Пожега – Кад имате један малињак, макар и најскромнији, то вам је вишеструка корист. Помало се око њега ради да увек будете у радној активности, ту сте на здравом ваздуху. Кад роди, видите да сте нешто створили, а кад наплатите – лепо се осети на кућном буџету. Каријеру сам провела као виша медицинска сестра у Косјерићу, а сада, у пензији, са супругом сам уз невелики малињак у Костојевићима. Овај посао ми је и рекреација и приход, са 20 ари под малином зарадим своју годишњу пензију. Саветујем свима који су у пензионерским данима још орни за активности да слично ураде на својој дедовини, неће се покајати.

Овако говори Зорица Тадић, један од стотинак учесника тродневне Зимске школе за пољопривреднике, одржане ових дана, док сеоски послови мирују, у Пољопривредној школи у Пожеги. У организацији Центра за органску пољопривреду Ужице, уз подршку Министарства за пољопривреду и локалних самоуправа. Школа је окупила стручњаке из већих градова (тридесетак професора и агронома) и сељаке из Златиборског и Моравичког округа: прве да пренесу савремена стручна знања, друге да научено примене за пуније штале и родније воћњаке.

Сви се слажу да ова јединствена школа почива на ентузијазму и познанствима проф. др Николе Бајића, директора Центра за органску пољопривреду Ужице. Он је већ четврту годину успешно организује, сваког учесника позове, дочека и поздрави. Прегазио је осамдесету, а није се уморио. Каже да све чини за добробит села.

– Из рада ове школе за пољопривреднике видљив је утисак да наш сељак жели и примењује нова знања, али му недостају задруге: за набавку репроматеријала, лакшу продају произведеног, нове технологије. Поздрављају што је држава повећала аграрни буџет за око осам одсто и улаже у развој сточарства, надају се субвенцијама или кредитима с дужим роком отплате. Приметно је да се већина сељака у брдском подручју опредељује за породично газдинство, невелику производњу. Ситна стока и ситно воће, а крупна вајда. Многи гаје малине, боровнице, јагоде, шљиве и лепо приходују. Све је више оних који се окрећу и козарству, овчарству, пчеларству. Град Ужице и општина Пожега помогли су сточарима у прошлој години, дајући им 250 коза. Јагњад и јарад је лако продати, а органска вуна опет добија на цени у свету. Уосталом, свака органска производња у овим брдима успева, јер терени нису загађени. А органско на тржишту постиже високу цену – истиче др Бајић, што потврђује и професор математике Тодор Јоковић, који у свом малом врту у Милићевом Селу биље штити од инсеката течношћу добијеном од прокуване папрати, коприве и љуски лука.

Да вајде има и од десетак коза, потврђује вредна Драгица Ојданић из Равни. Она је мајка мале деце, упоредо ванредно завршава Пољопривредну школу, определила се за козарство, а све то стиже уз мноштво кућних послова. Успела је да нађе слободног времена и да учествује у раду ове зимске школе. Међу учесницима био је и Милан Стојановић, који с породицом свог сина Жељка пчелари у Мачкату. Имају 150 кошница, Жељкова породица се од тог посла издржава. – Може од пчеларства лепо да се живи. Услов је озбиљан приступ, а пре свега превозна средства да се кошнице селе. Ми имамо два камиона, и то с павиљонима, јер недостаје радне снаге за утовар, а павиљоном се 56 кошница одједном подигне на камион – објашњава Милан.

А да у селу ни рад с крупнијом стоком није претежак, ако се домаћин паметно организује, тврди сточар из златиборског Голова Александар Петронијевић, такође полазник ове зимске школе. Он има 15 музних крава и седам јуница, механизацију и објекте, а годишње преда око 100.000 литара млека. Том послу посвећене су три генерације његове породице: старији унук, дедин имењак, већ је уписао Пољопривредну школу, ускоро ће и млађи. – Није истина да се у производњи млека не диже глава од посла. Ради се, али с мером, стигнемо и све друго. Потребни су воља и упорност, добри објекти, искуство. А има вајде, нарочито последњих година, откада је уведен ред у откуп млека: откупљивачи су редовни у доласку и исплати, а нама расте производња. Заради се да ништа у кући не зафали, остане и за проширење стада, улагања. Ипак, увек треба рачунати и на ризик, јер шта ако откуп млека опет закаже. Док иде, добро је – каже Александар.

Бранко Пејовић,Политика.рс