Крушевац: Уместо плата дочекали – стечај

КРУШЕВАЦ – Стотинак бивших радника Фабрике уља, за коју је предвиђен стечај, на основу извршних судских пресуда потражује више од 20 заосталих плата. Из некада успешне фирме, у децембру 2013. – у оквиру социјалног програма – отишло је 119 од укупно 137 радника, а они који су узели отпремнине страхују да ће се имовина распродати…

– Добила сам извршну пресуду 4. априла прошле године, исплаћала судске таксе које су ме коштале 44.000 динара, а прошлог децембра и 6.000 динара за вештачење доприноса. До 19. јануара, када сам радила пресек, заједно са каматом, дугује ми се око 830.000 динара – каже бивша радница Снежана Ђурић.

Бивши радници кажу да су сазнали за продају фабричког инвентара, као и неких сировина, па претпостављају да је на тај начин наплаћено више од 10 милиона динара. Зато их и боли то што су “намирени” углавном бивши руководиоци, те неки од запослених који су у фабрици остали по уговору.

Радницима је, кажу, када су напуштали уљару, речено да ће се подмирити кроз поступак реструктурирања – шта год то значило. У просеку им се, без камата, дугује од 500.000 до 700.000 динара. У међувремену, искрсавају нови проблеми…

ХРОНОЛОГИЈА ПРОПАСТИ

КРУШЕВАЧКУ Фабрику уља, 2004, привредник Божин Милићевић купио је за само 30.000 евра, а период до раскида приватизације, 2011, обележило је подизање кредита и вишеструко стављање хипотека на имовину – без користи за фирму. Радници су најпре штрајковали, на крају били принуђени да узму социјални програм, а уљара – једина јужно од Београда, са традицијом од 1946. године – остављена је на цедилу. Иако су пљуштала обећања свих власти да ће бити спасена, недавно је предложен стечајни поступак…

– После 40 година радног стажа, 3. јануара остварио сам право на пензију, али то је само на папиру, јер фабрика није уплатила три године доприноса: од 2011. до 2013, што је око 200.000 динара. Сада не знам шта ме чека, а супруга ми је тешки срчани болесник, има и заказану операцију, али немамо од чега да се лечимо. Молио сам управу да то регулише… – очајан је Сава Илић.

Како год било, у Фабрици уља незванично кажу да би радници били исплаћени да имовина није под хипотеком, те појашњавају да покретну имовину продаје суд, а непокретну – банке. Оно што је било слободно за продају, искористило се за подмиривање оних који раде, мада се и њима дугује десетак плата. Кажу, бивши радници биће исплаћени из стечајне масе, како је прописано Законом о стечају.

С. Бабовић, Новости