Куда иду пензије

Од почетка примене закона о смањењу пензија државни званичници су много пута захвалили пензионерима што на својој грбачи носе фискалну стабилизацију државног буџета. Када су се пензионери понадали да ће им, у складу са законом и начелом правде, бити враћен окрњени део пензија, уследила је одлука да се из темељног закона привремено изостави члан којим је било регулисано обавезно усклађивање пензија. После дуге финансијске суше сада грађани трећег доба очекују нову формулу за усклађивање њихових примања

Када је пре пет година држава запала у финансијске проблеме, званичници су изјављивали како ће пензионери бити последња категорија грађана којима ће бити смањена месечна примања. Зарад фискалне консолидације државног буџета, запосленима у јавном сектору плате су тада смањене линеарно за 10 одсто, док су пензије веће од 25.000 динара, на основу Закона о привременом уређивању начина исплате пензија, ,,опорезоване“ са 22 одсто до 40.000 динара, а изнад тог износа са чак 25 одсто. Дакле, онима којима су примања била најмања, одузето је највише. Запосленима у јавном сектору, који имају примања значајније виша од пензионера, узето је најмање. Пензионерима чија су месечна примања била мања од 25.000 динара није пружена чак ни прилика да макар симболично, једним динаром месечно, допринесу фискалној стабилизацији државног буџета.

Тиме су створене две категорије пензионера. Једни су били привилеговани, а другима су привремено, на четири године, значајније окрњене пензије, много више него запосленима у јавном сектору. Пензионера са мањим примањима је око 1.100.000, а оних са пензијом изнад 25.000 динара је негде око 700.000.

Када су пре више од четири године пензије смањене, реаговала су пензионерска удружења сматрајући да су породице где је извор прихода само један пензионер у далеко неповољнијој ситуацији од оних где породични буџет ,,пуне“ два пензионера. У групацији ,,сиромашнијих“ пензионера налазе се и они који су једва напунили стаж од 20 година, док су остатак времена радили у иностранству, стекавши замашну имовину. Многи од њих већи део пензије примају из иностранства. Осим тога, није свеједно да ли пензионер издржава једног члана породице или више њих. Један пензионер коме је 97 година, на пример, издржава унуку која је по занимању лекар (отац јој преминуо). Посебно је важно да ли пензионер, осим пензије, има и друге приходе. Много је фактора који утичу на висину стандарда пензионера. Због тога су удружења грађана предлагала да се уведу социјалне картице, а тек на основу њих утврди коме треба ,,опорезовати“ месечна примања, а коме не.
Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања реаговало је обећањем да ће се установити социјалне картице, али је досада на том плану мало учињено.

БРНАБИЋ: ПЕНЗИЈЕ ПОВЕЋАНЕ У ПРОСЕКУ ЗА 12,5 ОДСТО

Премијерка Србије Ана Брнабић изјавила је 1. јула да је у протекле две године Влада повећала пензије у просеку за 12,5 одсто, док су најниже пензије повећане за нешто више од 13 одсто, а да ће пензије додатно расти до краја ове године.
Брнабићева је рекла да су плате запосленима повећане минимално за 12 одсто, да су плате у здравству повећане 28 одсто лекарима и 30 одсто медицинским сестрама, а да је друго према повећању зарада било образовање, као и да је за две године минималац повећан за 19,5 одсто, односно на 27.200 динара.
Навела је и да ће Влада Србије наставити да ради на афирмацији људских права и слобода, на оснаживању независних регулаторних тела, побољшању животног стандарда грађана.
Изјава да су пензије у последње две године повећане у просеку за 12,5 одсто изазвала је буру реаговања у пензионерској популацији. У удружењима пензионера истичу да у последње две године пензије нису повећане ни за један промил, осим онима са ниским примањима за пет одсто. Верује се да је у повећање пензија премијерка рачунала враћање пензија на ниво из 2014. године, увећане за 7,75 одсто (2015. године – 1,25 одсто, 2016 – 1,5 одсто и 2017 – 5 одсто).

ВЕШТАЧКА ,,РУПА“ КОЈА ЗЈАПИ

Када су пре годину и по дана, под притиском Међународног монетарног фонда и Фискалног савета Србије, пензионерима враћене пензије на ниво из 2014. године, увећане за 7,75 одсто, пензионери су се порадовали, убеђени да ће се надаље примењивати системски закон о пензијском и инвалидском осигурању и да је њиховим административно-финансијским мукама дошао крај. Али чиновници којима су недостајала средства за ,,покривање“ буџетских ,,рупа“ одмах су се досетили да у темељном закону привремено укину члан којим је било предвиђено да се пензије усклађују два пута годишње. У скупштини је ресорни министар изјавио да се то чини како би пензије повећали више него што би то било могуће на основу тог члана закона. Шта се потом догађало, демантовало је министра. Наиме, пензије нису повећане ни за један једини динар. И тако је у кровном закону о ПИО вештачки створена рупа која зјапи и пензионере упућује на неспокој.

Истовремено онима са мањим пензијама (до 25.000 месечно), упркос чињеници да се пензије, према слову Закона о ПИО, повећавају линеарно свима, већ другу годину заредом, увећана су месечна примања за пет одсто. Тиме су пољуљани темељи системског закона о пензијском и инвалидском осигурању којима је предвиђено да се пензије одређују на основу новца уплаћеног у Фонд ПИО и дужине радног стажа.

Пензије се у правном систему сматрају имовином оних који је уживају. У члану 58 Устава Републике Србије записано је: ,,Јемчи се мирно уживање својине и других имовинских права стечених на основу закона. Право својине може бити одузето или ограничено само у јавном интересу утврђеном на основу закона, уз накнаду која не може бити нижа од тржишне. Законом се може ограничити начин коришћења имовине. Одузимање или ограничење имовине ради наплате пореза и других дажбина или казни, дозвољено је само у складу са законом.“

Урушавање функционисања државе и одрживости пензионог система услед недостатка финансијских средстава у буџету, којим је образлагано доношење Закона о привременом уређивању начина исплате пензија и његовој сагласности са Уставом, више не постоји, јер већ дужи период у буџету континуирано постоји значајан суфицит.
Полазећи од тих чињеница, пензионери сматрају да су испуњени услови да се, сагласно одредби члана 58 став 2 Устава Републике Србије, оштећенима врати по том закону неисплаћени део пензије у периоду од 1. 11. 2014. до 1. 11. 2018. године, будући да више нема јавног интереса да им се одузима право својине на том делу пензије. Оштећени пензионери, посредством својих удружења, захтевају ,,да им се закинути део пензије исплати у што краћем року, али не дужем од четири године, било у сукцесивно наплативим обвезницама, било уз исплату пензије у месечним ратама једнаким неисплаћеним износима за односни месец“. Повраћај закинутог дела пензије би унеколико надокнадио урушавање оштећених пензионера стандарда доведеног на ивицу минимума наведеним законом, те амортизовао негативне политичке тензије међу том веома бројном популацијом.

НЕРАВНОПРАВНА РАСПОДЕЛА ДРУШТВЕНОГ ,,КОЛАЧА“

Влада Републике Србије је, на учестале захтеве пензионера да им се ускраћени део пензије врати, одговорила да се у смислу члана 4 Закона о привременом уређивању начина исплате пензија „пензије сматрају коначним“ и да нема никакве обавезе према пензионерима. Иначе, реч је о досад вероватно најкраћем закону, за који стручњаци кажу да је контроверзан и да није у складу са Уставом Србије.

Од почетка примене закона о смањењу пензија државни званичници су много пута захвалили пензионерима што на својој грбачи носе фискалну стабилизацију државног буџета. Када су се пензионери понадали да ће им, у складу са законом и начелом правде, бити враћен окрњени део пензија, уследила је одлука да се из темељног закона привремено изостави члан којим је било регулисано обавезно усклађивање пензија. Сада, ево, већ пету годину практично не примају своје пензије у целости.

Зна се да је током четворогодишњег буџета вршена неравноправна расподела друштвеног ,,колача“. Запосленима у јавном сектору, који имају највише, плате су укупно увећане и до 27 одсто. Пензионерима су примања порасла кумулативно за скромних 7,75 одсто. Дакле, начињена је разлика од око 20 одсто!?

За крај ове године најављује се повећање плата појединим ресорима државе од 10 до 12 одсто, док се за пензије јавно говори да ће се учинити све да увећање буде најмање пет одсто. Државним чиновницима изгледа није јасно да управо пензионери издржавају своју незапослену децу, да помажу потомцима са ниским примањима и да се само захваљујући њима породице сналазе у овим тешким временима.

Просечна плата у односу на просечну пензију већа је за 40 до 50 одсто. Током минуле четири и по године плате су повећаване, фигуративно речено, два корака, а пензије само пола корака или један корак. Деловало је увредљиво када су пензије увећаване за 1,25 па за 1,5 одсто, док су плате расле за осам до десет одсто. Примања пензионера тако су расла пужевим кораком.
Недавно, на седницама Скупштине Републике Србије на којима је разматран извештај Државне ревизорске институције и Фискалног савета Србије, посланици и државни званичници су се дотакли и пензија. Чуло се и то да држава мора наћи начина да, у складу са Уставом, врати закинути део пензија. Оцењено је да су пензионери дали најзначајнији допринос фискалној консолидацији државног буџета. Уколико се држава буде оглушила о ту чињеницу, порука ће бити јасна: приликом увећања личног и породичног стандарда у првом плану су запослени у државном сектору, а пензионери се налазе тамо негде на зачељу колоне. То свакако не би било праведно, нити очекивано.

Уколико буде онако како се сада наговештава, то јест да ће плате у јавном сектору значајније порасти (око 10 до 12 одсто), а да ће пензије бити усклађене само за пет процената, доћи ће до продубљенијег јаза између плата и пензија. Тај тренд се веома неповољно одражава на пензионере, претећи да анулира међугенерацијску солидарност.

У наредном броју: Швајцарски модел

(Печат/Звонимир Пешић)