Суочени са падом промета трговци нуде олакшице да би задржали купце
ЗА исте паре све мање намирница можемо да приуштимо, па и не чуди што сада и храну купујемо на почек и то – од чак седам месеци! Беспарица, односно све мањи пазари, приморали су трговце да и храну нуде на почек од чак 210 дана. Тако,рачун из самопослуге, за корпу напуњену свакодневним потрепштинама, стиже тек на пролеће.
У поређењу са доскорашњим уобичајеним почеком од 90 дана, односно три месеца, ово је “царски предах” за исцеђени кућни буџет. Али, економски аналитичари указују да се тако само одлаже сиромаштво, јер цех ипак ваља платити и то нагомилан, а зараде сигурно неће значајније расти.
Има, међутим, и оних који то тумаче другачије. Економиста Александар Стевановић каже да “дужи почек на храну не мора да значи и веће сиромаштво”. Једноставно грађани користе друге начине да подигну своју задуженост колико могу. Јер, додаје Стевановић, задужења грађана су са 50 одсто укупних примања, колика су била пре коју годину, смањена на 33 одсто укупних примања.
Економски стручњаци, такође, указују да је све дужи период за плаћање један од начина да се оживи промет у трговинама, али и подстакну грађани са испражњеним новчаницима да троше мимо својих могућности.
А када је о промету реч, трговци га подижу и акцијским снижењима – дневним, недељним и викендом. Када су намирнице у питању, снижења углавном иду и до 25 одсто. Истраживање Уније послодаваца Србије показује да се сваки други производ у Србији купује на акцијама и распродајама.
Поскупљења нас прате читаве године. Тако је само од овог јануара храна, према статистичарима, поскупела чак за 8,4 одсто. По расту цена у овој години предњаче воће, скупље чак за 41,2 одсто и поврће за 28,1 одсто. Следе: месо са 10,7 одсто, риба 4,5 одсто…
Иначе, за намирнице сада у просеку, плаћамо готово за трећину више него прошлог лета, јер нема производа који у међувремену није променио цену. Код неких производа, као што су уље, шећер, млеко, месо та поскупљења су и већа. Колико су наша примања утањила у односу на папрене намирнице најбоље сведочи тежина цегера, где сада за исте паре купимо практично упола мање намирница.
Недељна куповина десетак артикала у супермаркету пре годину дана вредела је 2.940, а данас корпа са истим артиклима стаје нешто мање од 4.000 динара, показују истраживања. Док смо пре годину дана килограм пилећег меса плаћали просечних 225, сада је та сума до 300 динара. Килограм свињског бута је са 450 динара догурао сада до 550, док литар уља плаћамо скупље 20-ак динара, односно садашњих 145 динара.
Слична ситуација је и код шећера, коме је, у међувремену, упркос интервенцији државе у више наврата ипак повећана цена, која достиже до 98 динара. За десетак динара по литру скупљи је јогурт и млеко, а шунка 60 до чак 90 динара по килограму. Паковање кафе од 200 грама сада је догурало до 200, а посног кекса од килограм је са 120 поскупело у неколико наврата на чак 190 динара…
У делу кућне и личне хемије је, такође, дошло до значајних померања цена. За 15 одсто скупљи су детерџенти, класична врећица најјефтинијег прашка од три килограма сада је око 380, а лани је била око 300 динара.
ЕВРОПЉАНИ И МИ
И док нам је храна све скупља, статистика показује да многе производе плаћамо колико и Европљани, иако зарађујемо знатно мање од њих. Тако се у најновијем извештају Евростата, европског статистичког завода, наводи да су цене обуће, одеће и електронике у Србији близу просека Европске уније и више него у већини земаља региона. Цене обуће су на 92, а одеће на чак 95 одсто просека Европске уније.
Новости
