Блатњави „ланд ровер”, комплетно прљав и споља и изнутра, стоји на улици у Шљивицама. Као неми сведок, тек је извучен из воде под којом су и јуче биле улице и дворишта у овом насељу, уклештеном између центра Обреновца и Колубаре. „Поплаве су одавде кренуле”, добацује екипи „Политике” мештанин којег затичемо у пролазу. Ужурбано иде на чесму да напуни гломазни канистер водом. Недалеко одатле, троје кинеских држављана му помажу. Не желе да се сликају, нити да причају за новине. По изразима њихових лица не може се докучити да ли се стиде или су још под траумом…
Не само да су Шљивице, које је и премијер лично пре неколико дана означио као и даље критичну тачку, биле прва локација одакле су кренуле бујице ка Обреновцу, већ ће по свој прилици бити и последњи мокри џеп у околини настрадалог града.
Ово насеље, у чијем је епицентру и даље језеро по којем се може ићи само чамцем, од обреновачког језгра одваја Улица Милоша Обреновића. С њене друге стране живот као да се помало враћа у нормално стање. У том најужем средишту Обреновца све је суво, осим понеке споредне уличице или дворишта. Црни трагови на фасадама сведоче докле су досегле недавне поплаве. Ту и тамо осете се непријатни мириси и издувни гасови возила свих замисливих комуналних и хитних служби. Крстаре око Улице краља Петра и Трга Зорана Ђинђића, на којем неколико старијих људи седи у хладу. Из дућана, од којих су на некима разбијени излози, износе се роба и намештај. Багери утоварују шут.
Трагови поплава видљиви су и у појединим здањима ширег центра, па тако и у приватној школи енглеског језика – најстаријој у Обреновцу – која би, да околности нису ванредне, ове године прославила деценију и по рада. Уместо да подучава ђаке „трећој колони” неправилних глагола у прошлом времену, власница Мирјана Тешић мора сад да мисли на будућност.
– Јуче смо се вратили први пут после свих ових дешавања и закључили по траговима на зидовима да се вода попела скоро до плафона. Сад нас чека много посла: кад све изнесемо, све ово мора да се гули, чисти, дезинфикује. Штета је огромна у све три учионице, врт за ђаке је и даље под водом. Дај боже да од септембра почнемо да радимо – каже она, док лица прекривеног маском, какве многи носе у граду, трага за шутом.
Недалеко одатле је црква у коју за 150 година постојања и толиких поплава у Обреновцу никад није продрла вода. Све до прошле седмице. Бујица је тада запљуснула и аутомобил свештеника Милана Мијаиловића. Зато је прота, обучен у мајицу и панталоне, јуче иза поднева у порти качио свог четвороточкаша на друга кола да их одшлепа до мајстора.
– Црква је сад закључана за сваки случај. Унутра изгледа као да је напуштена пре сто година. Тронови са иконама су преокренути од воде чија је висина досезала више од пола метра. Има и блата, а поплављена је била и сала црквеног дома. Уништене су и две црквене продавнице, као и магацин са свећама и робом.
Срећа је да су зидови у храму обложени мермером, па ће бити лакше да се очисти. Надамо се само да вода није продрла иза мермера, али то ћемо знати кад се црква пусти у функцију – каже Мијаиловић, додајући да, срећом, никог није било у богомољи кад је било изливања. Али, свој тројици црквењака поплављене су њихове куће и сада су у колективним центрима.
Д. Буквић
———————————————————–
Хотел као штаб за одбрану
Јуче око поднева на улазу у Обреновац био је приметан велики број људи који су пешице ишли према граду. С те локације могло се видети да воде има још много – мада мање него претходних дана – у околини стадиона Радничког и хотела „Обреновац”. Овај угоститељски објекат је иначе од првог дана катастрофе преиначен у штаб за одбрану града чије име носи. Унутрашњост хотела, на чијем је улазу сунђер за дезинфекцију, врви од припадника полиције и војске а ту су и пунктови за информације, ветерину, хитну помоћ, амбуланта за прегледе…
Политика
Фото З. Анастасијевић
