КУМОВИ НИСУ УБИЛИ ВОЖДА? Убиство Карађорђа у интересу тадашње међународне политике

Да ли је убиство вожда Карађорђа последица покварености међународне политике или безумности дивљег народа који не цени кумство?

Црни Ђорђе је пре Првог српског устанка био професионални војник у Аустроугарској, где се упознао са тежњом стварања српске државе на територији аустроугарске царевине, која је имала дупло више српског становништва од немачког. Свакако да је овима другима више одговарало да та тежња буде остварена на територији турске царевине. Са овом идејом се Црни Ђорђе вратио у Србију под турском окупацијом, где диже устанак.

Када је устанак пропао, Црни Ђорђе са устаницима прелази преко Саве, где му одмах одузимају новац, оружје и архиву, а Вожд на изричит захтев Аустроугарске прелази Русима у Хотин. Да је Аустроугарска будно пратила сва догађања и држала их под контролом, показује случај протеривања грчког митрополита Леонтија за време устанка заједно са Цинцарима и Јеврејима, који су радили против интереса устанка. Сви су враћени у Србију на изричит захтев Аустроугарске.

У Хотину Хетерија[1] везује Црног Ђорђа за своје циљеве. Наум Крнар, члан Хетерије, постаје верна сенка Црног Ђорђа, који се обавезао новчано помогнут од српских трговаца из Трста да дигне Србе на заједнички устанак са Грцима.

Вожд и Наум ’тајно’ прелазе у Србију и долазе у Тополу. Вожд се јавља својим кумовима војводи Радичу Петровићу, код кога је у младости хајдуковао, Вујици Вуличевићу и Милошу Обреновићу, које заклиње на кумство тражећи састнак са нима. Кумови примају заклетву и састају се са Црним Ђорђем у Радовањском лугу. Разговору у колиби присуствује само Наум Крнар, као стражар. Разговор је тежак и траје девет сати, до три часа изјутра. Кумови не пристају на устанак и Црни Ђорђе одлучује да се сутрадан врати у Влашку. Сви одлазе на спавање, али после једног сата буди их пуцањ једног од стражара.

Он је убио са леђа Наума Крнара, који је наводно пошао по воду. Налазе мртвог вожда без главе, али нико не зна ко га је убио. Глава је послата у Цариград где је висила на тврђави све док није послата руском цару, који је тражио главу, јер је Црни ђорђа био руски генерал.

Злочин је приписан извесном Новаковићу, али несретни Новаковић никада није признао убиство. Један од кумова Вујица Вуличевић, подигао је касније цркву Покајницу. Да је био уверен у новаковићеву кривицу, он не би имао осећај кривице због греха задате речи. По записаном предању, други кум војвода Радич Петровић уснио је да не може да е растави са душом док не покаже где је сахрањен Црни Ђорђе. Када су га довезли у Радовањски луг, сељаци су га питали да ли је он убио Црног Ђорђа, на шта је он одговорио одречно. На питање да ли зна ко га је убио, одговор је такође био одречан, али је Радич као очевидац испричао цео догађај, које је касније забележио Милан Ђ. Милићевић.

Цела прича о вождовом убиству је нелогично протумачена и олако приписана властољубљу једног човека, који није имао правог разлога да убије рођака и политичког супраника, јер одлази из земље. Али је зато потпуно занемарена улога Наума Крнара и јак мотив неоствареног интереса великих сила у решавању Српског питања са прикривеним именом Источно питање, који је вешто претворен у дивљаштво читавог једног народа, а у циљу његове сатанизације.

Извор: ’’ СВЕТИЦА’’ бр. 5. – периодика за народно предање, просвету и умеће

[1] Хетерија је тајно удружење грчких патриота основано у Одеси са циљем организовања устанка за ослобођење од Османског царства. Покрет је на своме почетку имао циљ да се обнови Византија. Међу Србима имао је своје присталице. Једна српска организација налазила се у Нишу, где су били 1821. године похапшени и јавно обешени. Најпознатији међу обешеним је био Владика Милентије.