Западни Балкан све више заостаје за економијама источне и средње Европе. ”Ноје кирихер цајтунг”: Балкан уједињен у рецесији и сиромаштву
БАЛКАН није остао имун на дужничку кризу у којој грцају чланице Европске уније – Грчка, Шпанија, Португалија, Италија… Сиромаштво у овом делу Старог континента расте и он све више заостаје за динамичнијим економијама источне и средње Европе – оцене су које ових дана износи штампа на немачком језику.
Према берлинском дневнику ”Велт”, цео Балкан је тренутно погођен кризом јер је криза захватила тржишта ЕУ на која земље из региона извозе. Лист преноси признање хрватског министра финансија Славка Линића да је у тој земљи економска ситуација ”екстремно тешка и да ће постати још тежа”. Бруто домаћи производ је у сталном паду, а стопа незапослености у порасту.
Од заразног вируса кризе више нису заштићене ни некадашње ”узорне земље”, па се предсказује да би Словенија могла да постане наредна држава еврозоне која ће морати да затражи помоћ из фондова за спасавање евра.
НЕЗАПОСЛЕНОСТ
У Србији је стопа незапослености између 2007. и 2011. порасла са 14 на 24 одсто. У Македонији стопа незапослености у међувремену износи 33 одсто, а на Косову чак 45 одсто, пише ”Велт”. Овај лист наводи и да из Словеније стижу демантији да је помоћ потребна, али сама чињеница да су демантији потребни, представља лош сигнал – коментарише немачки дневник. ”У Бриселу, Франкфурту и у Лондону полази се од тога да ће Словенија, као шеста земља након Грчке, Португала, Ирске, Шпаније и Кипра морати да стане под европски кишобран за спасавање”.
Према резултатима анализе коју је спровео ”Економист интелиџенс јунит”, Албанија, БиХ, Бугарска, Хрватска, Македонија, Црна Гора, Румунија и Србија су највише патиле због кризе 2008. У међувремену, упркос благом привредном успону, оне нису достигле ниво привредног раста који је постојао пре избијања кризе.
Швајцарски лист ”Ноје цирихер цајтунг” наводи како регион западног Балкана дефинишу многе поделе, али и заједничке одлике: рецесија и сиромаштво. Балкан каска за динамичнијим економијама Истока, а истовремено је далеко од економија Запада. Западни Балкан, пише лист, по традицији је структурно слаб регион који не располаже са довољно индустријских производа за извоз и упоредо се бори са високо задуженим приватним сектором. С обзиром на политичку нестабилност, на повећане камате и релативно високу задуженост, тај регион све више заостаје за динамичнијим економијама источне и средње Европе.
Најновији подаци Евростата, статистичке агенције ЕУ, о бруто домаћем производу (БДП) по становнику, дају следећу слику: у БиХ БДП износи 29 одсто од просека у 27 чланица ЕУ, у Албанији 31, Србији 35, Македонији 36, а у Црној Гори 43 одсто. У Хрватској, тај проценат је 61 одсто, а у Словенији, која је чланица ЕУ, 84 одсто.
ДВА ДОЛАРА НА ДАН
У АЛБАНИЈИ, БиХ, Македонији, Црној Гори, Србији и на Косову, према проценама Светске банке, 7,8 одсто становништва је екстремно сиромашно и живи са мање од 2,5 долара (210 динара) дневно. У земљама југоисточне Европе сиромаштво је све веће.
Новости
