Фабрика наоружања Kрушик прошлу годину према финансијским извештајима завршила је са обавезама од 10,4 милијарди динара, али је током године 1,57 милијарди динара држава (овде се мисли на Републику Србију, ПИО фонд, РФЗО и град Београд) конвертовала у капитал по основу закључка Владе из децембра прошле године.
Иначе конверзија дугова према држави у капитал државне фабрике фактички се своди на отпис дугова. Највећи део прошлогодишњих обавеза, 4,6 милијарди динара је настао по основу датих аванса купаца, али се и добављачима у земљи дугује 2,5 милијарди динара, показује финансијски извештај Kрушика за 2018. годину.
Иначе на јучерашњи дан је шест рачуна Kрушика било у блокади у висини 511,3 милиона динара, док је рецимо прошле године блокада износила око две милијарде динара.
Према годишњем извештају о пословању ова фабрика је последњих година редовно неликвидна, тј. индикатори ликвидности су по правилу мањи од граничних.
Такође, критеријуми задужености указују да је компанија презадужена. Рецимо удео позајмљеног капитала (дугова) не би требало да буде већи од половине пословне имовине компаније, а претходне две године износио је 74 одсто. Другим речима, у сваком динару којим је компанија располагала, 74 паре су биле из туђих извора.
Додуше, овај критеријум ће бити нешто мањи на крају ове године конверзијом дугова држави у капитал.
С друге стране потраживања Kрушика су била дупло мања, а на списку оних који се на крају прошле године појављују као купци и то у иностранству, а није их било претходне године, су ГИМ који је на крају године дуговао око 195 милиона динара и Партизан ТЦХ са 428,5 милиона динара.
Kрушик према финансијским извештајима приказује добит претходних година, али показатељи профитабилности нису баш најсјајнији. Профитна нето маржа која показује колико је прихода од продаје завршило као профит је прошле године била свега четири одсто, односно на један динар прихода од продаје добија се свега четири паре добити.
Ово свакако може да има везе и са ценама по којима Kрушик продаје производе, а које трговци, како сазнајемо ових дана, препродају по двоструко вишим ценама. Рецимо ЕБИТДА (зарада пре плаћања камата, пореза, депресијације и амортизације) је износила свега шест одсто.
Повраћај уложених средстава је још мањи, па на један динар уложених средстава прошле године Kрупик је зарадио свега три паре. То је огромно смањење у односу на 2017. годину када је стопа повраћаја уложених средстава износила седам одсто.
У претходних четири пет година број запослених у Kрушику је малтене утростручен, као и издаци за плате. У 2015. години на плате је потрошено 1,3 милијарде динара, док је у 2018. трошак плата повећан на чак 3,3 милијарде динара.
Иако је Kрушик прошле године остварио добит од 461 милион динара она је двоструко мања него претходне године и то упркос томе што су пословни приходи повећани за око 900 милиона динара. Занимљиво је да прошле године са пословним приходима од 11,2 милијарде динара Kрушик имао мању нето добит него 2016. године када су пословни приходи износили 5,6 милијарди динара, а добит 520 милиона динара.
Ово можда има везе и са тврдњама узбуњивача из Kрушика Александра Обрадовића који се налази у кућном притвору да се последњих пет година из ове компаније исисава новац између осталог и преко трговаца оружјем који добијају производе Kрушика по нижим ценама него рецимо државни трговац СДПР Југоимпорт, па чак и испод цене производње.
Улепшана стварност
Да је ситуација у извештајима боља него у стварности указује и штрајк радника Kрушика из септембра ове године када су забринути за своја радна места због гласина да је 700 људи вишак, тврдили да фабрика ради са свега 10 до 20 одсто капацитета, да су аванси потрошени, а да се дугови према добављачима гомилају.
Пише: Милош Обрадовић, Данас.рс
