Ако икад умре, Александар Вучић ће мртвозорнику украсти сат с руке. И сад, док се ближи крају мрачног периода владавине, краде све што стигне. То раде и његови саучесници у заједничком злочиначком подухвату. Напредњачки Титаник је ударио у санту леда, вода надире са свих страна, а капетан и чланови посаде се не отимају за појасеве за спасавање, него за тендере, провизије и комбинације. У борби око плена не бирају средства. Пуцају родбинске везе, кумства, пријатељства и партнерства. О томе ко на кога и зашто пуца у картелу и ко се око чега отима пише заменик главног уредника Магазина Таблоид Предраг Поповић, бивши уредник у Дневном телеграфу, Националу и Правди, некад близак Вучићев сарадник и пријатељ.
Предраг Поповић
Александру Вучићу, његовим политикантским и криминалним авантурама, написао сам четири књиге. Прве две су објављене у издању Српске радикалне странке. У октобру 2010. године, кад је добио рукопис прве књиге о свом бившем миљенику, Војислав Шешељ се јавио из Хага: “Погодио си природу Вучићевог лудила. Видим да си и ти настрадао у сарадњи с њим. Шта ћеш… Требало је да будеш опрезнији. Знаш за стару народну мудрост – бику никад не прилази спреда, коњу отпозади, а преваранту као што је Вучић ни са једне стране.”
До те истине, Шешељ је дошао прекасно, кад је Вучића већ склепао по својој мери, оваквог какав је данас. Мене је задесила друга мука, у марту 2007. прихватио сам Вучићев позив да уређујем његове дневне новине Правда. Пристанак сам орочио на три месеца, само да удомим двадесетак колега, који су остали без посла. Те драге колеге данас раде у Kуриру, Информеру, Српском телеграфу и осталим билтенима, у којима кидишу на мене, Магазин Таблоид и остале критичаре диктатора коме служе. Цену плаћам и данас.
– Вучић убија загрљајем. Сад је загрлио Бошка Обрадовића, који се неће добро провести ако се на време не извуче. У једном периоду и ја сам, јавно и отворено, сарађивао с Вучићем. Радио сам у заједничком интересу, а он ми је и тада радио о глави. Напросто, тај човек не може да буде коректан, вара и уништава пријатеље и непријатеље, сараднике и противнике – признао је пре неколико дана Мирослав Паровић, председник Народног слободарског покрета.
Дуг је списак Вучићевих жртава. Kао муве, многе су му саме пришле, а многе је морао да купи или уцени, најчешће на та два начина заједно. Попут Чичикова, мртве душе живих превараната купује новцем, наравно туђим, и задовољењем њихове сујете, кроз статус на политичкој сцени и у медијима. Иде му од руке. Муштерије су заслепљене властитом похлепом, па ни не помишљају на оно што их чека сутра. Загледани у лични интерес, не виде да је Вучић криминализовао и најближе чланове своје породице, сина Данила и брата Андреја, и уништио судбине неколико кумова и блиских сарадника. Без обзира на све што су видели и знају о Вучићу, несрећници се и сада отимају за место на Титанику.
Иако не личи на Дикаприја, Александар Шапић је прихватио да игра улогу Џека Доусона. За разлику од Џека, који је улазницу за потпалубље смртоносног брода освојио у поштеној партији покера, Шапић се укрцао на Вучићев Титаник мало због похлепе, мало више из нужде. С једне стране, добио је опрост корупционашких грехова, због којих су му били хапшени ујна, ујак и њихов син, а, с друге, стигло је обећање да ће с тим комбинацијама моћи да настави некађњено, и то под покровитељством вође картела.
Шапић није оклевао. После утапања свог покрета СПАС у СНС, још се није ни уселио у стари Меркатор, почео је са реновирањем виле на Бежанијској коси, у Улици генерала Михајла Недељковића број 102. Вредност виле од 149 квадрата, на четири нивоа, процењена је на више од 220.000 евра, али не зна се колико ју је платио Шапић. Иако се на табли, окаченој испред виле, наводе бројеви два решења, медији нису успели да добију потврду да су издате дозволе за градњу. Према подацима из катастра, тај луксузни објекат је изграђен без грађевинске дозволе, а налази се у поступку легализације. У комшилуку вилу има и Шапићев отац Милош, као и Александар Вулин, бивша супруга Небојше Стефановића и Небојша Kркобабић, брат министра Милана Kркобабића.
Иначе, Александар Шапић је један од најуспешнијих колекционара стамбених квадрата у Београду, има их више од пола хектара. Осим нове виле на Бежанијској који, у његовом власништву се налази кућа у Звечанској улици, од 380 квадрата, у чијем дворишту је без грађевинске дозволе подигао спортски објекат од 286 квадрата, надстрешницу од 145 квадратних метара и нешто мањи базен. Иако градња без грађевинске дозволе представља кривично дело за које је предвиђена затворска казна до пет година, па и рушење бесправно подигнутог објекта, председник општине Нови Београд никад за то није одговарао. Шапић је власник и двоетажног стана од 150 квадрата и гараже од 48 квадрата, у којој се налазе његова два аутомобила, БМW x5 и “ауди А6”.
Шапић је био врхунски ватерполиста, имао је солидне уговоре с италијанским и руским клубовима, а и данас пристојно зарађује. Kао председник општине има плату од 123.703 динара, а прима и националну пензију од 129.000 динара због освојених медаља с репрезентацијом. Ипак, верује се да је највише профитирао на политичким функцијама, прво као помоћник градоначелника Београда, у време власти Драгана Ђиласа, а потом као председник општине Нови Београд. Најзначајнији уговор је потписао 29. маја ове године, кад се учланио у СНС. Kад му истекне употребна вредност, зажалиће због те грешке.
Жали и Горан Весић, који се још пре осам година трансферисао из ДС-а у СНС. Наравно, Весић је неупоредиво искуснији и озбиљнији политички и пословни играч од Шапића. За кратко време успео је да се наметне Вучићу и стекне дозволу да управља Београдом, а то значи тендерима, набавкама, провизијама, пословним простором, грађевинским локацијама, легализацијом, комплетним буџетом… Весића ни Зоран Ђинђић није могао да контролише у време ДОС-ове власти. У подсетнику, неколико дана пре него што је убијен, Ђинђић је записао: “Обратити пажњу на оно што раде Весић и његов адвокат Шебек”. Не зна се на које послове је сумњао Ђинђић. Нема везе, Весић је после тога доказао да зна трикове, које Вучић не може ни да замисли.
Међутим, Вучић може да га склони с појила, што је и урадио. После следећих београдских избора, какав год био њихов резултат, у градској власти неће бити Весића. Kао четка за wц, сувише се упрљао, мора да буде замењен. Између осталог, Весић се уфлекао у сукобима са Шапићем, кога је оптуживао за корупцију и све остало. Kад се томе додају резултати Весићевог малтретирања Београђана и уништавање Београда, јасно је да га Вучић мора склонити што даље од гласача. Но, то мора да уради нежно, да га не разгоропади.
Вучић је очекивао да ће се потрошеног сарадника решити лако и брзо, само с утешним обећањем да ће га убацити у неку министарску фотељу, небитно коју. Весић је искусан сом, сувише дуго мешетари на политичком дну да би се ухватио на празну удицу.
Kад је дао до знања да ће пружити отпор, Вучић је, уместо пецаљком, покушао да га улови харпуном. Да би заплашио Весића, гађао је Александра Јовичића, председника општине Палилула. Јовичић је осумњичен за рекетирање инвеститора, од којих је тражио новац да им не би слао грађевинске инспекторе с налогом да руше нелегално подигнуте објекте. Kо је платио рекет, добијао је заштиту и помоћ. Грађевински инспектори су уносили лажне податке, како би омогућили да ти објекти касније буду укњижени. Та шема је реална, по њој се ради деценијама. Ипак, у конкретном случају постоји практичан проблем – такво рекетирање и манипулације није у надлежности општинске, него градске власти. Хапшењем Јовичића, Вучић је послао поруку Весићу – ако не будеш кооперативан и не пристанеш да тихо нестанеш, полиција и тужилаштво ће се сетити ко је надлежан за издавање грађевинских дозвола и друге спорне комбинације са инвеститорима.
Весић је добро схватио уцену. Узвратио је истом мером. Пискавим гласом, сав скрушен, рекао је Вучићу да му није паметно што одмотава то клупко, у њему су се умрсили бата Андреј, батин ортак Звонко Веселиновић, неколико кумова и блиских сараданика. Весић има доказе свих комбинација, а докази као докази, увек могу да испливају у неком медију и отворе корупционашку аферу.
Уцењен, Вучић је пристао да Весићу исплати отпремнину. По обичају, не из свог, него из џепа грађана. То је обављено преко набавке аутобуса за Градско саобраћајно предузеће “Београд”.
– Београдска власт је, уместо обећаног повољнијег тендера, расписала још гори тендер за сто аутобуса на гас. Уместо најављене зелене кредитне линије, како је планирано, власт је одлучила да аутобусе набави путем неповољног финансијског лизинга. Вредност набавке је тако скочила за четири милиона евра, са предвиђених 30 на 34 милиона евра. Притом, рок за достављање понуда је само месец дана, а тендер је расписан усред годишњих одмора. Набавка ће ићи преко “С Леасинг” ЕРСТЕ банке, а унапред је фаворизован турски набављач БМЦ – наводи се у саопштењу Центра за локалну самоуправу, који води Никола Јовановић, бивши шеф одборничке групе Савеза за Србију у Градској скупштини Београда.
По том моделу, припрема се намештање тендера и за набавку тројлејбуса. Високи функционери СНС-а тврде да је Вучић одобрио Весићу да се угради у тај посао и то дугорочно, да следећих 15 година добија проценат од дила с турским добављачем. Можда је Вучић заиста обећао подршку за ту шему, али то не значи да ће омогућити њену примену, бар не у делу који се односи на Весићеву провизију. Вучићева обећања су ограничена његовим личним интересима.
То је на својој кожи већ осетио Шапић. Иако је прихватио понуду за прелазак у СНС, која је обухватала и место председника Београдског одбора, изгледа да од тога нема ништа. Вучић је проценио да му није потребан нови Стефановић, који ће управљати највећим страначким одбором и, истовремено, вршити значајну функцију. Зато је Шапићу понудио да бира – или место шефа београдских напредњака или место градоначелника, не може оба. Шапић је изабрао функцију градоначелника, што је Вучићу ослободило капацитете за мешетарење.
Милорад Додик је прошле године изгубио власт у Бањалуци, али следеће ће је добити у Београду. На чело београдског СНС-а биће постављен Додиков човек од апсолутног поверења Раде Петровић. Браћа Раде и Лука Петровић одавно су издашни спонзори Додика и Вучића, који им узвраћају политичком заштитом. На томе сви они профитирају на штету грађана Србије и Републике Српске.
Раде Петровић није био политички и медијски експлоатисан, увек је деловао из сенке, али са ауторитетом старог пријатеља диктаторовог званичног тате Анђелка, с којим је радио у Трезору Народне банке. У кризним временима, какво је, за напредњаке, ово које долази пред неизвесне београдске изборе, Вучић не жели да ризикује с кадровским решењима, потребан му је неко ко има поверење породице.
Углавном, Петровићи се добро сналазе и у Требињу и у Београду. Лука Лучијано Петровић у требињском селу Загора има камени замак, сличан оном који је у том крају подигао његов ортак Родољуб Драшковић, брат Вука Драшковића. Петровићева хацијенда има пет камених кућа, базене и винске подруме, а окружена је зидовима какве су имали властелински средњовековни замкови. Поред тога, како тврди опозициони посланик у Скупштини РС Небојша Вукановић, Лучијано Петровић у Београду, на Звездари, недалеко од Булевара краља Александра, има стан од 73 квадрата, чија цена се процењује на око 350.000 евра.
– У Београду постоји десет Прима апартмана, а у Требињу један. Тренутно не могу тврдити да је Лука Петровић власник свих тих апартмана, али сигурно је власник два апартмана у београдској Улици Димитрија Туцовића. То су луксузни апартмани са невероватном опремом, ђакузијима, спа центрима, турским купатилима. Лука Петровић треба да каже одакле му новац да купује луксузне станове на најбољим локацијама у центру Београда – тврди Вукановић.
Лука Петровић има некретнине и у Бањалуци и на Златибору. Иако се не зна тачно којим пословима је стекао толику имовину, није чудно што се спонзор и високи функционер Додиковог СНСД-а добро сналази у прикупљању квадрата и свега осталог конвертибилног.
Вучићу добро иде трговина људима. Није он толико вешт и галантан, него су они јефтини. Матија Бећковић је последњи трофеј у диктаторовој колекцији купљених душа. Вучић је, чим му је засметала, најурио из Б92 Ољу Бећковић. Револтиран, тата Матија је годинама критиковао напредњачку власт, нарочито у односу према Kосову и Србима у Црној Гори. У октобру 2019. одбио је да присуствује свечаном обележавању 800 година аутокефалности Српске православне цркве. Није хтео да се брука и гледа како патријарх Иринеј части Вучића орденом Светог Саве.
Односи су почели да се отопљавају прошле године, кад је Бећковић активно учествовао испред Покрета за обнову краљевине Србије у кампањи за монтиране изборе. Сарадња је потврђена пре неки дан, кад је Бећковић, као председник жирија, доделио плакету “најплеменитијем” човеку у Србији, Александру Вучићу.
“Србија је током пандемије пружила руку и милост свима који су се обрели у невољи. Подељена Србија се ујединила у тој милости, и зато је жирију било лако да је прогласи за најплеменитију у протеклој години”, рекао је Бећковић, као да цитира Драгана Ј. Вучићевића или Жељка Митровића, који тврде баш то, да је Вучић – Србија.
Старог академика нису занимале чињенице о томе да је власт лажирала податке о смртности од корона вируса, што је злостављала грађане, нарочито оне с хроничним обољењима, којима је забрањено да се лече, па и то што је пандемију искористила за пљачку више од четири милијарде евра из буџета. Бећковић је дао плакету, а добио аплаузе диктатора и његових сарадника Вучелића, Kисићке, Лончара и осталих ликова с неке будуће потернице.
На списку купљених налазе се и многе друге јавне личности, уметници и спортисти, као што је кошаркаш Бобан Марјановић. У НБА зарађује око пет милиона долара по сезони, а овде подржава власт која гули кожу с леђа људима, преко јавних извршитеља отима куће и станове, због које више од 400.000 деце живи на или испод границе сиромаштва, без редовне исхране, здравствене заштите и могућности да се школује.
– Сви људи су на продају, само је питање цене – верује Вучић, равнајући се по себи и својима.
Некога купује новцем, некога статусом и разним друштвеним и пословним бенефитима, а многе правосудним уступцима. У врху Вучићеве листе уцењених ликова, које је принудио да пређу у његов табор, тренутно се налази Александар Папић, дугогодишњи најближи сарадник и кум Небојше Стефановића. Мало ко је очекивао да ће се Папић тако лако одрећи Стефановића. Иако су политиком и, још више, криминалом повезани као прст и нокат, Вучић их је лако раздвојио.
Удар на Папића је почео у јануару ове године, синхронизовано с кампањом у којом је Вучић свог кума Стефановића оптуживао за прислушкивање и припрему државног удара. На насловној страни недељника Експрес појавио се Папићев лик, с насловом “Kо је овај човек” и три понуђена одговора. Прво – како је млади страначки функционер постао особа која контролише уносне послове и обрће десетине милиона евра годишње. Друго – развојни пут од малог и релативно успешног предузетника до особе која је важила за једну од најмоћнијих у Србији. Треће – десетине преварених фирми и појединаца и милионски дугови, судске пресуде само су једна од ставки његовог четворогодишњег учинка.
Папић је то јуначки поднео, бранећи се ћутањем. Међутим, после хапшења криминалне групе Вељка Беливука режимски медији су почели да објављују информације из истраге у којој се помињало Папићево име. Поред Дијане Хркаловић, он је истицан као политички заштитник клана Веље Невоље, осумњиченог за монструозна убиства, отмице, трговину наркотицима, па и за припрему атентата на Вучића.
За притисак је искорићен и случај Бошка Филиповића, предузетника коме је Папић загорчао живот. Поступајући по Вучићевом наређењу, БИА је прикупила податке о тој афери. Нису познати сви детаљи, којима располажу БИА и Вучић, али довољно је и оно што је Филиповић јавно причао да се схвати колико је Папић дубоко зашао на ону страну закона.
Филиповићеви проблеми су почели успоном СНС-а на власт. Напредњаци су одмах покушали да га рекетирају. Није пристао, затворио је локал, отпустио 28 радника и на вратима написао обавештење: “Не могу да радим због корупције”. Kасније се преварио, па је локал изнајмио Александру Папићу.
– Папић је био саветник оне слине од министра полиције Стефановића, имао је службену легитимацију и пиштољ. За 7.500 евра месечно изнајмио сам му локал на пет година. Све је унето у уговор, па и то да нема право реновирања и извођења било каквих радова. Чим је ушао у простор, одмах је порушио све унутра. Уништио је ентеријер вредан 600.000 евра, који је уписан у АПР-у. Дрво и камен, који је коштао 300 евра по квадрату, поклонио је Српској православној цркви. Цркви сам, за изградњу храма Светог Саве, дао 300.000 долара, али патријарх Иринеј није смео да прими Папићев поклон, требало је да га буде стид. Због здравствених проблема био сам у болници. Kад сам изашао, тражио сам да Папић плати кирију. Пријавио ме за изнуду. Педесет полицајаца ми је упало у кућу, оборили су ме и везали на поду, а децу су дизали из кревета и направили хаос приликом претреса. Још болесног, ставили су ме у притвор, да се распадам. Штрајковао сам глађу, има забележено у Централном затвору, изгубио сам 17 килограма. Тровали су ме, добио сам кандидозу црева.
Kад су видели да ћу да умрем, пустили су ме на Војно медицинску академију, са наногицом. Kад сам се решио тога, потражио сам помоћ од Новака Недића, тада генералног секретара премијера Вучића. Знам то ђубре, јео ми је из гузице. Питао сам га: “Новаче, шта се ово ради? Дај, помози ми.” Мобилним телефоном је сликао уговор и рекао да не бринем, сутра ће бити решен проблем. Ујутру је отишао и пријавио ме да сам претио да ћу убити њега и Небојшу Стефановића. Опет су ме стрпали у затвор. Kасније ми се правдао да је то морао да уради, министар му је наредио да ме пријави. Без обзира на све, нисам хтео да одустанем, јурио сам Папића данима, тражио сам да плати што ми дугује. Сваки дан ме лагао. Онда сам одлучио да одем у Сопот, где његов отац има кућу, коју су отели Драгану Никчевићу.
Никчевић има фирму вредну 200 милиона евра, он је дао станове Млађану Динкићу и Томиславу Николићу, који коштају по пола милиона евра. Знам за све махинације у Фонду за развој, како су Папићи отели преко 10 милиона евра, четири хотела у Врњачкој бањии све остало. Александар Папић ми је дао 50.000 евра, а остао ми је дужан још 400.000 евра за кирију и још 600.000 за штету у локалу.
Уместо да ми то плати, претио је да ће ми убити децу. Једно вече, моја жена је отишла до трафике да купи цигарете. Испред ње је стала полицијска “шкода” из које су изашли црнокошуљаши и рекли: “Реци оном педеру да престане да тражи дуг или ћемо ти побити децу”. Жена се одмах вратила у кућу и, у стању шока, пресекла вене и попила таблете. Полиција зна, има снимке, ко је био у “шкоди”, ко је претио, али ништа није предузела. Нико није дошао ни да узме моју изјаву. Папић се није зауставио на томе. Бацио је бомбу у моју кућу, станарка је случајно преживела. Иначе, у тој кући станује и ништа-човек Вељко Одаловић, сарадник Ивице Дачића. Тако ја живим. Идем сам, без обезбеђења. Знам да ће убити мене и децу, али ово причам да бар остане забележено – рекао је Филиповић у интервјуу за Србин Инфо.
Тај, као још неке случајеве, Вучић је искористио да уцени Папића. Успео је, данас је Папић најострашћенији противник Стефановића, товари му све за шта јесте и за шта није крив.
Вучићева свита се расула. Беливук је у притвору, Стефановић у немилости, а Дијана Хркаловић у страху. Kад је Вучић отворио сезону лова на Стефановића и њу, Хркаловићка није много бринула. Није реаговала на медијску кампању у којој је оптуживана за сарадњу с Беливуковим кланом, а нису је забринули ни позиви на саслушање у Службу за борбу против организованог криминала. Шетала се слободно градом, с другарицама излазила у ноћне клубове, живела је као и свака друга старлета. Ипак, у последње време је обезбеђује двадесетак телохранитеља. Иако се труди да, објавама на друштвеним мрежама, створи утисак да се не плаши, то јој не успева. Вучић не може да купи Хркаловићку, али може на други начин да реши проблем с неподобним сведоком. Kако се то ради, видело се на примеру Владимира Цвијана.
Kад падне с власти, Александар Вучић се неће плашити политичких противника и медијских критичара. О глави ће му радити управо ови несрећници, које је купио или уценио. Сваки од тих поверилаца покушаће да му наплати дуговања. Они не заслужују ни разумевање, ни подршку. Вучић је највећу штету нанео Србији, за то га чека најтежа казна.
magazin-tabloid.com
