Светски успех инжењера Јована Николића, творца „скелетне“ градње. Идеју за кућу будућности нашао у старој српској талпи. У нову фабрику уложиће 18 милиона евра и запослити још 200 радника

ТЕК када му је један колега инжењер у истраживачком центру „Лафарж“ у Лиону рекао: „Оно што је Тесла значио у струји, ви сте у грађевини“, Јован Николић је схватио да је остварио свој сан и измислио и произвео оно што други грађевинци нису успели пре њега – кућу која је јача од четири зла – урагана, поплава, земљотреса и пожара. Зато је и назив његове компаније – „Кватро хаус“.

А о томе је почео да сања много, много раније. Идеју да се посвети градњи куће која ће одолети најјачем урагану и земљотресу, добио је када је гледао како управо ураган у Мајамију на Флориди „брише“ све пред собом. Пуну деценију трагао је за материјалима и системима „чврсте“ градње и на недавно завршеном Сајму грађевинарства београдској јавности премијерно представио иновативни патент који је наградила светски позната фирма „Лафарж“.

– Гледао сам како ураган при брзини од 260 километара на час носи читава насеља – говори Николић. – И питао сам се како је могуће да Американци зидају куће које, као у бајци о три прасета, и вук може да одува.

По повратку из Америке у Србију седам година истраживао је отпорност, трагао за решењем којим би се избегли „термални мостови“, расипници енергије и узрочници стварања влаге, кондензације и буђи.
ПАТЕНТ ВРЕДАН МИЛИЈАРДУ ЕВРА НАША компанија, када је реч о патенту, вреди 1,25 милијарди евра – каже Николић. – Можда ова цифра делује збуњујуће, али рачуница је следећа: реално је да се годишње у једној земљи сагради 500 станова. Дакле, 500 станова пута 75 квадрата, пута 100 евра профита, пута 10 година, пута 35 земаља Европе. Ја размишљам на тај начин.

– Сетио сам се старог обичаја градње српског талпа. По узору на веште мајсторе који су „склапали“ брвнаре, префабриковали смо елементе и створили скелет који је, заправо, обрнут систем градње. Док се припрема темељ, израђују се панели који се потом ређају као домине. Заливају се тек када се поређају сви блокови на једном спрату.

Почео је у изнајмљеној фабрици у Јагодини, са два алата. Три године усавршавао је термодинамику. Са само двадесет архитеката, инжењера и мајстора, изумео је систем којим је сваки квадратни сантиметар објекта термички изолован са високом енергетском уштедом. Бетон лако пропушта влагу, а изолација је херметички затворена, што штеди енергију, па ће породица која одлучи да живи у „штедљивој“ кући плаћати струју пет пута мање.

– Живот „преко океана“ ме терао да стално учим – каже инжењер Николић. – Ишао сам ка свом циљу уверен да и поред технолошке надмоћи богатијих, ми Срби имамо и памет и снагу.

Данас једини на свету има многофункционалне алате којима се свет диви и гради све врсте објеката. Не постоје ограничења у погледу спратности, типа зграде, као и енергије коју ће користити – соларни извори, геотермалне пумпе, мазут, угаљ. Увели су, каже, патент у фирму, а жеља је да Србија постане водећа земља у сектору високоградње.

У малој „тест фабрици“ у Земуну, у којој се налазе данас, један зид праве за осам сати. Монтажне плоче разних димензија инсталирају се на класичном темељу, па седмоспратницу уместо за годину дана, могу да саграде за 90 дана. Нема мајстора који се развлаче месецима по градилишту, а породице којима граде кућу, о свом трошку шаљу на море или бању где мирно чекају усељење.
– А и купци су максимално сигурни, јер иза нас стоји пословна банка као гарант. Купац положи целокупан депозит у банку, који ту и остаје све до момента предаје некретнине. Градимо нашим парама и тек када се изврши примопредаја, новац се пребацује на наш рачун. За кашњење плаћамо казнене поене. Сви наши објекти су нови и уписани у земљишне књиге, јер смо у Ц класи по питању енергетске ефикасности.

У преговорима су за још 160 алата за нову фабрику коју отварају у новембру, у близини Пећинаца. Фабрика ће бити површине 10.000 квадрата. План је да се запосли 200 људи. У овај посао „тежак“ 18 милиона евра, Николић је уложио све што је годинама стицао, али кључни су били повољни кредити страних банака, које су препознале одличан посао и ортаклук са Николом Копривицом, бизнисменом српског порекла из Аустрије.

На питање плаши ли се да ће цифра 500-550 евра по квадрату да „наљути“ конкуренцију која зида по најмање троструко вишим ценама, Николић каже да је већ имао „примедбе“, али да не одустаје од свог сна о повољној а квалитетној градњи.

– Ми не јуримо купца, али очекујемо да тржиште схвати шта имамо. Са ценом коју нудимо грађани ће долазити лакше и брже до некретнина, а Влада може да гради социјалне станове високог квалитета, по приступачној цени.

А очекује ли нешто и од државе?

– Ништа. Највећа услуга биће нам ако не смета!

ПОСАО СА ИРАКОМ

ТОКОМ недавне посете српских привредника Ираку, Николић је понудио технологију достојну светског врха.

– И Иран и Либија планирају огромна инвестирања у станоградњу. Алжир је одвојио 140 милијарди долара за изградњу станова. Само 100.000 станова годишње у тој афричкој земљи, за Србију би био извоз од око 500 милиона евра. Наша фирма могла би да гради од 50.000 до 100.000 квадратних метара станова годишње. А то не би био само посао за нас већ и за кооперанте, јер би у станове уграђивали српске прозоре, паркет, керамику, браве…

Новости