Београд – Према писању београдског дневника „Политика“ и угледног војно-политичког коментатора Мирослава Лазанског, Војска Србије је недавно, после 35 година, добила седам модернизованих „вучних возова“.
Лазански наводи да је на овај начин копнена војска добила повећану мобилност, посебно када је реч о потребама механизованих јединица и инжињерије, а при томе је све резултат заједничког пројекта Војнотехничког института и приватне фирме Србоауто:
„У сарадњи с Војнотехничким институтом из Жаркова, који је труст мозгова наше врхунске војне технике и технологије, тим стручњака из Србоаута одлучио је да од старог направи ново. У старим хангарима и на ливадама касарни пронађене су, у трави и корову, челичне полуприколице типа горица, старе 45 година, носивости до 30 тона терета.“
Приколице су пронађене на споредним колосецима, а затим су комплетно обновљене.
„Уграђена им је потпуно нова електрична, ваздушна и светлосна инсталација, нове подесиве предње стопе по висини, задње помоћне стопе, нове навозне дводелне рампе, витло за навлачење терета измештено је са задњег на предњи део шасије, камион ФАП 2026, који је погонски део новог ‘вучног воза’ с полуприколицом НПП-320Т, има сада шасију скраћену за 735 мм“, наводи Лазански.
За војног аналитичара Александра Радића и ова „модернизација“ није ништа друго него покушај да се од „ни од чега направи ништа“.
„Војска Србије је недавно купила нове вучне возове, а ову „модернизацију“ посматрам искључиво кроз јако чудне покушаје помоћника министра одбране, Ненада Милорадовића, да „врати живот“ камионима ФАП 2026, који су званично престали да се производе 1995. године“, каже иронично Радић.
Он наводи да последње „чудо технике“ – „вучни воз“ има уграђен мотор овог камиона, те да је то само један од „смерова“ у коме иде „модернизација“ старих ФАП-ова 2026.
„Реч је возилима која су фабрички била предвиђена за вучу артиљеријског оружја и превоз терета, а од септембра 2015. Милорадовић креће са личном иницијативом да се ФАП 2026 „ревитализује“ за потребе противваздушне одбране, копнене војске, а ево сада и инжињерије. На војном приказу у Новом Саду, октобра прошле године, тако смо видели ново возило ПАСАР 16 које је одмах названо терминатором наше противваздушне одбране“, тврди Радић.
Други пут развоја камиона који је престао да се производи давне 1995. године је модернизација већ постојећег огња који је настао седамдесетих прошлог века.
„На стари ФАП 2026, стављен је стари огањ и нешто нове електронике, а онда је све оклопљено челиком. То средство је званично први пут приказано 9. маја ове године у Никинцима, а присутнима је објашњено да је домет са 20, повећан на 40 километара захваљујући ракетама које Србија већ производи – ГРАД 122 мм.
Е сада, због чега треба оклоп за оруђе које је 40 километара удаљено од прве непријатељске линије, то нико не зна, јер је основна идеја коришћења камиона ФАП 2026 била да чим се испали пројектил, оруђе прекрије цирадом и тако камуфлира. Али, како не постоји критички став о свим овим „модернизацијама“, тако нико не поставља ни ово, али ни друга питања, већ се хвалимо макетама и прављењем ни од чега – ништа“, закључује Радић.
Модел из бивше СФРЈ
Мирослав Лазански подсећа да је домаћа војна индустрија још у време ЈНА имала жеље да не зависи од увоза, укључујући и „вучне возове“ који су се углавном куповали из бившег СССР-а. Развијен је „домаћи вучни воз“ који је, тврди овај војно-политички коментатор, био „техничка сензација“.
„Камион ФАП 2832, с полуприколицом носивости 45 тона, први пут је јавно приказан на паради поводом Дана победе 9. маја 1985. Било је предвиђено да тај камион буде и носилац вишецевног ракетног система оркан, логистичког возила за тај систем, као и за артиљеријски систем нора-Б. Распад СФРЈ спречио је већу серијску производњу камиона ФАП 2832 и у верзији ‘вучног воза’.
Године су пролазиле, совјетски ‘вучни возови’ за превоз тенкова и тешке технике полако су старили и остајали без резервних делова, чиме се аутоматски смањивала и мобилност копнене војске. Зато је у иностранству хитно набављено неколико камиона МАН са полуприколицама за превоз тенкова, али је остала ‘празнина’ у возилима за превоз технике до 30 тона“, објашњава Лазански.
Ђ. Баровић, Вести