Атина – Мини-самит посвећен решавању мигрантске кризе није суштински решио проблеме Грчке, у коју свакодневно улазе хиљаде избеглица из Турске, сматра Атина, која је на самиту добила препоруку да до краја године у прихватним центрима омогући привремено уточиште за око 30.000 људи.
Идеја о формирању „града избеглица” на територији Грчке за 50.000 миграната, премијер Алексис Ципрас је категорички одбио уз опаску да су „концентрациони логори били одлика Другог светског рата и да треба трагати за другачијим решењима”.
Од Атине се очекује да отвори 30.000 привремених прихватних места, око 3.000 у области око Атине, 7.000 привремених боравишта на острвима и остатак у осталим деловима Грчке. Атина решење види у могућност да већи део миграната смести у приватне куће, по цени од три евра дневно, док би остали привремено боравили у затвореним олимпијским објектима, који су од 2014. практично празни и неискоришћени.
Већ сада хиљаде миграната које дневно са острва стижу у Атину смештају се у олимпијске дворане, али исто тако, много њих остаје на градском тргу Викторија, недалеко од Омоније. Стотине промрзлих и оскудно обучених људи већ данима леже на тротоару, чекајући транспорт на неко друго одредиште. За Атину, ово је поново стари проблем, за који је градоначелник главног града Јоргос Каминос пре двадесетак дана затражио од владе да га реши. Каминос је тада апеловао на помоћ других општина, упозоравајући да је реч о проблему који мучи не само избеглице које су без крова над главом већ и становнике. Одазвало се само неколико општина и проблем се сада поново појавио иако је подигнут на европски ниво.
Међутим, управо ту, по оцени грчких медија, није пронађено право и поштено решење. Земље централне Европе много више је занимала такозвана балканска рута и заштита њихових граница од чињенице да свакодневно 8.000 избеглица из Турске улази у Грчку, да их је за три дана стигло 48.000, да ће их због развоја догађаја у Сирији бити још више, да због немирног мора свакодневно гину, да је острво Лезбос затрпано хиљадама људи који леже у луци…
То што ће Грчка хитно добити 5,9 милиона евра за решавање овог проблема није излаз, коментарише „Екатимерини” и каже да подела мигрантске кризе на три дела није прихватљива са моралног становишта. „Рећи да је то балкански, италијански или француски проблем није поштено јер се савез 28 земаља још назива ЕУ, иако је немачка доминација очигледна. И не укључити у мини-самит управо Италију, Француску и говорити о „балканском коридору”, а са скупа изоставити Турску, која званично није у истом европском друштву, али из које мигранти управо стижу – делује несхватљиво.
Грчка позиција је врло деликатна, каже лист, али ова земља је већ навикла да кроз историју буде раскрсница три континента преко које се, на овај или онај начин, преламају њихови проблеми. У овој кризи Грчка није могла да понуди много јер је терет за мала острва на која су стигле хиљаде људи био превелик. Захваљујући волонтерима, учињено је најнужније, али не довољно јер је то велики финансијски притисак на задужену Грчку. Када је реч о ЕУ, пише лист, она обећава, али тренутну ситуацију не олакшава. Притисак кредитора је још већи.
„Мигрантску кризу повериоци користе као још један од начина да изврше притисак на Атину да прихвати драстичне мере штедње… Да ли је реч о опортунизму, цинизму, грубости? Шта год да је у питању, није израз солидарности”, закључује „Екатимерини”.
Председник Европске комисије Жан-Клод Јункер, међутим, обећава да ће се размотрити могућност да се земљама ЕУ које су највише претрпеле због мигрантске кризе дају одређене буџетске олакшице.
Амерички „Волстрит џорнал” примећује да су Берлин и друге европске метрополе малтене љуте због чињенице да је Грчка мигранте послала у дуге земље. Лист указује на чињеницу да је за последњих неколико дана њихов број повећан за 50.000 и да то, без сумње, представља додатни финансијски проблем за Грчку.
Међутим, нико од миграната не жели да ту и остане већ намерава да путује даље, у Немачку или Скандинавију. Очигледна је намера европских земаља да по сваку цену мигранте што држе задрже у Грчкој. На руку им иду и лоши временски услови, који отежавају пут. Истовремено, те земље не намеравају да их приме на своју територију и због тога се, пише лист, поставља питање хоће ли Немачка подизати нови зид да заштити своје границе, као што је већ то учинила Мађарска.
„Не представља ли то опасност од ескалације насиља на територији Балкана и Егеја”, пита се „Волстрит џорнал” и указује на изјаву председника Европског савета Доналда Туска, који је упозорио да је „мигрантска криза изазов деценије за ЕУ, да је неопходна много боља сарадња међу чланицама и да њено непрепознавање може да представља тектонски потрес за Европу”.
Јасмина Павловић Стаменић, Политика
