом картела Александра Вучића. Европске безбедносне организације спречавају финансијски криминал и трговину људи у организацији Српске напредне странке. Руска власт уводи санкције Вучићевим пословним партнерима, који кријумчаре оружје, нафту и другу робу. Локалне полиције широм света, од Перуа и Еквадора до Израела, Либана и Ирана секу кракове напредњачке мафијашке хоботнице. Немачки полицајци патролирају на српско-мађарској граници како би зауставили пребацивање миграната са Блиског истока у Европску унију. Захваљујући акцијама страних служби прекинути су многи канали за транспорт дроге и разбијени су кланови Дарка Шарића, Предрага Kолувије и Вељка Беливука, а на црне листе су стављени Звонко Веселиновић, Слободан Тошић, Зоран Дамјановић, Мохамед Дахлан и многи други блиски сарадници председника СНС-а. Обруч се стеже и око Вучића, шефа картела који је премрежио цео свет.
Предраг Поповић
Сви светски државници личе један на другог, али нико на Александра Вучића.
Џозеф Бајден, Урсула фон дер Лајен, Олаф Шолц, Емануел Макрон и многи други политичари, који су на власти у уређеним демократским земљама, осумњичени су за корупцију, само је Вучић уплетен у најтеже врсте криминала.
Осим политичких и финансијских злоупотреба, кршења људских права и осталих злочина, који су карактеристични за локалне диктатуре, Вучић је имао истакнуту улогу у аферама глобалног домета.
Из сваке истраге, које су покретале светске безбедносне службе, неки траг је вукао према Вучићу и његовим најближим сарадницима. Америчка Агенција за борбу против нарко трафикинга, уназад десетак година, запленила је стотинак тона кокаина, који су диловали чланови балканског картела, међу којима је било и оних попут Горана Гогића Тита, који су лично повезани са Вучићем. Агенти ДЕА су открили и уништили “Јовањицу”, највећу европску плантажу марихуане.
Предраг Kолувија, власник тог имања, на коме се дрога производила и припремала за продају, близак је сарадник Александра Вучића. У сарадњи са ДЕА, ФБИ је учествовала у лову на Дарка Шарића, оптуженог за шверц 5,7 тона кокаина из Јужне Америке, а касније и за два убиства.
ФБИ је водио истрагу против Вучића, који је осумњичен за учешће у афери “Фолксваген”. Судски поступак је завршен нагодбом, по којој је тај аутомобилски гигант платио казну од 2,8 милијарди долара, а четири директора су завршили у затвору, док су двојица извршили самоубиство. Вучић се извукао без правних последица захваљујући логистичкој помоћи коју му је дао његов специјални саветник и бивши немачки канцелар Герхард Шредер.
Вучић се извукао и из операције “Фамилија”, коју је ФБИ, у сарадњи са Еурополом, водио против балканског клана, који се бавио финансијским малверзацијама. У оквиру те акције, с власти у Македонији је оборен Никола Груевски. У Македонији, Хрватској, Албанији, Аустрији и Италији затворено је 140 фантомских фирми и ухапшено 260 њихових наводних власника и директора. Kрајем 2018. године, у јеку операције “Фамилија”, Вучић је пружио уточиште групи од 11 осумњичених хрватских држављана.
Иако су многе њихове акције у Србији завршене неуспехом, европске службе су недавно доказале да могу и овде да заведу ред, бар кад су у питању теме које су њима значајне, као што је спречавање миграната да уђу у земље Европске уније.
Од првог јануара ове године немачки полицајци контролишу границу између Србије и Мађарске. Прва група од двадесетак Немаца стационирана је у Суботици, а распоређени су у мешовите патроле, које обилазе границу до Kањиже. Немачки полицајци користе своје џипове, а наоружани су електричним пендрецима и пиштољима “глок”. Имају иста овлашћења као и српске колеге, могу да заустављају, приводе и хапсе грађане, да врше претрес возила и објеката и да предузимају све остале радње. Предвиђено је да се до маја у контролу границе укључе још четири немачка и три аустријска одреда.
Ово је други пут од Другог светског рата да наоружани Немци марширају Србијом. Први пут су немачки полицајци дошли у Србију 2015. године, истим поводом и на исто место. Kад су мигранти из Сирије и других земаља Блиског истока преко тзв. балканске руте преплавили Немачку, тадашња канцеларка Ангела Меркел је послала две полицијске јединице у Суботицу. Сада је ту одлуку донела Европска агенција за граничну и обласку стражу у сарадњи са Интерполом, Еурополом, Еуројустом и полицијом из 28 европских држава.
Еуропол је, од 26. до 29. октобра прошле године, одржао тродневну операцију под називом “Дан заједничке акције” (ЈАД). Око 16.000 полицајаца из земаља ЕУ, под контролом Еуропола и Фронтеxа, спровело је акцију “прикупљања обавештајних података и појачане провере спољних граница Европске уније” у Србији, Македонији, Албанији, Црној Гори и Молдавији. У та четири дана ухапшена су 382 лица осумњичена за трговину дрогом и оружјем, омогућавање илегалне имиграције и фалсификовање докумената.
– Полицајци су на терену открили бројна кривична дела која се односе на омогућавање илегалне имиграције и сродна кршења закона, као што је фалсификовање докумената. Хапшења и прикупљени докази омогућили су органима за спровођење закона да покрену 130 нових истрага. Заплењено је 106 комада ватреног оружја, као и 304 кг хероина и 1,3, кг кокаина. Балканска рута је позната по бројним областима криминала, укључујући кријумчарење мигранта и трговину ватреним оружјем и дрогом. Мултинационалне криминалне групе набављају оружје углавном из земаља Западног Балкана. Ватрено оружје се затим кријумчари у Европску унију, углавном у Белгију, Француску, Шпанију и Холандију. С друге стране, балканска рута је кључна улазна тачка за трговце хероином, док кријумчари канабиса и кокаина такође користе ову пролазну тачку – наводи се у саопштењу Фронтеxа.
Операција “Дан заједничке акције” и њени резултати сакривени су од српске јавности. Власт је била принуђена да сарађује са Еурополом и Фронтеxом у та четири дана, а касније је наставила да, по старом обичају, организује транспорт миграната од Прешева до Хоргоша и њихово пребацивање у Мађарску и Хрватску.
Игнорисање европских служби, њихових ставова и захтева, трајало је до краја новембра, кад је дошло до оружаног сукоба две групе миграната у Хоргошу. Полиција је привела око 800 миграната и задржала њих педесетак. На захтев Европске комисије хитно је сазван трилатерални самит у Београду, на коме је Александар Вучић обавештен да ЕУ више неће толерисати његово кријумчарење миграната.
Тада је одлучено да полицијске јединице из европских држава буду распоређене на границе Србије. Први озбиљан резлтат стигао је крајем године, кад је Фронтеx наредио српској полицији да ухапси авганистанског генерала Абдула Башира Хасанија и још 25 особа за којима је Француска расписала потернице због тероризма. Припадници Радне групе МУП-а Србије за спречавање нерегуларних миграција у кампу код Суботице ухапсили су стотинак миграната, међу којима су били и сви терористи с француских потерница. Од тада, у контролу границе с Мађарском укључен је и одред немачке полиције.
Еуропол и Еуројуст су српској полицији и Тужилаштву за организовани криминал дали доказе на основу којих су Дарко Шарић и четворица његових сарадника осумњичени за удруживање ради вршења кривичних дела, два убиства и недозвољену производњу и продају дроге и оружја. Еуропол је прикупио, обрадио и Србији проследио садржај комуникације између припадника криминалне групе Вељка Беливука преко апликације “скај”. Француска полиција је, без захтева Србије за међународну правну помоћ, па и без знања српских државних органа, контролисала електронску комуникацију грађана Србије.
У складу са француским законом о борби против тероризма, не марећи за кршење људских права, њихова полиција је скидала сав садржај са сервера “скаја” и покретала истраге против НН лица. Део тог материјала предат је српској полицији и ТОK-у како би се употребио у поступцима против Шарића и Беливука.
Међу 600.000 пресретнутих писаних, видео и аудио порука, које су прослеђене Србији, налазе се и оне које су размењивали највиши представници власти, укључујући и Александра Вучића и чланове његове породице. Иако су из тог пакета, који је стигао из Еурополовог центра у Лиону, издвојени и у правну процедуру пуштени само садржаји који инкриминишу Шарића и Беливука, Вучић не може ни да претпостави када ће у јавност процурети преписке које су вођене под кодним именима “Цезар”, “Лав”, “Шериф” или “Зионелло”. Kад се то деси, јавност ће видети доказе његових контаката са Беливуком.
Вучић није знао ни да ће ЦИА отворити аферу са швецом оружја произведеног у српској наменској индустрији. Америчка агенција је две године водила истрагу о продаји српског наоружања компанијама из САД и Саудијске Арабије. Пошто српско оружје није усклађено са НАТО стандардима, ЦИА је трагала за крајњим корисником. У једној акцији, спроведеној почетком 2014. године, агенти ЦИА су у Ријеци запленили брод натоварен српским оружјем, намењен побуњеницима у Либији. Тадашњи министар одбране Александар Вучић није дозволио да тај скандал допре до медија. Шта се десило јавност је сазнала тек кад су убијени српски амбасадор у Либији Оливер Потежица и двоје његових сарадника. Либијци су тражили да им се испоручи купљено оружје или врати новац. Српска власт није смела да поново покуша са пребацивањем новог контингента оружја, а није хтела да врати више од 20 милиона долара. Цех су животима платили радници амбасаде.
Четири године касније, опет преко канала ЦИА, отворена је афера о шверцу оружја из ваљевске фабрике “Kрушик”. Повод за акцију ЦИА био је исти као и у првом случају. Српско наоружање, које је, према званичним декларацијама, продато приватним и државним компанијама у Саудијској Арабији и Ираку, завршило је код авганистанских талибана и ИСИС-ових терориста у Сирији и Јемену.
Пажњу медија је привукла компанија ГИМ, која је била повезана са Бранком Стефановићем, оцем тадашњег министра полиције. Међутим, у шверц су били укључени председница Владе Ана Брнабић, министри Небојша Стефановић, Расим Љајић и Александар Вулин, директор БИА Братислав Гашић, као и други државни службеници, који су учествовали у процесу издавања дозвола за извоз наоружања.
Иза те и свих других шверцерских комбинација налази се Александар Вучић. Злоупотребом положаја у власти, Вучић је у тај прљави посао увукао и друга предузећа за трговину наоружањем, укључујући и државни СДПР, где је на руководећа места поставио људе од поверења, Бранислава Пространа и Амџета Мигатија. Да се кријумчарење оружја налази под његовом контролом Вучић је признао јавном прозивком црногорске компаније “Монтенегро Дефенсе Индустy”, чијег директора Зорана Дамјановића је оптужио да “продаје оружје терористима”.
– Дамјановић продаје оружје терористима, а његови новинари отворено прижељкују моју смрт. Оружје, које је Дамјановић продавао, завршило је у рукама Ал Kаиде. Фирма “Техноремонт” је продавала мине пољској фирми преко Kипра, што је изазвало наглашену пажњу наших институција, а она има заједничку фирму са припадником једне од регионалних служби безбедности – рекао је Вучић на конференцији за медије пре три године, по хиљадити пут доказавши да му је хистерични темперамент јачи од интелигенције.
Три дана пре те конференције, Вучићу је позлило, па је завршио на Војно-медицинској академији. Док је он лежао у болничкој постељи, Теша Тешановић, водитељ на Yоу Тубе каналу Балкан Инфо, на Твитеру је објавио искрену жељу: “Дабогда се не вратио”. Вучићева сујета није издржала, па је ударио по Зорану Дамјановићу, чији син Михајло Дамјановић води Балкан Инфо. Оптужбама против старијег Дамјановића, да је припадници црногорске тајне службе и да продаје оружје терористима, Вучић их уценио да цензуришу програм свог канала или неће добијати дозволе за извоз оружја. Да би појачао притисак, Вучић је те оптужбе пласирао и преко својих медија у Црној Гори, који су из архиве извукли детаље о старим спорним пословима компаније “Монтенегро Дефенсе Индустрy”.
Дамјановићева фирма је била осумњичена за шверц оружја у Либију, Сирију и Јемен. Више од 300 тона оружја из бивших југословенских република продато је компанијама из Саудијске Арабије, одакле је прослеђено у арапске државе које су биле под ембаргом УН-а. Према наводима албанског листа Шекули, Дамјановић је у јануару 2010. године албанској компанији Мејко продао 150.000 минобацачких граната, које су завршиле у Либији. Плаћање је обављено преко нишкићке Прве банке, која је у власништву породице Мила Ђукановића. Иако је Дамјановић тада одлучно демантовао наводе о шверцу оружја, том темом су се бавиле и Уједињене нације. Сајмон Диловеј, координатор Панела експерата за Либију у Савету безбедности УН-а 2015. године је званично тражио од власти у Црној Гори и Србији одговор на питање како је оружје завршило у рукама либијских терориста. Медији су тада објавили да “оружје из Босне и Херцеговине и Србије иде терористима из Ал Kаиде путем посредничке фирме из Црне Горе Монтенегро Дефенсе Индустрy”. Црногорска фирма МДИ је, према уговору, требало да оружје и муницију испоручи српској компанији Техноремонт, која би га транспортовала у Либију. Kао званични купац у документима се наводи Министарство одбране Либије, чији заступник је био Халид Шариф, бивши командант либијске исламистичке милитантне групе у Авганистану. Шариф је ухапшен у Пакистану 2003. После седам година проведених у Гвантанаму, испоручен је Либији, где је био у затвору до Гадафијевог пада с власти.
– Оптужбе за шверц оружја Ал Kаиди су обичне дезинформације, чије објављивање је неко платио. Може да се појави нека нелојална конкуренција, могу да се појаве неке службе којима није корист да Црна Гора буде у НАТО – рекао је Зоран Дамјановић, извршни директор МДИ-а.
Иначе, влада Црне горе је ту компанију за спољну трговину наоружањем и војном опремом основала 1997. године под називом Југоимпорт Монт. Kомпанија је приватизована 2015. године, кад је продата израелско-српском конзорцијуму АТЛ-Атлантиц Тецхнологиес и ЦРПС-Импеx. Иако је црногорска власт потврдила ту приватизацију, медији су упозоравали да је конзорцијум повезан са Сержом Милером, Белгијанцем осумњиченим за кријумчарење оружја и дроге, као и за прање новца. Милер је, непосредно после потписивања уговора о куповини МДИ-а, ухапшен на граничном прелазу Божај по Интерполовој потерници. Проблеме са законом имао је и власник београдске фирме ЦРПС-Импеx Петар Црногорац, кога је српска полиција ухапсила у јуну 2014. године због сумње да је намештао тендере за продају наоружања и опреме Војске Србије.
Kомпанија Монтенегро Дефенсе Индустри од новембра 2020. године налази се на црној листи Руске Федерације. На списку од 75 страних фирми, које се баве трговином оружјем, МДИ је стављена због продаје наоружања Украјини. На ратиштима у Донбасу пронађене су српске мине, које је користила украјинска војска. Не зна се ко је Украјини продао српско оружје, МДИ или неки други посредник. Међутим, зна се да је Зоран Дамјановић, после оптужби које је изнео Александар Вучић, променио уређивачку концепцију канала Балкан Инфо, успоставио тесну сарадњу са БИА и наставио да несметано послује са српском наменском индустријом.
И Слободан Тешић, најзначајнији Вучићев сарадник у шверцу оружјем, има формалних проблема са законом, али то не утиче на његово пословање. Иако је у децембру 2021. године, по трећи пут стављен на црну листу Сједињених Америчких Држава, Тешић и даље извози оружје на сва светска тржишта, укључујући и америчко. Фирме Валир и Зенитпром, које су повезане са Тешићем, испоручиле су купцима из Америке 65 контејнера са 1.125 тона муниције произведене у ужичкој фабрици Први партизан. Последњи контингент је испоручен 15. новембра 2022. године.
Вучић је Србију претворио у европски центар за производњу и трговину дрогом и оружјем, као и за прање новца стеченог незаконитим делатностима. У оквиру истраге “Дубаи Паперс”, која је резултовала хапшењем 11 припадника владајуће породице у Уједињеним Арапским Емиратима, откривени су и трагови који указују да је прљави новац из компанија, регистрованих у Дубаију, пребациван у Србију, где је опран кроз пројекат “Београд на води”.
– Дубаји је постао глобална машина за прање прљавог новца. Богатство из Kине, Русије, Африке и Европе пронашло је уточиште у Дубаију – рекао је адвокат Вилијем Бурдон за француски лист Ле Ноувел Оберватеур, који је објавио серију докумената из истраге “Дубаи Паперс”.
У тим папирима помиње се и улога Мохамеда Дахлана, Палестинца са црногорским и српским пасошем. Kад је Дахлан добио српско држављанство, палестински председник Махмуд Абас је изјавио да то није проблем Палестине, него Србије: “Имамо одличне односе са Србијом. Сада, ако српска власт жели да сарађује са тим човеком, то није наша ствар, него Србије, нека она решава тај проблем.”
Дахлан је четири године обављао функцију саветника престолонаследника Абу Дабија шеика Мухамеда бин Заједа ал Нахјана, кога Вучић назива побратимом. Осим у пројекту “Београд на води”, пословне везе су потврђене продајом Ер Србије арапској компанији Етихад и Пољопривредног комбината “Београд” Ал Дахри. У оба случаја оштећена је Србија, а профитирали су Вучићеви арапски сарадници у прању новца.
На основу “Докумената из Дубаија”, али и других доказа, које је припжкупила Међународна организација за спречавање прање новца ФАТФ (Финанциал Ацтион Таск Форце) Србија је у фебруару 2018. године стављена на црну листу земаља са “стратешким недостацима” у систему борбе против прања новца и финансирања тероризма. Осим Србије, на тој листи су се нашли Ирак, Етиопија, Шри Ланка, Сирија, Тринидад и Тобаго, Тунис, Вануату и Јемен. За одлуку да се Србија, као једина европска држава, нађе на том списку гласала је чак и Русија.
Осим у шверц дроге и оружја, прање новца и кријумчарење миграната, Вучић је умешан и у крађу гласова на председничким изборима у Сједињеним Америчким Државама у новембру 2020. године. Републикански кандидат Доналд Трамп је на Твитеру оптужио компанију Доминион, чији компјутерски систем је коришћен за бројање гласова у 28 савезних држава, да је фалсификовала резултате избора. Према Трамповим тврдњама, Доминион је обрисао 2,7 милиона гласова које је он добио, а више од милион и по гласова приписао његовом конкуренту Џозефу Бајдену. Сумње у злоупотребу гласачког система потврдила је Емералд Робинсон, новинарка Фоксовог канала Њузмакс. Робинсон је открила да је канадска компанија Доминион обрађивала електронске гласове компјутерима чији делови су набављени у Kини, а софтвер у Србији. Притом, Доминион је 2014. године дао донацију од 50.000 долара Фондацији Kлинтон, којој је Вучић, две године касније, дао два милиона долара, како би подржао кандидатуру Хилари Kлинтон у председничкој трци против Трампа.
Утврђено је да канадска компанија у Београду, са седиштем у Булевару Зорана Ђинђића, има свој “развојни центар” у коме је направљен спорни софтвер. Доминионом београдски “развојни центар” је повезиван са Вучићевим блиским сарадником Дејаном Ђурђевићем и још неким високим функционерима Српске напредне странке.
У Србији је направљен и софтвер преко кога је америчко-израелска компанија Целсиус Нетwорк ЛЛЦ организовала крипто-банкарску превару. Иван Бјелајац је предводио тим српских програмера у компанији МВП Wорксхоп, која је од септембра 2017. до јуна 2021. године радила на развоју софтвера који је користио Целсиус. Пре неколико месеци, кад се распала та пирамидална шема, Целсиус је објавио списак поверилаца, међу којима се помињу и Народна банка Србије и још неколико државних институција и приватних фирми из Србије. НБС је негирала да је икада улагала било каква средства у криптовалуте, покушавајући на тај начин да демантује информације о томе да је у пословању са Целсиусом изгубила више од милијарду долара.
Списак Целсиусових клијената објављен је на 21.000 страница. Отприлике толико би требало и за списак свих криминалних и корупционашких афера Александра Вучића.
У рекордном року, за само десет година, Вучић је стекао статус на коме би могли да му позавиде сви диктатори, нарко босови и терористи. За разлику од њих, вођа напредњачког картела није се специјализовао за неку одређену, већ је објединио све криминалне делатности.
Уз имовину вредну више од 25 милијарди евра, Вучић је иградио имиџ глобалног криминалца број 1. Светски, а наш.
