Београд — Цене сезонског воћа и поврћа на пијацама дупло су веће него прошле године у ово време, пише 24 сата.
За килограм кромпира потребно је издвојити 150 динара, млади купус кошта око 80, а спанаћ и боранија невероватних 300 динара. Чак и парадајз и краставац, који би почетком јуна требало да буду свима доступни, и даље тврдоглаво држе високу априлску цену.
Грађани Србије су навикли да почетком пролећа не троше много на пијаци, јер знају да ће већ крајем маја због велике понуде доћи и до знатног пада цена воћа и поврћа. Ипак, кишни и хладни пролећни месеци утицали су на то да понуда сезонског воћа и поврћа буде мања него претходних година, због чега цене уместо да падају – расту.
Они који су помислили да ће на скупој пијаци наћи барем јефтин кромпир, преварили су се.
“Млади и стари кромпир коштају исто усред јуна – 150 динара. Не сећам се да је то икада било тако. Хтела сам да спремим мусаку за ручак, али више новца отићи ће ми на кромпир него на месо, па сам одустала” – прича Београђанка Јелица Милојковић (63).
Милан Простран, стручњак из Привредне коморе Србије, објашњава да је до великог скока цена воћа и поврћа дошло због хладног времена које је одложило вегетацију и због честих киша које су утицале на квалитет и обим овогодишњег рода.
“Њиве су под блатом, пољопривредници тешко улазе у њих, па кад уђу, узму само онолико колико планирају тог дана да продају. Мала понуда диктира већу цену” – објашњава он.
Слична је ситуација и са сезонским воћем. Док се грађани свакодневно надају да ће цена јагода и трешања пасти, оне и даље коштају од 150 до 250 динара. Како слични климатски услови владају и у региону, одакле се делом снабдевају наше пијаце, не чуди што је и увозна роба подједнако скупа. Ипак, у наредних петнаестак дана требало би да дође до стабилизације времена, њиве ће се осушити, пољопрвиредни произвођачи пожурити да продају оно што су произвели и доћи ће до дуго чеканог пада цена.
Иако више цене у теорији значе и већу зараду, продавци објашњавају да то баш и није тако. “Од како су се разочарали у цене на пијацама, многи само разгледају у потрази за јефтиним производима, а када виде да их нема, окрену се и оду у неки од великих маркета, где, ако ништа друго, могу да купују чековима и картицама. Како не бих враћао кући воће и поврће, остајем на пијаци до шест сати, али не вреди”, прича продавац Никола Мирковић.
24 сата
