Европско законодавство предвиђа да овакве намирнице морају да буду јасно означене, али то се не односи на производе од животиња храњених ГМ усевима
Већина потрошача у Европи жели да храна која садржи ГМО буде обавезно декларисана, што би им оставило могућност избора приликом куповине.
Иако индустрија тврди да је то немогуће применити, хиљаде потрошача, које је у последњем истраживању анкетирала агенција Ипсос, изјавило је да жели да се ово стање на тржишту измени и инсистира на томе. Ово се односи на сву храну која је настала било којом врстом генетичког инжењеринга, преноси немачки „Евроактив”.
Усред пандемије тема ГМО хране поново је актуелна што би могло да значи да се купци још више окрећу здравијим намирницама и захтевају транспарентнији приступ прехрамбене индустрије. Европско законодавство иначе предвиђа да ГМ храна мора да буде јасно означена, али се то не односи на производе од животиња храњене са ГМ усева. Проблем је настао након што је пресуда Европског суда из 2018. потврдила да генетски модификована храна за животиње спада под ГМО директиву ЕУ. Међутим, Покрет зелених је ту пресуду оспорио захтевајући да се намирнице произведене од животиња храњених таквим житарицама јасно одвоји и посебно декларише.
Европска комисија је чак због овог случаја започела студију која ће обухватити и захтеве потрошача, а биће објављена крајем овог месеца. Из групе зелених су захтевали да се узме у обзир да је заштита потрошача заправо слобода избора и да купци широм света морају да знају какву храну конзумирају, без обзира на то да ли је реч о старим или новим методама генетског инжењеринга.
Недостатак таквих декларација на производима, сматрају активисти, довео би и до мањег поверења у органску храну за коју се толико залажемо. Новинари „Евроактива” тражили су коментар од Међународне организације за заштиту потрошача (БЕУЦ), али они нису желели да се изјасне о овом питању.
Истраживање Ипсоса показује да грађани који су чули за нову технологију гајења пољопривредних усева уз помоћ гена, имају различита мишљења о томе. Ипак, 86 одсто испитаника жели да храна која садржи ГМО буде обавезно означена у складу с тим. Око 68 одсто њих сматра да свака нова технологија у производњи ГМ хране мора унапред да буде предочена и разјашњена купцима. Док је 78 одсто испитаника чуло за ГМ усеве, само 40 процената у свим земљама чланицама ЕУ активно прати дешавања у овој области.
У документу о прехрамбеној политици ЕУ „Од њиве до виљушке” помиње се потенцијална улога иновативних техника и биотехнологије у производњи хране. Међутим, истакнуто је да „следљивост и декларисање производа који су добијени овом технологијом морају гарантовати право купаца на слободу информисања и избора”. На ово се позива и Покрет зелених који упозорава да, без обзира на тренутне глобалне околности, ови прописи морају строго да се примењују, не само због тренутне заштите потрошача већ и због будућег ланца снабдевања здравом и провереном храном.
Подсећамо, циљ европске прехрамбене стратегије јесте да се до 2030. године чак 25 одсто пољопривредног земљишта органски обрађује. Овај план осмишљен је да би помогао државама да стимулишу понуду и тражњу за органским производима. Стратегија се фокусира и на значај безбедности семена, као и на право пољопривредника на приступ биљним сортама које су прилагођене климатским променама. Оваква политика све органско ставља у средиште будућег европског система исхране.
Ј. Антељ – И. Албуновић, Политика.рс
