КРУШЕВАЦ – Многима је радно место у ИМК “14. октобар” било прво. Показало се да је и последње, иако је већина међу 692 радника који су прихватили социјални програм, веровала да ће у погонима дочекати пензију. Тек, и поред првог озбиљнијег новца који им је легао на текуће рачуне након дужег времена, радници с горчином напуштају фабрички круг.

– Радио сам овде 35 година и шест дана, осам радних места променио – набраја сада већ бивши магационер Небојша Весковић. – У овој фабрици ми је и деда оставио кости. Радила је ту и жена, ту смо се упознали. Сећам се да смо имали и редовне плате и с песмом одлазили на посао. Задњих година, живимо од пољопривреде од ораница у Купцима и у Слатини.

Ђорђе Симоновић прошао је пут од планера, преко технолога до синдикалца. Две трећине новца од отпремнине послужиће му да врати дугове. Након 37 година и 17 дана рада одлази у пчеларе.

ЛОШЕ ПРОШЛИ

НАЈГОРЕ су у реализацији социјалног програма прошле раднице које су лане имале повољније услове за одлазак, али су због продужења радног века извисиле за боље опције, као и радници који су се изјаснили за узимање 300 евра по години стажа, а држава је тај износ смањила за трећину. За тако умањене отпремнине изјаснило се, ипак, 299 радника, њих 195 биће на бироу пет година до пензије, за опцију од 10 бруто плата одлучио се 151 радник, док ће, такође, уз прописану помоћ, 47 радника бити на евиденцији НСЗ две године до пензије.

– Отпремнина од 371.000 динара, колико је одређено за ову моју категорију са примањима са бироа пет година до пензије, вреди мојих 36 година стажа – каже нам Љубиша Велимировић.

Инжењер информатике Златибор Благојевић масовно напуштање ИМК “14. октобар” види као доказ да је Србија – земља чуда.

– Само код нас радници из производње желе да што пре остаре и оду на буџет – сматра Благојевић. – Примаћу око 32.000 динара са бироа, што је новац који овде нисам видео задњих 10 година. Супруга је имала пун радни стаж у “Трајалу”. Сада је презадовољна што њених 22.000 динара пензије не подлежу смањењу, јер су и овако испод сваког достојанства.

Одлазак радника из некадашњег гиганта, који је својевремено упошљавао око 8.000 радника, државу је коштало више од 400 милиона динара. Радницима се и даље дугује на десетине плата, регрес, посмртнине, боловања, путни трошкови и неповезан ранди стаж од четири године. Влада је донела одлуку о овери здравствених књижица, а запослени се надају да ће се и проблем неповезаног стажа од четири године решити до краја приватизације.

С. Бабовић, Новости