Држава још не размишља о забрани продаје жита ван граница, иако произвођачи сточне хране упозоравају на могућ покољ стоке. Због мањег рода кукуруза могућа и несташица хране
АКО домаћи извозници испоштују своје већ уговорене обавезе и продају ван граница око 500.000 тона кукуруза, Србија би могла да буде у озбиљном проблему. Јер, мањак кукуруза на домаћем тржишту значи и мању производњу сточне хране, што доводи до покоља стоке и – несташице меса. Иако су произвођачи сточне хране затражили од државе хитно затварање граница за извоз свих житарица, стручњаци и надлежни тврде да Србија неће бити гладна.
– Овог тренутка не размишљамо о драстичним мерама као што је забрана извоза, иако ће род због суше бити умањен на неким културама и више од 50 одсто – речено је “Новостима” у Министарству пољопривреде. – Како бисмо задовољили потребе нашег тржишта, интервенисаћемо у одређеним количинама те робе из Дирекције за робне резерве.
Према прорачунима Министарства пољопривреде, у овом тренутку Србија има сасвим довољно житарица за домаће потребе.
– Проблем постоји, али сматрам да Србија неће бити гладна – каже за “Новости” Жарко Галетин, директор Продуктне берзе у Новом Саду. – Највећи проблем је са кукурузом и сојом, која су два основна елемента у цени коштања сточне хране. А, цена кукуруза и соје само расте, највише због смањених приноса услед суше. Такође, Србија реагује и на дешавања на светским тржиштима ових култура, где се, у последње три године, бележе рекордне цене.
Држава мора, према мишљењу Галетина, да дефинише проблем затварања домаћег биланса кукуруза: производње, потрошње и залиха.
– Србија ће, дефинитивно изгубити добре извозне позиције, с обзиром на то да спадамо у десет највећих светских извозника кукуруза – објашњава Галетин.
– Домаће потребе годинама су се кретале од четири до 4,5 милиона тона кукуруза, али с падом сточног фонда, наше потребе можемо да намиримо са 3,5 до четири милиона тона. Проблем је што су извозници већ договорили извоз око 500.000 тона. Зато држава мора да, на основу добрих процена, одлучи шта јој је чинити.
Како сматра Галетин, опције су – увођење извозних квота, као и такси које би плаћали извозници. Држава би, каже Галетин, евентуално, од новца прикупљеног на тај начин могла да увезе кукуруз ако затреба.
– Најдрастичнија мера је забрана извоза, уз могућност увоза одређене количине без царине – истиче Галетин. – Зато држава мора најскорије да прерачуна шта можемо да очекујемо и уколико се види да неће бити довољно за сопствене потребе, мора да се седне и разговара са извозницима.
СКУПЉА ВЕКНА ?
Цена пшенице на Продуктној берзи у Новом Саду порасла је за око 50 одсто у последњих годину дана.
Пшеница данас кошта 26 динара без пореза на додату вредност, док је у истом периоду прошле године цена једног килограма износила 17,34 динара без ПДВ-а.
Раст цене пшенице подстаћи ће и цене брашна. У међувремену су се повећали и други трошкови који улазе у калкулацију цене векне хлеба.
Колико ће се то одразити на џеп потрошача, односно колико ће хлеб поскупети, зависи од рачунице пекара и будућег споразума Уније пекара са државом.
Новости