ГРАД Крушевац нада се да ће парче руског кредитног колача од 800 милиона евра, добити за ревитализацију железничке трасе Сталаћ – Краљево. Градоначелник Крушевца Братислав Гашић каже, за “Новости”, да до лета из Лазаревог града већ стартује шинобус који ће путнике превозити до Сталаћа.
– Разговараћемо са директором “Железница Србије” кога очекујемо у наредних 10 дана, као што очекујемо да ће од кредита вредног 800 милиона евра, 55 милиона бити употребљено за ревитализацију и електрификацију пруге Сталаћ – Краљево – прича за “Новости” градоначелник Братислав Гашић. – Сви градови и општине на овом потезу заинтересовани су да железнички саобраћај оживи. То би много значило округу, јер ћемо у исто време имати радове и пројекте путне мреже – Моравски коридор и Железнички коридор.
Старији Крушљевани памте с носталгијом ове шине. Радују се и шинобусу који тренутно једино може да се “покрене” на траси Крушевац – Краљево. Људи би лакше одлазили на посао.
– У аутомобиле и аутобусе се раније није ни улазило, јер је одувек воз био најјефтинији – прича нам машински инжињер Драган Ристић. – На шинама смо ишли на посао у Трстеник, многи су тамо и студирали Вишу школу, радили у “Првој петолетки”, а лети смо тако ишли на море. Воз Београд – Бар ишао је и преко Крушевца.
Први воз је кроз ћићевачку општину којој припада Сталаћ, некада железничарска варош прошао давне 1884. године. И док је Сталаћ будући да је на тзв. Великоморавском путу, некако и остао “жив” за саобраћај, дотле је Крушевац скоро “заспао”, иако сама Железничка станица Крушевац представља међустаницу на прузи Сталаћ – Краљево – Чачак – Пожега. Путника – нема.
– Осим до Сталаћа и Трстеника, ишло се до Ђуниса, Стеванца, то је био прави пут – причају сталаћки желзничари.
– Још 2007. године су завршили 13 километара деонице Сталаћ – Крушевац и то после две година реда и обећали нам да ћемо ускоро моћи и да путујемо чак за престоницу. То “ускоро” никад није дошло.
ВАГОНИ ПУНИ РОБЕ ПРЕМА подацима Градске управе Крушевца, обим робе на крушевачкој железници је евидентан. Из правца Краљева “Градска топлана” годишње превезе 20.000 тона угља, “Дијамант” 5.000 тона гранита, “Максико” отпадно гвожђе 25.000 тона из правца Сталаћа, “Хенкел – Србија” хемија 30.000 тона, ФАМ уља 12.000 тона, “Рубин” 5.000 тона.
А пре реконструкције, возови су на путу Сталаћ – Крушевац саобраћали на неким деоницама пута најбрже 10 километара на сат. Роба се данас не транспортује брзином светлости, али ипак, “гура”.
– Сви студенти су ишли возом – каже нам економиста Славица Томић.
– То је била авантура за студентски џеп.
Према историјским подацима, Железничка станица Крушевац где би поново требало да полазе возови, сазидана је 1909. године.
– Остало је забележено да је зидарске радове обавила грађевинска фирма Франца Голднера из Крушевца – наводи Слободан Симоновић, публициста и енсиклопедиста. – Од 1958. године пруга Сталаћ – Краљево добија нормалан колосек и постаје значајна саобраћајна раскрсница. Тада почиње с радом циглана и бетоњерка.
ИНСПЕКТОРИ И БЕЗБЕДНОСТ
ИНСПЕКТОРИ за безбедност при Министарству саобраћаја обуставили су саобраћај на делу пруге Сталаћ – Крушевац.
Део пруге Крушевац – Краљево од 56 километара годинама није био занимљив надлежнима.
Новости
