Криминална, политичка и интимна позадина Александра Вучића

Мада је скоро четврт века заштићен посланичким имунитетом, Александар Вучић од једнога никако није могао да се одбрани, а то је суд јавности. Чак и данас, упркос његовој апсолутној контроли скоро свих медија у Србији, указује се лице преваранта, опседнутог влашћу и новцем. Вучић је и више од тога! У питању је лицемер, спреман на сваку идеологију и сваку издају, само ако му то доноси моћ.

За годину дана, од када врши дужност првог потпредседника владе, разрадио је механизам до сада незапамћене отимачине и тако себи направио империју, али и армију непријатеља који му то неће заборавити…Његова десна рука и “човек за пријем новца“, у виду “мале пажње“ Никола Петровић, функционер СНС-а и директор „Електромреже“, превазишао је Ал Капонеове скупљаче харача. На удару Вучићевих харачлија су тајкуни, банке, фондови, установе…Борба против корупције је само параван за Вучићево отимање новца и његово устоличење као Господара Србије. У том пакленом науму он се користи директором српске полиције који за њега уходи његове жртве, новинаре и политичке противнике, председника Николића, па и дечаке из његовог живота.

Преваре Александра Вучића су толико прозирне, да је и он сам себи постао смешан, и након што је опељешио своје другове из врха Демократске странке, одлучио је да са њима уђе у коалицију. Када је изгласан за подпредседника Владе Србије, Вучић је кренуо у обрачун са премијером Ивицом Дачићем, јер је, послујући као генерални секретар Српске радикалне странке са шефовима кабинете Војислава Коштунице и Бориса Тадића, научио да се шуровањем са влашћу и варањем грађана могу згрнути велике паре. Као нераздвојни пријатељ Александра Никитовића, шефа кабинета тадашњег премијера Коштунице, Вучић је наплаћивао подршку Влади у изгласавању закона. Упућени тврде да је зарадио десетину милиона евра. Падом Коштунице, Вучић моментално заборавља на Никитовића и заљубљује се у Миодрага Ракића, шефа кабинета Бориса Тадића.ти кловн Ракић фасцинира Вучића причама о тајним службама, о досијеима, праћењу и ухођењу.

Вучић је помогао Ракићу да два пута Николић изгуби председничке изборе, за суму од око 20 милиона евра! Највећи део колача добио је, погађате, Вучић. Када је, на своје велико изненађење, морао да уђе у Владу Србије, Вучић се заклиње Ракићу да ће владати кратко, и да ће њега, за живота, узети у нову Владу, само да отера Дачића. Образац његових превара и насиља, увек је био крајње једноставан. Наставио је да копира своју љубав Миодрага Ракића.

Прво би нахушкао, попут бесних паса, новинаре дневних листова Информер и Курир, који би објављивали текстове који су долазили из кабинета директора полиције Милорада Вељовића и начелника Управе криминалистичке полиције Родољуба Миловића. Доносила их је, и још доноси, Марија Ненић, уговорни сарадник за месије Дирекције полиције, иначе познатија као новинарка ТВ Б 92. Она је од раније позната полицији, због најтежих кривичних преступа, а направила је кућу на Вождовцу, на плацу власника коме се изгубио сваки траг, а закључује се да је убијен. И из кабинета Александра Вучића стизали су памфлети. Блаћени су они за које се поуздано знало да имају пара. Сматра се да је акцијом руководио Миодраг Ракић, велика Вучићева љубав, који је и Александра користио за прљаве послове Демократске странке. Данима би Информер и Курир писали о “жртви“.

А, “борба против корупције“, почела је типовањем жртава. На почетку је први потпредседник Владе Србије приграбио себи неуставна овлашћења. Председник Србије Томислав Николић именовао га је за “координатора рада свих служби безбедности“. Свака служба има директора, и њен рад је одређен законом, у којем нема места за координатора рада свих служби безбедности. На свом двору, Александар Вучић је дефинисао улоге сваког слуге. За озбиљније политичке ангажмане задужио је Небојшу Стефановића. Исту врсту услуга, само ранг ниже, пружао му је Бранислав Простран. За сплеткарење у сивој финансијској и хедонистичкој зони одговоран је Зоран Башановић. Горан Веселиновић има част да на своје име води Вучићеве бизнис комбинације. Југослав Петковић посредује у односима с богаташима, али само онима из другог ешалона.

Андреј и Недодирљиви

У том окружењу посебну улогу има Никола Петровић, Вучићев кум и комшија из „Црвенкапе“. Сваки слуга који није био присутан, постајао је мета оговарања и ругања. Стефановића су називали гирицом и слином, Башановића клептоманом, Веселиновића, наравно, наркоманом…За свакога су имали неки трач, само је Петровић био недодирљив. На помен његовог имена сви би ћутали или, у наступу храбрости, колутали очима и одмахивали рукама.

Уредник “Правде“ Предраг Поповић се сећа: „…Само једном приликом, у седишту СНС-а, кад се у Вучићевом кабинету окупило десетак општинских лидера из унутрашњости, Андреј Вучић се усудио да критикује Петровића. Заваљен у фотељу свог кума и шефа, Петровић је листао каталог сатова и накита, незаинтересован за госте. Погледај га. Дошао је у оделу које је скупље од кућа ових мученика што су стигли из пизде материне, сео је пред њих и бира да ли да купи Францк Муллер или Патек Пхилиппе од 80.000 евра. Намерно то ради, хоће да импресионира сиротињу, срам га било“, изнервирао се млађи Вучић, чији политички нерв је једнако беспрекоран као и код старијег брата.

Андреј је устао, узео каталог из Петровићеве руке, вратио се до своје столице, ставио на њу спорни часопис и сео. И сам Петровић је изгледао као да је испао из неког хедонистичког каталога.

Скупа одећа и обућа, огрлице и наруквице, томпуси и пробрана пића, утегнут, кварцнут, прави тајкунчић у успону. Нико није знао да ми тачно каже којим бизнисом се бави. Причало се да највише пара зарађује увозом смрзнуте рибе, али помињале су се и његове брокерске куће, компанија за трговину електричном енергијом. Вучић је тврдио да је Никола син српског бизнисмена који у Француској има огромну фабрику за прераду воћа и поврћа. Одбијајући један Вучићев позив на вечеру у ресторану „Трибеца“, питао сам га откад је почео да излази на таква места.

„…Брате, мени је свеједно да ли ћу да код куће једем сланину и лук или морске плодове у неком ексклузивном ресторану. Међутим, прихватио сам Николину паметну девизу да није важно само да имаш паре, мораш и да их покажеш. Можеш да имаш пара колико хоћеш, али ништа ти не вреде ако други, јачи од тебе, не знају за то или ако те игноришу“, објаснио ми је Вучић.

Рекетира за Вучића

Никола Петровић је постављен за директора Електромеже. Главни задатак му је “обрада“ крупних играча и прибављање крупних улога. Прво бих од Вељовића добио досијеа жртава, поток би отишао у дневни лист Информер и доносио текстове које је уредник Вучићевић беспогроворно објављивао. Жртва би била облаћена, стављена би јој у изглед опасност од хапшења. Тако престрашеног бизнисмена потом посећује Петровић и прави погодбе. Ко не плати, оде у затвор. Ко плати, Информер га одмах похвали.

Новинари Информера месецима су тајно фотографисали долазак Петровића и издавање налога Вучићевићу. (Захвљујемо им). Петровић у “Правди“, која је и угашена, никог није плаћао осим повремено двоје-троје уредника. Запослени су морали да штрајкују, након што шест месеци нису примали плату. Новинарско робље ни у Информеру не прима пристојне плате.

Душан Елезовић, председник Покрајинског одбора ДС-а морао је са рачуна у бечкој банци да подигне 1.200.000 хиљада и преда их Петровићу. Он је разрезао намете војвођанским тајкунима и страначким функционерима, тражећи и више од половине њихових прихода.
Таблоид је објавио како су се од затвора спасили власници Интеркомерца Горан Перчевић и директор Беохемије Жунић.

Крајем прошле године, у време покретања стечајног поступка, Горан Перчевић је изненада напустио Србију, али се вратио после десетак дана. Исто су учинили још неки тајкуни, чије су фирме доспеле у блокаду. Сви они су пре одласка, али и одмах по повратку, имали поверљиве разговоре са Николом Петровићем, директором Електромреже Србије, и сивом еминенцијом која стоји иза политичког пројекта „Александар Вучић“.

Блиски сарадници потпредседника Владе добро знају да је Петровић, иначе личност која се слабо експонира у медијима, особа која је буквално створила данашњег Вучића. Из тог разлога је он човек од његовог највећег поверења, и задужен је за крупно рекетирање.
Да је Петровић Перчевићу донео свилен гајтан и понуду да се откупи, потврђује и чињеница да он свој боравак у иностранству није искористио да би побегао, већ да би прикупио новац којим би одобровољио Вучића! Пре тога је ступио у контакт са највишим функционерима Министарства унутрашњих послова, од којих је сазнао да ништа не могу да учине, јер је одлука већ донета.

Никола увек носи скупа одела, посебно прављене ципеле, златан накит и вози најновије и најскупље моделе аутомобила. Обедује искључиво у најелитнијим ресторанима и изузетно је агресиван према онима који му се испрече на путу…

Никола Петровић за Вучића сакупља новац уцењујући привреднике. Данас је задужен само за вишемилионске износе у еврима, док мање суме препушта другима. Оно што је Владимир Беба Поповић био Зорану Ђинђићу, то је Петровић Вучићу. Питање је само када ће му доћи главе. Камере безбедоносне службе забележиле су “операцију актовка“. Вучић би из свог доскорашњег стана у „Црвенкапи“ на Новом Београду излазио у тренерци и патикама, силазио на први спрат у кафић, јер у истој згради станује и Петровић, и после пет минута би се враћао у стан са актовком. Тачно се зна ко је тог дана био жртва…

Кум на венчању

Када се Вучић прошле године брзопотезно оженио, Никола Петровић је руководио том акцијом. Александар је тужбу за развод поднео 14. новембра, а разведен је 16. новембра, јер је полиција привела његову супругу да у касарни на Топчидеру потпише записник о саслушавању странака.

Када се Александар исељавао из стана у „Црвенкапи“, барем 50 полицајаца је било у згради, јер су његова супруга и деца плакали, молећи га да их не оставља.

На дан венчања, приведена је матичарка СО Земуна, довезли су је у пратњи црних лимузина БИА на Топчидер, морала је за минут да стави свој потпис у књиге венчаних које су већ биле попуњене, и одмах је враћена.

Несрећа се ипак насмешила Вучићу. Прво је Ракић изгубио у Демократској странци. Са отпадницима је основао нову, али без шансе да прођу а изборима. Вучић је тврдо обећао да ће га узети у Владу, као “веома способног човека“. А онда је болест Ракића ескалирала (због рака су му извађена простата и тестиси и дада има проблема са плућима), и Вучића сада нема ко да навија. Прошле недеље посетио га је у Лондону, тражећи инструкције.

Вучићева борба против организованог криминала и корупције је лажна, а он је користи за лично богаћење. До сада је на познате рачуне инкасирао преко 610 милиона евра!

Браћа по матери

Саобраћајни полицајац из Панчева, Столе Маргетић, три пута је писао пријаву Андреју Вучићу, рођеном брату Александра Вучића: два пута што му возило није регистровано, а једном што није имао појас. Андреј му је напомињао да је брат Александра Вучића, али је саобраћајац веровао да су сви исти пред законом. Те пријаве никада нису пуштене. Уместо да га награде, надлежни овог полицајца пребацише из саобраћаја у поредак. Човек је сад на боловању, има висок шећер и притисак, јер је ушао у сукоб са командиром саобраћајне полиције Митковићем, зато што је писао и пријаве за неке претоваре, и тиме дирао командирове људе. Маргетић пише, а командир цепа пријаве.

На крају поштеном полицајцу написаше представку и он оде у оно што се народски зове „прашинар“. Пре годину дана је Андреју први пут била писана пријава за прекршај у Панчеву. Полицајац Маргетић после поноћи му је скинуо таблице, али је овај звао Дачићевог саветника из Београда да интервенише и, наравно, одмах је било све у реду. Међутим, Андреј се и даље бахато понашао и за њега закон не важи, већ само демонстрација силе.

Вељовић се стално улагује Андреју Вучићу. Андреј нон стоп долази у Панчеву, јер ту има љубавницу, плавушу Ивану Поповић.
У Панчеву се понаша бахато и виђа се са онима што имају полицијске досије, највише са убицом Дејаном Симеуновићем Симкетом. Увек се са њима изљуби и изгрли, наравно пред публиком, да би им дао на значају. Љубавница Андреја Вучића има брата Николу, који се такође понаша бахато и по Панчеву се обоје позивају на Вучића.

Андреј Вучић је за свог старијег брата Александра главни повереник за Војводину. У тој покрајини он кадрује, поставља и премешта функционере, али је највише задужен да од привредника узима новац. Андреј и Александар су браћа по матери. Када је постао подпредседник Владе Србије, Александар је најавио хапшење “њему веома блиског човека“, објашњењем да није нико изнад закона.

Андреј је веома близак са Небојшом Човићем, чије хапшење је такође најавио Информер, али је Небојша морао да одвоји 15 милиона евра, преда их Вучићевом благајнику Николи Петровићу, и тако добије “опрост“. На тај начин су обојица спашени.

Позивајући се на брата Александра, Андреј је постао међу виђенијим тајкунима. Његова ад хок основана фирма преузела је сав увоз соли за Србију, од тузланског рудника. Андреј има монопол на увоз соли за људску исхрану, за исхрану стоке и соли за путеве! Предходно је Никола Петровић овај посао одузео Интеркомерцу, на чијем је челу Горан Перчевић, који је доведен до просјачког штапа.
Замерити се Андреју, опасно је по живот…

И Цане му је дебело платио

Александру Вучићу су уста била пуна борбе против корупције и независности правосуђа. У стварности је све супротно од онога што он каже, а најбољи пример за то је случај Станка Суботића Цанета који је недавно добио могућност да се са слободе брани уз плаћање кауције. Позадину свега тога објашњава Таблоидов сарадник Ђорђе Вишекруна:

„…Средином децембра 2011. затекао сам се неким послом у просторијама централе СНС-а где ми се обратио један од највиших функционера те странке, а данас и народни посланик у републичкој скупштини( Владимир Цвијан, напомена редакције). Замолио ме је да га мојим колима повезем, јер је журио на аеродром, да ухвати лет за Швајцарску. Објаснио ми је да је он у странци задужен за контакте са особама са потерница од којих је узимао новац за потребе СНС-а.
У Швајцарску је ишао да би се срео са Станком Суботићем који је обећао да плати веома високу донацију СНС-у како би му било омогућено да приведе крају судски поступак у случају да та странка дође на власт. Други део пара је за Цанета требао да плати српски контроверзни бизнисмен Славиша Пурић.

Када сам следећи пут дошао у централу странке, било је то 22. децембра 2011. године, о овом разговору сам обавестио Александра Вучића, уз речи како би требао да обрати пажњу на то да његови најближи сарадници не причају о таквим стварима пред публиком. Сложио се самном и о свему обавестио Тому Николића, такође уз коментар да сарадници треба да држе језик за зубима, када су у питању овако шкакљиве теме.

Вучић је том приликом на једној цедуљици написао број свог приватног мобилног телефона и дао ми је са молбом да му се обавезно јавим у случају да се овако нешто понови. Као доказ да је све ово тачно прилажем цедуљу са Вучићевом руком писаним бројем телефона који је он тада користио…“.

мајор Горан Митровић

Таблоид