Како у српском народу расте број оних који мисле да је Земља равна плоча, тако у српском народу расте и број оних који су чврсто убеђени да је и председник Србије специјална врста равне плоче, такозвана равна покварена плоча.
У стара добра времена, када су људи музику још слушали на грамофону, дешавало се да се плоча изгребе, то јест поквари, па се једна те иста музичка секвенца понављала у недоглед. Тада је и настао израз: „Прича ко покварена плоча“, која се односила на људе склоне причању једне те исте приче до бесвести, у круг.
Плоче и грамофони су одавно изашли из масовне употребе, самим тим и покварене плоче, али председник Вучић никако да изађе из масовне употребе, тако да су се створиле две школе мишљења у српском народу.
Једна школа мишљења сматра да је Земља округла, ал’ да је председник равна плоча, и то покварена равна плоча, јербо је у стању да једну те исту ствар понови 2020 пута, а да нико од његових гласача то не примети.
Друга школа мишљења, међутим, такође сматра да је Земља округла, али су чврсто убеђени да се Земља не окреће око Сунца, већ се окреће око председника Вучића. Који се опет, све време окреће око своје осе.
-Али, како ми не примећујемо да се земља окреће око председника Вучића? – питају најрадозналији ђаци „златног доба“.
-Ех, драга децо и одрасли, ми то не примећујемо јер се и ми заједно са Земљом окрећемо око председника Вучића – кажу професори Теорије покварене равне плоче и неприметног окретања округле Земље око равног, али поквареног плочастог председника.
Историја председника Вучића као равне покварене плоче много је старија од историје председника Вучића као особе око које се окреће цела Земља.
Рецимо, када је у 13. јуна 2003. хапшен пуковник Веселин Шљиванчанин, у демонстрацијама испред његовог стана на Цераку повређено је 50 полицајаца, од тога тројица теже, а један од предводника спонтаног окупљања грађана био је и неки Александар Вучић, човек који је у то време веровао да је земља равна плоча која се простире до линије Карлобаг – Огулин – Карловац – Вировитица. И ту се некгде равна плоча завршава, што је према његовим тадашњим веровањима, био крај света каквог познајемо.
-Око 1.000 присталица овог хашког оптуженика је јуче сатима изазивало нереде у београдском насељу Церак, испред зграде Шљиванчанина, а међу демонстрантима су били и челници неких опозиционих странака, попут Александра Вучића и Александа Вулина – пише у извештају Б92 са тог скупа.
Пет година касније, 28. јула 2008, у Београду је одржан протест Српске радикалне странке поводом хапшења Радована Караџића, током којег је у Ургентни центар примљено 25 полицајаца и 21 демонстрант (један, Ранко Панић, касније је подлегао повредама), а батине је добио и неки Александар Вучић, тада верник Земље као равне плоче која се простире скоро до Карлобага.
Он је том приликом изјавио:
-Шта да вам кажем, тукла ме је полиција Ивице Дачића док сам покушавао да спречим сукобе полиције и демонстраната… Нисам у стању да проценим ко је крив за сукобе… Сигуран сам да су постојале групе провокатора, али има и људи који су криви и са ове стране. Била је већа група људи који нису хтели да слушају, и који су овде дошли само због нереда – рекао је тада тај неки Вучић, равноплочасти православац, равноземљашки радикал, скоро тотална претеча хулиганско-равномислећих талибана о којима је причао 12 година касније, пре неки дан.
Тада је председник у обраћању нацији рекао: „Они хоће да прогласимо Галилеја и Ђордана Бруна лудацима пошто је земља равна плоча”, јербо је, изгледа, председник чврсто убеђен да је Галилео Галилеј после дужег осматрања Александра Вучића, то јест њега, кроз телевизор, мада је то раније радио кроз телескоп, у једном тренутку рекао: “Ипак се окреће”.
Кажу да је слично уздахнуо четнички војвода Шешељ, када је пре неких 12 година Александар Вучић био заменик помоћника четничког војводе, дотичног Шешеља, па решио да се тотално окрене. У то време, сем да је Земља равна плоча, тај неки Вучић је веровао и да је Равна Гора равна плоча, а што је најгоре, веровао је и да је војвода Шешељ равна плоча.
То само показује да од сваког равноплочастог равноземљаша из оних димова сузавца од пре неки дан, једног дана може постати председник Србије, што свакако није обећавајуће. Мада указује да у сваком затуцаном хулигану чучи неки неоткривени таленат.
Председник, истина, тренутно више не верује да је Земља равна плоча која се простире до горепоменуте линије око Карлобага, где је крај света, али је стекао нека друга уверенеја.
Он, рецимо, данас верује да је Сарапа равна плоча, мада свако дете у нашој земљи већ одокативним праћењем Сарапе има правоверни утисак да је Сарапа далеко од равне плоче.
Председник Вучић, дакле, што је старији, све мање верује у равне плоче, али грађани Србије све више верују у Кривог Стојка, јер је Теорија Кривог Стојка, заправо мото “златног доба”.
Србија, наиме, све више личи на Кривог Стојка на Равној плочи, а поготово на Равну плочу на Кривом Стојку.
Теорија Кривог Стојка је настала када је неки Криви Стојко стално тврдио да он није ништа крив, иако сви видели да јесте крив. И онда је Криви Стојко, ко равна покварена плоча понављао да ништа није крив, у шта су му веровали само поменути Сарапа и сличан профил људи који су спремни да загрљени са Кривим Стојком заједно иду равно до дна.
Мада ни сами нису свесни да им је дно постало плафон.
Драгољуб Петровић, Н1
