Кртица у Вучићевом авиону

Предизборни видео Александра Вучића у коме се пилот и копилот свађају и шамарају (sic) због пута и смера којим авион треба да лети, да би на крају путнике и авион на коме пише “Србија 2017” спасио Александар Вучић, пуштен је данас на Фејсбук страни СНС-овог кандидата за председника, али је очигледно прављен много раније и много пре него што су и Главни одбор и Председништво те странке одлучили о томе ко ће им бити кандидат.

Не знамо да ли је прављен и пре разговора Александра Вучића и Томислава Николића на коме су се договарали око поделе власти и који је био врло необичан јер су, уместо да разговарају, један другом на цедуљицама исписивали понуде, бар ако је веровати Николићу (у интервјуу Спутњику). Данас знамо да Вучић није ни намеравао да дели власт, ни део власти, па није чудно што је знатно раније снимљен предизборни спот којим се најдиректније алудира на наводну штету и дестабилизацију Србије у случају да неко други, уместо Александра Вучића, буде и председник Србије и председник Владе. Највероватније је баш и снимљен да би се емитовао дан након коначног раскида са “оцем” СНС-а, да би одрадио кризни маркетинг код чланова СНС-а и код гласача који баш ништа не разумеју и вероватно им “крвари срце” након свега што су о “оцу странке” чули и видели претходних дана (Сорошев плаћеник, нож у леђа, вешање Вучића, издаја земље…).

У том споту Александар Вучић каже: “Наша земља поверена је као и овај авион двојици људи, председнику и премијеру и ако та два човека воде земљу у различитим правцима, нећемо моћи да очувамо стабилан курс који тренутно имамо”, бла, бла, бла. Претпоставимо да је спот “успешан” јер врло пластично дочарава у каквој би се животној опасности нашао просечан гласач СНС-а кад би Николић био кандидат за председника.

Јасно је да је спот снимљен пре 10. фебруара (Александар Вучић је гостовао 14. фебруара у Упитнику РТС-а, пар сати након “једногласне” одлуке председништва СНС) јер је тада настао контра-спот Критичне масе и постован на њихов Фејсбук профил. Критична маса је профил на коме се објављују провокативни и критични спотови против Вучића, а сва је прилика да су везани за кампању Вука Јеремића. Овај конкретни видео, постован 10. фебруара, зове се “Вучићева ноћна мора” и у њему Вучић пилотира у погрешном правцу и пада на Београду на води, а порука је “Помозите Вучићу да више не буде пилот”. Очито је и да у штабу Александра Вучића имају “кртицу” која дојављује опозицији вести из “срца кампање”. Изгледа да и ту “крвари” Вучићева странка.

За разлику од видеа Критичне масе, Вучићев предизборни спот прављен је у високобуџетној продукцији, са много статиста којима је, судећи по огласима који су им процурели на мрежама, плаћано по 15 евра. Вучићев предизборни видео је био веома скуп. Веома важно питање је колико је коштала продукција овог видеа и одакле је плаћен. Да ли је плаћен из буџета Србије, колико је плаћено Ер Србији за изнајмљивање авиона, да ли је плаћен из тајних фондова којима Александар Вучић очигледно манипулише годинама? Има много доказа о енормним сумама новца које је Александар Вучић бацао на, пре свега, личну промоцију, плаћао познатим страним лобистичким агенцијама да би се виђао са светским лидерима. Никада ништа није признао, а независна и контролна тела која би требало да га разоткрију сувише су слаба да би пратила и тако јасне трагове које је новац остављао за собом.

Овог пута Вучић је ухваћен у очигледној лажи јер је више пута, у Упитнику, медијима, на конференцијама за новинаре и у свом говору на Главном одбору СНС, рекао да ни динар није потрошио и да не води кампању. Истовремено је оштро критиковао друге кандидате за председника (чудно је што их назива ДОС-овим кандидатима јер је много више бивших странака ДОС-а у коалицији са СНС-ом) који троше милионе из непознатих извора.

Ево шта је Вучић изјавио у Упитнику, најмање четири дана након што је већ снимио предизборни спот:

„Ја кампању не водим, ко води кампању од нас, нико, ми нисмо ни динара потрошили, ниједну трибину нисмо одржали за кампању било чега. Нигде нисам отишао да се представим на било који начин. Јел то истина, јесте. Па што онда причате о некаквим кампањама. Кампању воде одређени досовски кандидати, они воде ту кампању, немају право по закону да је воде, људи не разумеју добро, ти људи немају право да троше оволике паре а нико их не пита ни одакле ни како по закону… Намерно неко није хтео да изабере председника Агенције за борбу против корупције да не би могли да их питају, него смо добили 4 гласа уместо 5 гласова колико је требало за избор, зато што би их неко питао одакле вам те паре. А која вам је то страна амбасада платила да имате толико пара, мени није, а некима јесу платили од тих досовских кандидата.“

Новинари Инсајдера покушали су да добију објашњење од функционера СНС-а Александра Мартиновића у вези са предизборним спотом Александра Вучића за председничке изборе.

“Пошто није одговарао на телефонске позиве упутили смо му поруку са питањима када је настао спот, да ли то значи да је дефинитивна одлука о Вучићевој кандидатури донета знатно пре седнице Главног одбора и колико је коштао спот, имајући у виду да је Вучић рекао да Српска напредна странка, за разлику од опозиционих кандидата, није потрошила ни динар на кампању.”

Крију, лажу, али то није први пут.

Контролна тела, пре свега буџетска инспекција или Државни ревизор, никада нису испитали јасне трагове новца. На пример, трошак од око 250.000 евра који се одлио у лондонску лобистичку агенцију Бел Потинџер на личну промоцију Александра Вучића 2013. године. А имали су доказе у Регистру транспарентности Европске уније који је, као база лобистичких фирми које раде на лобирању у Бриселу, објавио 2014. године да је Влада Србије платила између 200.000 и 250.000 евра Бел Потинџеру за непознате услуге. О томе су писали и малобројни медији у Србији, али је кабинет Александра Вучића упорно демантовао.

Нико не зна колико је новца грађана Србије потрошио на сопствени имиџ и исхрану сопствене сујете и ега претходних година, али сам уверена да ће једног дана бити откривено колико су нас коштали његови сусрети и учешће у кампањи Хилари Клинтон, посета ексклузивним пријемима у Давосу, скупе вечере на којима се слика са светским лидерима, лумперајке са шеиком…

Кад је 2012. кренуо у поход на место градоначелника Београда, Вучић се у јавности појавио са некадашњим градоначелником Њујорка Рудолфом Ђулијанијем, кога је од тада, као и све председнике и премијере, упорно представљао као „великог пријатеља”. Новинари су тада покушавали да открију колико кошта долазак Ђулијанија у Београд и учешће у предизборној кампањи Александра Вучића. Посебно ко је платио. Никада није до краја откривено, а сам Вучић је тврдио да је Ђулијани то урадио про боно. Могло је само да се нагађа о правој цени, а Обрад Кесић је тада потврдио српским медијима да је Ђулијани плаћен, као и да његове “посете” не коштају мање од 100.000 евра, јер бивши градоначелник Њујорка спада међу најскупље лобисте. “New York Public Radio” је за време саме посете објавио како је Ђулијани „плаћени саветник” Александра Вучића. И Вучић и Ђулијани су у то време најоштрије демантовали да је посета плаћена, али се у међувремену открило како је посету организовала британска лобистичка фирма PLMR и да су јој спонзори СНС-а уплатили пола од 850.00 евра за ту и случне услуге. У извештајима које је СНС предала Агенцији за борбу против корупције тај трошак није нигде забележен. Занимљиво је да је Ђулијани сам најскупље платио ово “пријатељство” јер је избрисан из ужег Трамповог тима након што се Вучић похвалио да ће “његов пријатељ Ђулијани” да уговори састанак са Трампом и пре инаугурације 20. јануара.

Процењује се да је Фондацији Клинтон уплаћено десетине милиона долара из српског буџета за подршку изборној кампањи Хилари Клинтон у којој је “зато што је много паметан” учествовао Вучић лично. Поједини медији у Србији су објавили да је четири милиона долара преко тога дато наменски за подмићивање неког у америчкој администрацији како би се Вучић срео и фотографисао са тадашњим председником Бараком Обамом.

Британска лоби група Бел Потинџер, ангажована је највероватније само годину дана после PLMR-а. Ова чувена агенција се од 2011. налази под истрагом невладине организације „Биро за истраживачко новинарство” из Лондона зато што је, по цени од 520 милиона долара, за рачун Пентагона производила лажне прилоге чије је ауторство било приписивано исламистима, а који су затим постављани на интернет. Безбедносне службе САД су потом пратиле гледаоце тих садржаја проглашавајући их за исламске терористе. Захваљујући овим монтажама, многа села у Ираку су била осумњичена као упориште исламиста, а затим сурово бомбардована. Занимљиво је да се у медијима као личност која је посредовала у послу помиње бивши функционер ЦИА-е Дејвид Петреус, један од власника ККР, односно телевизије Н1 (истраживачки текст Адама Карија „US paid for fake A1 Qaeda videos, Bell Pottinger and former CIA chief Petraeus involved”).

Али да се вратимо на спот од кога смо кренули. Високобуџетни видео Вучића је, како су то већ открили поједини медији, плагијат спота који је раније објавила словачка партија СКОК (Slovenská občianska koalícia). СКОК-у је спот радила израелска фирма „Shaviv Strategy and Campaigns“ у којој је главни стратег управо саветник Александра Вучића Арон Шавив. Како пише на сајту његове фирме он је специјализован за политичке, предизборне кампање. Наводи се да ради са политичарима у САД, ЕУ, Великој Британији, Србији, као и да ради стратегију Бењамину Нетањахуу, израелском премијеру. Логично је да је исти производ продао два пута, али није логично да грађани Србије не знају колико је и којим новцем плаћен Арон Шавив.

Александар Вучић је расцепом странке изгубио апсолутну власт и то ће га вероватно одвести до губитка свега јер је све и ставио на коцку. Тек кад падне с власти сазнаћемо колико нашег новца је протраћио на своју промоцију, на кампању која никада не престаје. Трошкови који су познати су огромни и несразмерно већи у односу на све друге политичке странке и личности у Србији, а законским изменама Александар Вучић омогућио је да се и новац који није намењен за кампању троши – за кампању, тачније за његову промоцију. За крај, препоручујем вам текст Немање Ненадића, програмског директора Транспарентности Србија, који каже:

Продубљен је и иначе огроман јаз у могућностима за промоцију који постоји између кандидата највећих парламентарних странака (у садашњој Србији само једне) и свих осталих. Примера ради, на парламентарним изборима у априлу 2016. коалиција око СНС-а је пријавила коришћење 351 милиона динара „сопствених средстава“ (поред 262 милиона добијених из буџета за кампању и 150 милиона динара кредита). То је махом буџетски новац добијен за другу намену – финансирање редовног рада парламентарних странака. Колики јаз је створила ова измена Закона говори податак да је у прошлогодишњој кампањи према достављеним извештајима свих пет опозиционих листа (укључујући и СРС) које су прешле цензус потрошило мање од 400 милиона динара.

Драгиња Лукин
чланица покрета “Доста је било”, Београд

достајебило.рс