Дан после марша милиона у Француској у знак солидарности са жртвама париског масакра, епицентар уличних протеста преселио се у Немачку, док су терористички напади у Паризу широм Европске уније подстакли расправе о пооштравању постојећих закона за странце.

У знак протеста против верски и политички мотивисаних притисака улице, у немачким градовима у понедељак се окупило више од 100.000 демонстраната против Пегиде, нарастајућег покрета Патриотских Европљана против исламизације западног поднебља.

Део немачког друштва који се залаже за очување космополитског и демократског духа нације показао је по други пут, у размаку од само осам дана, спремност да се супротстави агитацији поново пробуђених националиста. У Минхену је протестовало 20.000 људи против тероризма и насиља улице, а за толеранцију и разумевање. У Хановеру их је било око 17.000, у Сарбрикену 9.000, у Диселдорфу 5.000, у Хамбургу и Берлину по 4.000. Највише демонстранта овог опредељења виђено је у Лајпцигу: 30.000 Немаца рекло је „не” мржњи према странцима. И у главном упоришту националиста и ксенофоба, у Дрездену, 7.000 људи дигло је глас против Пегиде.

Ипак, разлог за забринутост опстаје.

У Дрездену је у понедељак марширао и рекордни број Пегидиних симпатизера. Између 25.000 Немаца, према наводима полиције, и више од 40.000 грађана, како тврде организатори, исказало је мржњу према дошљацима. Изненадио је одзив симпатизера Пегиде у Лајпцигу, где се локална организација зове Легида. На првим великим демонстрацијама ксенофоба у том граду окупило се око пет хиљада људи.

Недељник „Шпигл” побио је тезу, ону која нагли раст прихватљивости националистичких идеја описује као последицу „вишедеценијске комунистичке диктатуре у НДР”. У извештају са демонстрација Пегиде у Лајпцигу и у Дрездену и у кратким интервјуима, „Шпигл” је указао да су та два града центар националистичких акција, али да људи који се онде окупљају нису само источни Немци – онде се окупљају националисти из свих крајева Немачке.

Праве димензије популарности Пегиде и број њених потенцијалних присталица могли би се наслутити из упозорења која политичарима упућују конзервативни медији. „Велт” и „Франкфуртер алгемајне цајтунг” неуморно истичу да се расположење широких маса не сме игнорисати и да је неопходно да се измени досадашња политика. Први корак биле би нове регулативе, што ће рећи строжи и селективнији закони за странце.

Расправе око такозваног усклађивања политичке оријентације према актуелним околностима, озбиљно су уздрмале редове владајуће коалиције у Немачкој. ЦДУ канцеларке Ангеле Меркел нашао се на мети највишег руководства братског, баварског ЦСУ, по опредељењу такође демохришћанске странке. Међу водећим социјалдемократима такође влада неслога око овог питања, па постаје све извесније да ће политички врх коалиционих странака прибећи компромису који ће погодити странце, било азиланте било мигранте који у Немачку одлазе трбухом за крухом.

Немачка, међутим, није једина европска земља која је суочена са нетрпељивошћу према дошљацима и која припрема нове законе против странаца. У светлу најновијих догађања у Француској, чак девет држава убрзано припрема оштрије регулативе за дошљаке и за „одомаћене” мигранте. Под плаштом развоја нових стратегија у борби против тероризма, припремају се измене закона о додели азила и дозволама за досељавање.

У Данској главну реч води популисти крајње десно оријентисане Народне партије. Јуче су поставили захтев социјалдемократској премијерки Хеле Торнинг-Шмит да позове на „национални компромис”свих парламентарних странака, пооштри контроле странаца у тој земљи и у ту сврху одобри нови буџет државној безбедности. Министарка правосуђа Мете Фредериксен је пак изјавила да државна безбедност може да рачуна са додатним финансијским средствима.

Француска је краткорочно најавила оштрије контроле на границама, а директор Центра за координацију државних служби безбедности Ерик Денес је изјавио да је 4.000 агената у цивилу премало да би се надзирали странци у земљи и да тај број мора бити радикално повећан.

У Великој Британији и у Холандији такође се припремају мере за такозвани превентивни надзор свих дошљака. Италија је у Паризу поднела предлог за оснивање европске безбедносне агенције и најавила проширење сопственог безбедносног апарата, а шеф сепаратистичке Лиге за север Матео Салвини је критиковао папу и поручио му да води бригу о својим верницима, уместо да се заузима за верски дијалог са исламистима.

Мађарска влада Виктора Орбана је присвојила немачку паролу „мултикулти је мртав”, а аустријски министар спољних послова Себастијан Курц је у понедељак дао изјаву која личи на говоре баварског премијера Хорста Зехофера. Уз то је најавио да ће Аустрија најкасније до почетка априла пооштрити досадашње законе за странце, који се сматрају најрестриктивнијим унутар чланица ЕУ.

Милош Казимировић, Политика

Фото Бета