Европа је у кризи интеграционог ентузијазма, узајамног поверења и повремено испољених, некада се чини и растућих међусобних антипатија – феномена, који није потребно објашњавати било коме од савременика пропасти Југославије. Југословенски унутрашњи деструктивни потенцијал нарастао је сагласно опадајућим изгледима субјеката за користи из заједнице. И испољавао се кроз, прво стидљиво а онда растуће, показиване антагонизме и антипатије. Сада, примера тога има и у Европи. А да ли ће учестати и бити их још више, и с колико разорних последица, то зависи од тренутно успорене економије и способности ЕУ да и даље исплаћује “награде”. Издашност фондова “за ово и оно” је део “шарма” који је Брисел чинио привлачним.
Има ли пуна година дана откако је све и свашта речено Грцима? Од тога, да такви какви су, тобоже недовољно политички еманциповани, нису ни били неопходни ЕУ нобл-интеграцији, па до оног да су јужњаци-нерадници и трошаџије на туђ рачун – а само због и д е ј е да не плате дуг, намакнут омчама банака. (Зар да ропство капиталу доведу у питање!?)
У међувремену, већ су уследиле две нове узбуне – једна, због одбијања квота којима би се наложило ко колико мора да прими избеглица (подигнутих у збег америчким разарањима на Блиском истоку, дабоме!) а друга – “инатом” владе у Варшави, решене да Пољску уређује по својим а не по европски одређеним стандардима.
Нова пољска Влада је из просторије у којој се објављују саопштења за медије уклонила заставу ЕУ, што је привукло пажњу новинара.
“Ми смо активна чланица ЕУ, али усвојили смо став да саопштења објављена након састанака Владе буду објављена испред националне заставе”, одговорила је премијерка Беата Шидло на новинарско питање о застави ЕУ које нема у просторијима за медије.
Источно и западно крило ЕУ
После избора и доласка на власт у Пољској Партије права и правде, Варшава маршује у раскорак. У Бриселу, Пољска је прошле недеље подвргнута истрази. Чини се нешто што до сада ни једном није било предузето а прети се могућношћу да се Пољској, унутар ЕУ, суспендује право гласа (“Брисел и Варшава уплели рогове”, Балканмагазин, 14. јан. 2016.).
Ипак, лидер партије чија влада “прави грешке”, Јарослав Качињски, није импресиониран и већ и пре исхода процеса истраге, одговара циничном поруком да Брисел за своје казне неће имати консенсус, “и тиме је ствар завршена”.
Брисел није сигуран у корак који је предузео, док Качињски зна шта говори. Качињски зна да су у спору с “централом” на његовој страни најмање Мађари али могућно је, и Чеси и Словаци. Председник владе Мађарске Виктор Орбан и Качињски, шест сати су пре неки дан конферисали унутар замка Нијеџица, на југу Пољске. Питање је, о којим све не аспектима кризе у односима с Бриселом – али о томе шта њих брине и шта су рекли један другоме, или се договорили, јавно нема ни натукнице.
Постоји изјава председника владе Мађарске Виктора Орбана, дата још претходно – да Мађарска у спору Пољске и ЕУ, подржава Пољску. А да, у ствари, против прихватања избеглица, чак читава Вишеград заједница (Пољске, Мађарске, Чешке и Словачке), не стоји уз Немачку и Брисел, него уз Пољску.
Премијер Беата Шидло изјавила је да није посао ЕУ да се меша у унутрашње ствари Пољске. Говорила је у Европском парламенту, рекавши да ће Пољска бранити суверенитет. Пољска почива “на слободи, равноправности, правди и суверености”. Она “не заслужује да буде под надзором”, што је “увреда” за земљу и “неправедан” третман.
“Пољски проблеми имају се дебатовати и решавати у Пољској, јер када су год треће стране покушавале да реше наше проблеме уместо нас, следила је катастрофа”, рекла је Европљанима госпођа Шидло.
Није могло бити сумње на кога се и на шта то односи. Јер, у Берлину се из Варшаве већ било чуло о “уређивању” које је једанпут раније “од стране Немаца” предузимано над Пољском, те је Берлин био принуђен да функционере Немачке у ЕУ упозори, да у изјавама о Пољској пазе на изразе.
На православно Бадње вече, у једном од хотела у Неџици на југу Пољске, срела су се два човека – премијер Мађарске Виктор Орбан, који је допутовао у приватну посету, и председник партије Право и праведност Јарослав Качињски кога данас сматрају за најмоћнијег човека у Пољској – и провели више од шест сати у разговору о чијем садржају нема званичних информација
Ко убије “Шенген” укопаће ЕУ
Досад најдубља криза ЕУ, изражена је међутим неслогом у ствари поступка Европе с избеглицама. Где денути више од милион људи пропуштених у Немачку? У самој Немачкој, “избеглићко питање” срозало је колико још јуче престижну политичку позицију канцелара госпође Ангеле Меркел. Али ван Немачке, то исто питање доводи у критичан положај и саму Европску унију у којој су, у журби за самозаштитом, већ настале прве напрслине на “Шенгену” – систему слободног проласка граница измађу чланица учесница споразума.
Шведска, Данска, Аустрија.., вратиле су се провери докумената на граничним прелазима. Већ овог тренутка тај списак је и дужи. Да ли ће сви пресећи слободан пролаз?
Председник Европског савета Доналд Туск, драматично се обратио парламенту интеграције: “Немамо више од два месеца времена да те ствари ставимо под контролу”. У противном, “Шенген” постаје прошлост.
“Политички пројекат ЕУ” је прошлост, евро-новац и заједница унутар које економски доминира Немачка, допадају опасности да такође буду прошлост – придодаје гро посматрача и коментатора који се овом темом баве.
“Ко год да убије “Шенген”, тај у гроб укопава унутрашње тржиште (ЕУ)”, коментарисао је председник Европске комисије Жан-Клод Јункер. То ће континент одвести у незапосленост коју Европа неће бити више у стању да контролише.
Сви су на ногама, сви узбуђени, јер унутар ЕУ креће нешто сасвим ново. Изгледа да бриге Европе не чине суморним једино Београд, утешен поруком Брисела – “Србија је стабилно на путу ка ЕУ”.
Петар Поповић, Балкан магазин
