Управни одбор немачког медијског џина „Грунер плус Јар” одлучио је да угаси водећи економски лист „Фајненшел тајмс Дојчланд”, пишу „Франкфуртер алгемајне” и недељник „Цајт”.
Да ли ће до обуставе рада доћи одмах или у неком прелазном року, зависиће од преговора управе и представника запослених. Концерн је најавио и расписивање конкурса за продају недељника „Импулзе”. Сечу медија у власништву овог издавача требало би да преживи само магазин „Капитал”, сазнаје „Политика” у Франкфурту.
Лоша вест стигла је и са друге стране Ламанша – „Пирсон паблишинг груп” тражи купца за „Фајненшел тајмс”, уз додатак да је лист профитабилан, да има удео од 10 одсто у обрту капитала, а да обезбеђује 14 одсто профита.
Познаваоци, међутим, тврде да је популарност „Еф-Тија”, једног од најстаријих светских економско-политичких дневника који се штампа од 1884. – нагло опала. Дневно се прода стотинак хиљада примерака у Британији, а глобални тираж износи мање од пола милиона.
Пад продаје – уз изостанак прихода од огласа као последице економске кризе – „запечатио” је судбину и једног од најстаријих либералних дневника Немачке. „Франкфуртер рундшау” најавио је стечај после 106 година излажења. Неизвесна судбина чека и партнере у „Медијској заједници Димон” којој припада „Рундшау”. Погођени су дневници „Берлинер цајтунг”, „Келнер штатанцајгер” и „Мителдојче цајтунг”.
Неизвесна судбина чека и аустријски дневник „Пресе” и његов економско-политички пандан, једини финансијски дневник Аустрије „Виртшафтсблат”, у власништву концерна „Стирија медија груп”.
Криза европских штампаних медија објашњава се „сложеним стицајем околности”. Стручњаци указују на драстични пад прихода од огласа и на „пад продаје са тенденцијом константног убрзања”. У расправама се указује на недореченост прилагођавања актуелној ситуацији.
„Приходи од продаје и од претплате морали би да финансирају новине”, истакао је Вернер д’Инка, издавач дневника „Франкфуртер алгемајне” у актуелној расправи о будућности штампаних медија. Он је нагласио да се новинско-издавачка струка деценијама ослањала на приходе од огласа, сматрајући продајне резултате само аргументом за цену огласног простора.
„Уместо да електронским издањима привучемо пажњу читалаца за штампана издања, покушали смо сами себи да правимо конкуренцију, кратковидо се окрећући наплаћивању листања по електронским издањима“, каже Д’Инка.
На тему коегзистенције штампаних и електронских медија огласио се и шеф електронског издања хамбуршког недељника „Цајт” Волфганг Блау. По њему, будућност имају штампани медији којима буде пошло за руком да успоставе баланс између штампаног и електронског издања.
Како би тај „паралелни живот” требало да изгледа објаснио је коментатор Саша Лобо у анализи „Шпигла“: „Као што је штампа наследила писану реч из књига, а није ’угушила’ књижевност, тако ни интернет неће ’удавити’ штампане медије. Наравно, опстаће само оне новине које буду ишле са временом – ако пласирају ударне вести и класичне извештаје у онлајн издањима, истовремено, препусте анализе, коментаре и глосе мајсторима писане речи у штампаним издањима.“
На вест о гашењу „Фајненшел тајмса” и о стечају „Франкфуртер рундшауа”, аустријски професор комуникационих и политичких наука на Универзитету Клагенфурт Матијас Кармазин рекао је швајцарском дневнику „Тагесанцајгер“:
„Није папир запао у кризу, већ је реч о кризи умова који управљају ’медијским лађама’. Понудите читаоцу електронско извештавање, безмало, уживо, а паралелно уређујте штампане новине за доказане, страствене читаоце.“
————————————————————————-
Удар и на балканске медије
Пословођа издавачког концерна „Стирија медија груп АГ” Михаел Тилијан и његов заменик Хервиг Лангангер изјавили су у преговорима са представницима запослених у редакцији дневника „Пресе” да мере рационализације неће заобићи ни „перјанице” у медијском мозаику групе на Балкану. То се, пре свега, односи на хрватски „Вечерњи лист” и на словеначки гратис недељник „Журнал” односно дневник „Журнал 24 сата”. Тилијан је истакао да се размишља и о продаји власничког удела „Стирије” у љубљанском „Дневнику” и у црногорским „Вијестима”.
