У ноћи 28. новембра, 2015. године, карго авион Иљушин Ил-76 белоруске авио компаније Руби Стар полетео је са писте београдског Аеродрома Никола Тесла у правцу града Џеда у Саудијској Арабији.
Труп авиона био је препун оружја.
Био је то само један од најмање 68 летова који су у протеклих 13 месеци пребацивали оружје из централне и источне Европе ка Блиском истоку и Турској које су, затим, оружје преусмериле ка грађанским ратовима у Сирији и Јемену, откривају Балканска истраживачка мрежа (БИРН) и Мрежа за истраживање организованог криминала и корупције (ОЦЦРП).
Ти летови представљају само мали део од 1,2 милијарде евра вредних послова уговорених за куповину оружја од 2012. године до данас.
Истовремено, током претходне две године, док је на хиљаде тона оружја летело на југ, стотине хиљада избеглица са Блиског истока кренуло је ка северу, бежећи од сукоба у којима је настрадало преко 400 хиљада људи.
Док се Европа труди да затвори избегличку руту, пут трговине наоружањем вредан преко милијарду евра остаје отворен – и веома усносан.
Ова трговина је готово сигурно нелегална, тврде стручњаци за оружје и људска права.
„Све указује на системско преусмеравање оружја ка наоружаним групама оптуженим за озбиљна кршења људских права. Ако је то тачно, ови послови су незаконити према АТТ-у (Споразум УН о трговини наоружањем) и другим међународним законима и морали би одмах да се прекину”, каже Патрик Вилкен (Patrick Wilcken), експерт за оружје при организацији Амнести Интернешнал (Amnesty International) који је имао увид у доказе које су прибавили новинари.
С обзиром на велику зараду и чињеницу да им фабрике наоружања раде прековремено, земље које су ушле у трговину са Блиским истоком имају прилично снажан мотив да наставе са овим послом, па се, упркос бројним доказима да се оружје преусмерава сиријским и другим наоружаним групама оптуженим за тешке злочине, дозволе за извоз наоружања настављају да издају.
Читаву трговину, према речима Роберта Стивена Форда (Robert Stephen Ford), бившег америчког амбасадора у Сирији, координишу америчка Централна обавештајна слузба (ЦИА), Турска и земље Залива кроз центре у Јордану и Турској. У пракси, доста оружја прође и испод радара служби ових земаља.
Новинари БИРН-а и ОЦЦРП-а су, током једногодишњег истраживања, прегледали бројне информације о извозу оружја, извештаје УН, податаке о летовима и уговоре о трговини оружјем који откривају како се на Блиски исток транспортује хиљаде аутоматских пушака, минобацачке муниције, ракетних бацача, против-тенковског наоружања и тешких митраљеза из Србије, Хрватске, Босне и Херцеговине, Црне Горе, Бугарске, Чешке, Румуније и Словачке.
Од почетка рата у Сирији, 2012. године, ових осам земаља одобрило је испоруке наоружања за Саудијску Арабију, Јордан, Уједињене Арапске Емирате и Турску у вредности од најмање 1,2 милијарди евра.
Стварна цифра је вероватно далеко већа, с обзиром на то да већина земаља још увек није објавила извештаје о извозу оружја за 2015. и 2016. годину.
Четири земље које се појављују као купци, снабдевају оружјем наоружане групе у Сирији и Јемену. Те земље пре 2012. године готово да уопште нису набављале оружје у централној и источној Европи.
Оружје и муницију из централне и источне Европе, која се препознаје на снимцима и фотографијама са ратишта у Сирији и Јемену, користе јединице Слободне сиријске армије коју подржава Запад, али и борци исламистичких група попут Ансар ал-Шама, Џабхат ал-Нусре (која је део ал-Каиде), затим борци Исламске државе (ИСИС), припадници фракција које се боре на страни сиријског председника Башар ал Асада, као и јединице Сунитских бораца у Јемену.
Судећи по ознакама на појединим комадима оружја, значајна количина војних средстава која се користе у Сирији и Јемену произведена је недавно – чак и 2015. године.
Од оружја у вредности око 1,2 милијарде евра вредности, колико је добило дозволу за извоз, досадашње испоруке су вределе око 500 милиона евра, показују национални извештаји о трговини наоружањем, као и релевантни извештаји УН.
Учесталост и број карго летова, од којих су БИРН и ОЦЦРП испратили најмање 68 за нешто више од годину дана, показују да је транспорт оружја са централноевропских и источноевропских аеродрома, ка војним базама на Блиском истоку, стабилан и константан.
Авион који се најчешће користи за транспорт, Иљушин ИЛ-76, може да понесе око 50 тона терета, односно око 16 хиљада калашњикова или око три милиона метака. Остали авиони, које су испратили новинари БИРН-а и ОЦЦРП-а, попут Боинга 747, могу да понесу и дупло више терета.
Наоружање се, међутим, не транспортује само ваздухом. Од децембра 2015. на овамо, новинари су идентификовали и најмање три пошиљке америчке војске из лука у Црном мору до лука у Црвеном мору, са око 4.700 тона оружја и муниције.
Бодил Валеро, чланица Европског парламента из Шведске која је радила на последњем извештају о извозу наоружања из ЕУ, ову трговину оружјем назива срамном.
“Можда се они (Бугарска, Словачка и Хрватска) не стиде али ја мислим да би требало” рекла је Бодил у изјави за БИРН и ОЦЦРП.
“Земље које продају оружје Саудијској Арабији или Блиском истоку и Северној Африци не обављају добре процене ризика и тиме крше правила ЕУ, као и домаће законе”, додала је она.
Готово сви одговори представника власти Хрватске, Црне Горе, Србије и Словачке на питања БИРН-а и ОЦЦРП-а су идентични и сви тврде да поштују међународне обавезе. Неки наводе да Саудијска Арабија није на црној листи земаља за извоз оружја, док други сматрају да њихове земље нису одговорне уколико оружје завши у трећим земљама.
Саудијска Арабија – краљевство оружја
Канал снабдевања оружјем из централне и источне Европе ка Блиском истоку за потребе последњих ратова, може се пратити од зиме 2012. године када су на десетине теретних авиона натоварених оружјем и муницијом из времена бивше Југославије, почеле да полећу из Загреба у правцу Јордана. Купац је била Краљевина Саудијска Арабија. Недуго затим појавили су се први снимци хрватског оружја на ратишту у Сирији.
Њујорк тајмс је у фебруару 2013. године, објавио да је један високи хрватски званичник током посете Вашингтону у лето 2012. године, понудио хрватске залихе југословенског оружја за потребе Сирије. Нешто касније Загреб је повезан са Саудијцима који су финансирали куповине при чему је ЦИА помагала око логистике за ваздушни транспорт који је почео крајем те године.
Док су хрватске власти упорно негирале било какву улогу у слању наоружања Сирији, бивши амерички амбасадор у Сирији потврдио је за БИРН и ОЦЦРП наводе Њујорк тајмса засноване на анонимном извору о томе како је посао склопљен. Он је изјавио и да није у позицији да о том послу детаљније говори.
Ово је био само почетак незапамћене трговине наоружањем из централне и источне Европе са Блиским истоком пошто се канал снабдевања проширио како би обухватио робу из још седам земаља. Локални трговци оружјем обезбеђивали су оружје и муницију из својих земаља и посредовали у продаји муниције из Украјне и Белорусије, чак су покушавали и да обезбеде совјетске противтенковске системе купљене од Велике Британије.
До Арапског пролећа 2011. године, трговина оружјем између источне Европе и Саудијске Арабије, Јордана, Уједињених Арапских Емирата и Турске, четири кључна ослонца сиријске разједињене опозиције, готово да није ни постојала, показује анализа података о извозу оружја.
Ово се, међутим, променило након 2012. године.
Према националним и извештајима о извозу оружја ЕУ као и према тврдњама извора из власти, од тада па до 2016. године осам источноевропских земаља одобрило је извоз оружја и муниције за Саудијску Арабију у вредности од најмање 829 милиона евра.
Почев од 2012. Јордан је обезбедио извозне дозволе у вредности од 155 милиона евра, Уједињени Арапски Емирати – 135 милиона, а Турска – 87 милиона, чиме укупан износ долази до 1,2 милијарде евра.
Катар, још један од главних снабдевача сиријске опозиције, не појављује се у документацијама о извозу оружја из земаља Централне и Источне Европе.
Џереми Бини (Jeremy Binnie), стручњак за блискоисточно наоружање који ради за недељник Џејнс Дифенс Викли (Jane’s Defense Weekly), публикацију која се сматра најбољим извором информација из области одбране и безбедности, каже да је већи део оружја које се извози из источне Европе врло вероватно намењен Сирији, и, у мањој мери, Јемену и Либији.
„Са малим изузецима, војске Саудијске Арабије, Јордана, УАЕ и Турске користе западно пешадијско наоружање и муницију пре него совјетско”, рекао је Бини. „Чини се вероватним да су ове пошиљке наоружања намењене њиховим савезницима у Сирији, Јемену и Либији”.
БИРН и ОЦЦРП су дошли до поверљиве документације из српског Министарства одбране и записника са низа међуресорних састанака из 2013. године. Ова документа показују да су појединци у Министарству одбране Републике Србије били забринути да би испоруке Саудијској Арабији могле бити преусмерене у Сирију, наглашавајући да Саудијци не користе оружје из централне и источне Европе као и да су познати по томе да снабдевају оружјем сиријску опозицију.
Одлучујући о захтеву једног од трговаца оружјем, Министарство одбране Србије одбило је његов захтев за дозволу за извоз у Саудијску Арабију, да би само након годину дана одобрило нове испоруке оружја правдајући то националним интересима.
Војска Саудијске Арабије претежно користи “западнио” оружје, али користе и одређену количину опреме из централне и источне Европе – војне камионе чешке производње и нешто аутоматских пушака произведених у Румунији. Међутим, имајући у виду умешаност Саудијске Арабије у сукоб у Јемену, чак се и извоз оружја намењеног њиховим снагама сматра контроверзним.
Због цивилних жртава у грађанском рату у Јемену, Холандија је постала прва земља Евопске уније која је обуставила извоз оружја у Саудијску Арабију, а Европски парламент позвао је на увођење ембарга на извоз оружја на нивоу ЕУ.
Логистика снабдевања: карго летови и избацивање терата из ваздуха
Оружје из централне и источне Европе превози се на Блиски исток теретним авионима и бродовима. Идентификацијом конкретних превозних средстава, новинари су могли да прате транспорт оружја у реалном времену.
Детаљном анализом редова летења на појединим аеродромима, истраживањем историјата рута различитих авио-компанија, праћењем летова и сарадњом са изворима из појединих европских контрола летења, новинари су успели да прецизно идентификују 68 летова који су у протеклих 13 месеци преносили оружје ка Блиском истоку.
Аеродроми у Београду, Софији и Братислави су главни центри за транспорт оружја, при чему је највише летова било из Београда, главног града Србије.
Многи од ових летова успут су имали и још по једну станицу, што значи да су највероватније преузимали додатне количине оружја и муниције, пре одласка на коначно одредиште.
Према статистици летова ЕУ, од лета 2014. године на овамо, авиони из Бугарске и Словачке су испоручили 2 268 тона терета истим војним базама у Саудијској Арабији и УАЕ.
Дистрибуција оружја
Оружје које за потребе наоружаних група у Сирији купују Саудијска Арабија, Турска, Јордан и Уједињени Арапски Емирати, транспортује се преко два тајна командна центра у Јордану и Турској, тврди Форд, бивши амерички амбасадор у Сирији.
Команде, којима руководе безбедносни и војни званичници из Залива, Турске, Јордана и САД – координишу расподелу оружја провереним сиријским опозиционим групама, показују подаци Картер центра (Carter Center) из Атланте, експертске организације чији тим прати рат у Сирији.
„Свака од земаља које су учествовале у помагању оружаној опозицији задржала је право коначног одлучивања о томе које групе у Сирији добијају ову помоћ”, рекао је Форд.
Документација из једне од карго компанија до које су дошли новинари БИРН-а и ОЦЦРП-а показује да је у лето 2015. године, молдавска компанија АероТрансЦарго обавила шест летова којима је пренето најмање 250 тона муниције између војних база у Саудијској Арабији и међународног аеродрома Есенбога у Анкари, главном граду Турске – долазне тачке за оружје и муницију намењену сиријским побуњеницима.
Питер Визман (Pieter Wezeman) из стокхолмског Међународног института за мировна истраживања, водеће организације за праћење извоза оружја, рекао је да слути да су ови летови део логистичке операције снабдевања сиријских побуњеника муницијом.
Оружје се затим, из војно-оперативних центара или копненим путем, превози до сиријске границе или га војни авиони избацују из ваздуха.
Командант Слободне сиријске армије из Алепа, који је, због своје безбедности, инсистирао на анонимности, рекао је за БИРН и ОЦЦРП да се ово оружје распоређује из централног штаба у Сирији. „Нас не занима земља порекла, ми само знамо да је оно из источне Европе”, изјавио је он.
Саудијци и Турци оружјем снабдевају и исламистичке групе које немају подршку САД и које су у појединим случајевима у сукобу са фракцијама које подржавају Војно оперативни центри, додао је Форд.
Према његовим речима, иако није лично био укључен у преговоре са Србијом, Бугарском и Румунијом око достављања оружја Сирији, он верује да је ЦИА имала улогу у овом процесу.
„Када су у питању операције ове врсте тешко ми је да замислим да није постојала нека усаглашеност између обавештајних служби, али је могло све да буде строго ограничено на обавештајне канале”, рекао је он.
Сједињене Државе нису имале само логистичку улогу у испоручивању оружја сиријским побуњеницима. Преко своје Команде за специјалне операције (SOCOM) при Министарству одбране САД су куповале и испоручивале сиријској опозицији огромне количине војног материјала из источне Европе а у склопу америчког програма за обуку и опремање вредног 450 милиона евра (500 милиона долара).
Од децембра 2015. године SOCOM је ангажовао три теретна брода да превезу 4 700 тона наоружања из луке Констанце у Румунији и бугарске луке Бургас до Блиског истока, највероватније у склопу тајног снабдевања Сирије оружјем.
Према америчким документима о набавци, испоруке су обухватиле митраљезе, ракетне носаче и противтенковско оружје – као и метке, минобацачке мине, гранате, ракете и експлозив.
Порекло оружја које је SOCOM послао је непознато а роба набројана у транспортним документима је доступна на залихама широм централне и источне Европе.
Недуго након једне од испорука, курдске групе које подржава SOCOM објавиле су на Твитеру и Фејсбуку фотографију магацина у северној Сирији крцатог сандуцима муниције, тврдећи да су добиле испоруку оружја у чијој су набавци посредовале Сједињене Америчке Државе.
SOCOM није желео ни да потврди нити да негира да су испоруке ишле за Сирију.
Америчка документа о набавци такође откривају да је, за потребе тајних операција, SOCOM од 2014. до 2016. године обезбедио сиријским побуњеницима бугарско оружје и муницију у вредности од најмање 25 милиона евра као и српску муницију у вредности од 11 милиона евра.
Посао који цвета
Патрик Вилкен, експерт за оружје при организацији Амнести Интернешнал каже да су централна и источна Европа у одличној позицији да зараде на невероватном порасту потражње за оружјем након Арапског пролећа.
„Географска близина и мањак контроле извоза обезбедили су неким балканским земљама водећу позицију у овој трговини, у неким случајевима чак и уз прикривену подршку САД”, додао је он. „Источна Европа рехабилитује индустрије оружја из времена хладног рата које се шире и поново постају профитабилне”.
Српски премијер Александар Вучић недавно се хвалио да би Србија могла да производи пет пута више наоружања а да и даље не би могла да задовољи потражњу.
„Нажалост, у другим деловима света се итекако ратује више него икад и све што произведете, како год да окренете, на било којој страни света можете да продате” рекао је он.
Произвођачи оружја у Босни и Херцеговини и Србији раде пуним капацитетом, неки уводе додатне смене а неки су већ престали да примају нове поруџбине.
Највиши саудијски званичници, навикнути на преговоре са западним гигантима око послова са борбеним авионима вредних милијарде евра, сада морају да раде са малим источноевропским посредницима који имају приступ једноставном оружју бившег совјетског блока.
Посредници попут српског ЦПР Импеx-а и словачког Елдон-а ту сада играју кључну улогу у снабдевању Блиског истока оружјем и муницијом.
Садржај испорука је обично непознат захваљујући тајности која обавија послове са оружјем, али две потврде о крајњем кориснику и једна извозна дозвола које су прибавили БИРН и ОЦЦРП, откривају невероватан обим откупа за сиријске кориснике.
На пример, саудијско Министарство одбране изразило је интересовање за куповину од српског трговца оружјем, ЦПР Импеx-а, веће количине оружја укључујући и стотине застарелих Т-55 и Т-72 тенкова, милиона оквира муниције, вишецевних ракетних система и ракетних бацача. Наведено оружје и муниција произведени су у бившој Југославији, Белорусији, Украјни и Чешкој Републици.
Извозна дозвола издата у јануару 2015. мало познатој словачкој фирми Елдон одобрила је овој компанији право да транспортује у Саудијску Арабију хиљаде источноевропских ракетних бацача, митраљеза и скоро милион метака у укупној вредности од 32 милиона евра.
Анализа друштвених медија коју су урадиле БИРН и ОЦЦРП показује да је чехословачко, југословенско, српско, хрватско и бугарско оружје присутно на ратиштима у Сирији и Јемену.
Док стручњаци сматрају да државе источне и централне Европе покушавају да умање сопствену одговорност, оружје из ових земаља само додатно распламсава конфликте који су већ однели огроман број живота и изазвали незапамћену патњу.
„Продаја ових количина оружја проузроковала је неизрецива људска страдања у том региону, огроман број расељених и довела до тога да зараћене стране озбиљно крше људска права, чинећи отмице, погубљења, мучења и силовања”, каже Вилкен.
Новинар: Лоренс Марзоук, Иван Ангеловски, Миранда Патручић
Сарадници: Атанас Чобанов, Душица Томовић, Јелена Ћосић, Јелена Свирчић, Линдита Цела, Олга Цеаглеи, Павла Холцова
