Уставни суд Републике Србије донео је одлуку да Уредба о посебном начину обраде података катастарских књига за Косово и Метохија (“Службени гласник РС”, број 94/11), на основу које је Влада Србије копије земљишних књига за територију Косова и Метохије уступила специјалном представнику Европске уније за Косово, то јест Приштини, неуставна и незаконита.
У образложењу одлуке Уставног суда, која је објављена у Службеном гласнику Републике Србије, бр. 81/2014, 01. августа 2014, а донешена 30. јануара 2014, наводи се да је Влада Републике Србије у више наврата захтевала да се обустави поступак посебног начина обраде података катастарских књига за Косово и Метохију, како би били донешени потребни закони у вези са АП Косово и Метохије, али да до данас није донешен ни један закон који регулише ово питање.
|
Распуштању СО Подујево, Ђаковица, Сува Река, Дечани, Призрен, Урошевац и Клина није у сагласности са Уставом и законом
Још једна одлука Уставног суда Републике Србије у вези са Косовом и Метохијом је одлука о распуштању СО Подујево, Ђаковица, Сува Река, Дечани, Призрен, Урошевац и Клина, а коју је Уставни суд прогласио неуставном и незаконитом.
Уставни суд Републике Србије је 3. априла 2014, да је Одлука о распуштању скупштина општина Подујево, Ђаковица, Сува Река, Дечани, Призрен, Урошевац и Клина („Службени гласник РС”, број 42/10), у време важења, није у сагласности са Уставом и законима Републике Србије.
|
Уредба о дигитализацији катастарских књига за територију Косова и Метохије и њховој предаји специјалном представнику Европске уније за Косово, то јест Приштини, у складу је са договором Београда и Приштине о катастарским евиденцијама, који је постигнут, 2. септембра 2011. године, у Бриселу. У складу са овим договором, Влада Републике Србије је усвојила уредбу по којој је примена поменутог договора омогућена, укључујући и метод за обраду катастарских података за Косово.
Поменута уредба управља начином обраде података из катастарских књига, које се чувају махом у местима јужне Србије, док је највећи део у Крушевцу. Процес обраде података се састојао од скенирања и електронског чувања података који се према информацијама Републичког геодетско завода састоје од отприлике 12 милиона страница (од којих је 10-15% у повезу), око 138.000 страница скица, или фото-скица и 7.400 планова.
Договорено је да скенирање мора бити у боји и да мора да се користи опрема за скенирање високе резолуције. На састанку групе за имплементацију, у Бриселу, 21. октобра 2011, постигнут је договор и у погледу спровођења дијалошког споразума о катастрским евиденцијама од 2. септембра, 2011, у складу са којим електронске копије морају бити предате специјалним представницима Европске уније за Косово.
Републички геодетски завод је у јануару 2012. године започео пројекат дигитализације катастра са Косова и Метохије. Сама дигитализација књига била је и део пројекта “Грант за размену катастарских података између Београда и Приштине – ИПА Фонд 2012”, који је финансиран са три милиона евра средствима Европске уније, који би требао да траје две године и да буде завршен ове године.
Први део катастарских података општина са Косова и Метохије, Републички геодетски завод предао је 24. јануара 2014. године, специјалном изасланику ЕУ на Косову, Самуелу Жбогару.
Оваква одлука Уставног суда Републике Србије, а да има везе са Бриселским споразумом, није прва која је проглашена неуставном, те је тако и одлука о признавању диплома из Приштине проглашена неуставном.
Уставни суд Србије је у мају ове године, утврдио да је неуставна Уредба о посебном начину признавања високошколских исправа и вредновања студијских програма универзитета са територије КиМ, који не обављају делатност по прописима Републике Србије.
Тада је у информацији објављеној на сајту суда објашњено да је Уставни суд одбацио захтев за обуставу извршења појединачних аката и радњи предузетих на основу ове уредбе, што значи да они остају на снази.
Суд је одложио објављивање те одлуке у “Службеном гласнику Републике Србије” за шест месеци од дана њеног доношења на седници 30. априла 2014.
С обзиром на то да је ова Уредба, као и Уредба о посебном начину обраде података катастарских књига за Косово и Метохија донета на основу Бриселског споразума упитна је уставност осталих правних аката донетих на основу споразума, али и самог споразума.
ko ima kataster ima i vlasnistvo izdajnici dovedeni spoljnom manipulacijom
ШТА САД СВИЊЕ ИЗДАЈНИЧКЕ!!!ЗА ВАС НЕ ВАЖЕ НИКАКВИ УСТАВИ И ЗАКОНИ???!!!ЈЕЛ ДА???!!!НЕЧЕТЕ ВЕЧИТО БИТИ ТУ ГДЕ ЈЕСТЕ!!!ПИТАЋЕМО СЕ ОНДА!!!
ШТА САД СВИЊЕ ИЗДАЈНИЧКЕ!!!ЗА ВАС НЕ ВАЖЕ НИКАКВИ УСТАВИ И ЗАКОНИ???!!!ЈЕЛ ДА???!!!НЕЧЕТЕ ВЕЧИТО БИТИ ТУ ГДЕ ЈЕСТЕ!!!ПИТАЋЕМО СЕ ОНДА!!!
Нико из породице АЛЕКСАНДРА ВУЧИЋА није страдао у Јасеновцу. Поседујем документ од 19. рујна (септембар) 1941. из кога се види да су се Вучићи изјашњавали као римокатоличка обитељ (породица). Породице Кадијевић, Лукић, Праљак и Вучић прешле су из православне у римокатоличку веру септембра 1941. Глава породице је био Анђелко Вучић, Александров деда. О Анђелковој супрузи немам много података, будући да је у релативно кратком року након приступања римокатоличкој вери, напустила Бугојно и преселила се у Војводину, у Кикинду, где се и родио отац Александра Вучића, Анђелко Вучић. Анђелко старији имао је четворо деце. Најстарији син Антоније имао је надимак Брацо, други по старости био је Којо, а најмлађи Анђелко. Уз три сина имао је и ћерку чије име нисам успео да сазнам. Стари Анђелко је био једина жртва Вучића у Другом светском рату, али ни он није страдао од усташа. Наиме, деда Александра Вучића преминуо је од задобијених повреда после једне кафанске туче у Бања Луци. Он се бавио трговином, односно шверцом. Пошто је био у сталним дуговима, основано се сумња да је у питању освета за ненаплаћена потраживања. По њему је дато име његовом најмлађем сину, односно оцу Александра Вучића. Антоније-Брацо Вучић умро је у Београду 1991. године од последица чира. Други Александров стриц, Којо, умро је у Бугојну од последица алкохолизма. Александрова тетка је такође преминула крајем осамдесетих година природном смрћу. Зато на спомен-плочи у Јасеновцу нема ниједног Вучића. Наравно да их нема када се добро зна да је породица Вучић променила веру за вечеру и да су сви преживели Други светски рат. А како и не би када је породица Вучић била тесно повезана са усташком организацијом. Александров стриц Брацо био је ожењен ћерком из познате усташке породице Томас. Љубо Томас је један од најозлоглашенијих усташа, истицао се незапамћеним зверствима над српским народом. Брацо има двоје деце, ћерку и сина Синишу, који је по струци стоматолог, али и власник једног кафића. И други стриц Александра Вучића има двоје деце, сина Рајка и ћерку Добринку – навео је Петковић, који је у својој књизи објавио и факсимил с потписом фратра Мије Филиповића, који је изјавио да су Вучићи 1941. прихватили римокатоличку веру.
Лично, баш ме брига за верска, сексуална, идеолошка и друга уверења Александра Вучића, то је његова приватна ствар. Ипак, признајем да ме не би изненадило кад би Петковићева прича била истинита. Уосталом, Вучић је на најконкретнији начин, трансформацијом из весликосрпског радикалског витеза у евро-атлантског фанатика, доказао склоност ка издаји.У време бомбардовања, кад је у згради РТС-а убијено 16 радника, као тадашњи министар против информисања, Вучић је НАТО зликовце оптужио да су хтели да му убију маму. У једној од његових верзија тог догађаја, Ангелина је, као искусни скупштински извештач државне телевизије, те ноћи била дежурна. Имала је среће, зграду у Абердаревој напустила је пола сата пре удара ракете. Као новинар РТС-а, Ангелина није добила визу за одлазак у Немачку, па је њен син и то српској јавности приказивао као напад на породицу Вучић, на Западу озлоглашену због бескомпромисне одбране косовске колевке српства.Вучићи нису одбранили Косово, али, успели су да ослободе неколико стотина добро паркетираног стамбеног простора у Београду. Александар је од владе, непосредно пред бомбардовање, добио стан у Ју бизнис центру, а тата и мама су неком чудном трансакцијом успели да продају станчић у блоку 45 и, за исте паре, купе неколико пута скупљу станчугу на Врачару. Рат се, очигледно, херојском клану Вучић много више исплатио него несрећницима који су побијени, обогаљени или растерани с Косова.
Вучићи, посебно Ангелина, имају још једну везу с Косовом. Односно, с Фахри Муслијуом, бившим Ангелиним колегом с Телевизије Београд.
Запослио сам 50 другова из СНС, па шта!
у Политика 7. август 2014. 0
inShare
Београд – Нисам запослио само 19 сарадника, како тврде ваши извори, већ између 40 и 50 људи – каже др Владо Батножић, директор Завода за здравствену заштиту радника “Железница Србије”.
Нико од функционера СНС које је „Блиц“ позвао није желео да коментарише партијско запошљавање: Др Владо Батножић
Наиме, у писму које је “Блицу” пре два дана доставила група лекара Завода наводи се да је Батножић, откако је у јуну 2013. године преузео руководеће место, запошљавао по партијско-пријатељској линији, доводећи на места саветника, помоћника, правника, секретарица, менаџера и других чланове СНС, пријатеље из МУП-а, чак и родбину председнице Управног одбора те установе.
„Кад дођете на руководеће место, онда правите свој тим. Није ми партијска припадност била одлучујућа, гледао сам да поставим људе који ће радити и донети резултат. Сменио сам пет-шест директора и знам да се многима није допало. Нисам ја омиљени лик у овој кући. Мој посао су паре, да их зарадимо. Да имамо опрему, добре лекаре и добре услуге. Заборавили су да наведу имена младих лекара које сам запослио“, самоуверен је Батножић који је од оснивања странке члан СНС.
У писму су наведена имена и функције 19 новозапослених, од којих је чак 13 из СНС, а четворо из Батножићевог Општинског одбора Савског венца (секретар, председник омладине и два члана), где је био председник Савета за здравство.
„Више немам времена за тај савет. Радим у Заводу по 18 сати, од установе која је била губиташка довели смо је у плус. Шта моји лекари и запослени раде у слободно време, да ли су чланови партија или не, то ме не интересује, већ само резултат“, каже Батножић.
За сваког од поменутих запослених чланова СНС он каже да су му били потребни и за сваког има оправдање. Неке је, каже преузео, као што је саветник др Драгољуб Филиповић, пензионисани лекар који је остао да ради услед недостатка лекара специјалиста медицине рада. За саветника је узео Зорана Мемића, такође пензионисаног у МУП, по професији графичког дизајнера да му, како каже, уређује сајт.
„Било је неколико запуштених области, па и сајт је био катастрофалан. Довео сам човека који ради по уговору о делу за накнаду од 35.000 динара“, каже директор, додајући да је за исту накнаду и такође по уговору о делу ангажовао познаницу из МУП-а Мирку Милисављевић, архитекту.
Симоновић без коментара
Смењени директор “Железница Србије” Драгољуб Симоновић у писму групе лекара оптужен је да је за чланове Управног и Надзорног одбора тог Завода довео пријатеље и рођаке, да је чак и личног шофера именовао за члана УО. За време мандата је запослио више од 100 својих људи. Вођење сарадника по елитним ресторанима где се на трошак „Железница“ праве рачуни и по 1.500 евра, огромни трошкови за путовања и репрезентацију постали су стандардни начин Симоновићевог пословања. До јучерашњег броја директор Симоновић није одговарао на наше позиве.
Дугачак је списак новозапослених где се, међутим, издвајају имена родбине председнице Управног одбора др Здравке Поповић Станковић. Признаје да је запослио њену кћерку, 30-годишњу Бојану Луковић, образлажући то упражњеним местом.
skup
MILAN BEKO : Spreman sam da preuzmem Železnice
“Spreman sam da preuzmem Železnice i stojim na raspolaganju premijeru“, rekao je beogradski biznismen Milan Beko na konferenciji za novinare.
“Spreman sam da preuzmem Železnice, ali to će biti odluka Aleksandra Vučića i resornog ministarstva“ , rekao je Beko na konferenciji za štampu.
Odluku je, kaže, doneo jer nije mogao da ostane nemi posmatrač totalnog urušavanja srpske ekonomije.
„Srpska ekonomija je mrtva, samo što još nije sahranjena“, naveo je MILAN BEKO.