Нови Сад — Највећи део овогодишњег рода кукуруза у Србији је контаминиран и у себи садржи отровне материје, изјавио је генерални директор “СГС Србија” Маринко Укропина.
Укропина је за “Мађар Со” рекао да је у лабораторијама СГС Србије, предузећа које се бави контролом квалитета, утврђено присуство афлатоксинима у кукурузу, најканцерогенијег познатог једињења које се може наћи у храни за људе и животиње.
Према његовим речима, контаминацију кукуруза изазвала је суша и да се на основу испитаних узорака може закључити да је свега 32 одсто овогодишњег рода безбедно за људску употребу.
“Досада спроведена испитивања указују на концентрације афлатоксина које су изнад дозвољених и позивају на хитну реакцију надлежних државних служби и свих субјеката у ланцу производње, складиштења, продаје и прераде кукуруза”, рекао је Укропина.
Према његовим речима, на основу испитаних 375 узорака у лабораторији предузећа “СГС Србија”, може се закључити да је свега 32 одсто кукуруза безбедно за људску употребу, а резултати испитивања проверавани су и у другим лабораторијама у њиховој мрежи.
“Податак има статистичку тежину и репрезент је стања целокупног рода кукуруза по питању контаминације афлатоксинима и указује да једним одговорним управљањем можемо да заштитимо најосетљивије категорије. Свакако, проритетан је мониторинг свих ускладиштених количина”, навео је Укропина.
Према речима директора “СГС Србија”, део контаминираног кукуруза који испуњава услове квалитета за сточну храну може да се употреби у смешама за сточну храну, а преостали део може да се усмери на производњу биоетанола или скроба.
“Сви показатељи указују да је до развоја гљивица дошло на пољима и да је изостала правоврема реакција, која је донекле могла ублажити проблем. Иако је проблем идентификован у постжетвеном периоду, није касно да се преко озбиљног акционог плана заштити здравље свих конзумента кукуруза и производа од кукуруза”, рекао је Укропина.
Директор “СГС Србија” додао је да је ове године проблем са афлатоксинима попримио пандемијске размере и да је у мањој или већој мери присутан у свим земљама које се баве узгајањем кукуруза, попут Мађарске, Румуније и Бугарске, али је степен контаминације много повољнији, због чињенице да су примениле адекватне мере и у преџетвеном и у постжетвеном периоду.
Директор Удружења “Жита Србије” Вукосав Саковић каже да нема разлога за панику због заражености овогодишњег рода кукуруза канцерогеним афлатоксинима. Саковић каже да се кроз појачану контролу и инспекцију може сачувати здравствена исправност хране за људе и животиња.
БЕТА
