Куповна моћ грађана Србије међу најнижим у Европи

Ако се посматра куповна моћ становништва лако се да утврдити да Србија, по том критеријуму, спада у најсиромашније земље Европе. Да је ситуација заиста таква непогрешиво показује статистика којом се процењује материјално богатство домаћинстава.

Снага куповне моћи показује потрошачки потенцијал, односно ниво стандарда грађана у једној земљи и статистички се до ње долази поделом укупног БДП по глави становника. Другим речима, кроз пер цапиту, како се још назива БДП по глави становника, јасно се дефинише колико просечан становник у једној земљи има новца на располагању и колики је његов реални квалитет живота. Када је реч о Србији, можемо да констатујемо да ти подаци нису ни мало добри.

Наиме, ако посматрамо БДП по глави становника код нас, његов проценат износи свега 52 одсто, у односу на 100 одсто колико износи просек Европске уније. Колико смо слабашни на том плану најбоље илуструју подаци дс Луксембург бележи проценат од 277 одсто, Ирска 221 одсто, Данска 133 одсто, Холандија 132 одсто, Шведска 123 одсто, Белгија 122 одсто, Аустрија 121 одсто, Немачка 119 одсто и тако даље.

Од Србије су успешније и земље региона, чланице Европске уније, попут Словеније која остварује проценат од 90 одсто, Румуније са процентом од 73 одсто и Хрватске са процентом од 70 одсто. Од становника Србије већу куповну моћ имају и грађани Црне Горе, која није чланица Европске уније, са процентом од 61 одсто. Једина земља ЕУ са којом Србија колико толико може да се мери, иако је слабије пласирана и од ње, је Бугарска са 55 одсто, која иначе важи за најсиромашнију земљу чланицу тог блока. Када је реч о потрошњи по глави становника статистика са друге стране показује да је она у Србији већа него у земљама нашег региона као што су Македонија 44 одсто, Босна и Херцеговина 43 одсто и Албанија са просеком 40 одсто у односу на просек Европске уније.

То што Србија спада у најсиромашније земље на „Старом континенту“ не треба да чуди ни мало. Наиме, чак око 700 хиљада запослених прима минималну зараду чија је вредност око 35.000 динара. Колико је то мало показује податак да минимална потрошачка корпа у Србији износи око 42 хиљаде динара. Скоро половина запослених у Србији прима плате које су мање од 50.000 динара, што је знатно ниже од званичне просечне плате у земљи процењене на око 600 евра.

Процењује се да у овом тренутку у Србији има око пола милиона незапослених. Такође, распон највећих и најмањих личних доходака у Србији је огроман. Све то утиче на то да наша земља спада у ред оних у Европи у којима влада највећа социјална неједнакост.

Председник Покрета за заштиту потрошача Србије Петар Богосављевић каже да су подаци о куповној моћи становништва наше земље алармантни али и да се прибојава да ће ситуација на том плану бити још лошија.

– Један од основних проблема, који изазива слабу куповну моћ наших домаћинстава, је и тај што је у Србији размер између највећих и најмањих плата веома велики, односно далеко већи него што је то случај у земљама Европске уније. Управо је то разлог због кога је сиромашан грађанин у Србији у још тежем положају од оног који има такав статус у државама Европске уније – објашњава Богосављевић.

Према његовим речима, да би се изашло из тако незавидне ситуације потребно је предузети два важна корака.

– У Закону о заштити потрошача препозната је категорија угроженог потрошача. Оно што је потребно је да се пређе са речи на дела и да Влада Србије након што се конституише донесе низ мера којима би поправила његов положај односно којима би омогућила да он ужива низ повластица сходно положају у коме се налази. Друга ствар коју треба предузети је повећавање минималне цене рада у Србији. Она наиме мора да достигне ниво минималне потрошачке корпе – наводи он.

Председник Удружених синдиката Србије „Слога“ Жељко Веселиновић каже да сумња да је реална куповна моћ у нашој земљи још и нижа од оне коју показују статистички подаци.

– Познато је да разне статистичке податке власт погрешно приказује и намешта их онако како њој то одговара и не бих се зачудио да је такав случај и када је реч о БДП по глави становника односно куповној моћи грађана наше земље. Чињеница је да ми годинама таворимо на том плану и да смо у друштву држава на самом дну лествице по сиромаштву у Европи попут Македоније, БиХ и Албаније. Једина земља ЕУ коју смо колико толико достигли је Бугарска али она спада у ред најсиромашнијих земаља у тој унији тако да није репрезентативна за поређење. Црна Гора је пак успешнија од нас у овом сегменту а разлог је веома једноставан. Та држава је променила своју пореску политику и подигла је минималну зараду на ниво од 450 евра. Не верујем да ће власт у Србији било шта урадити да се ситуација поправи већ сам уверен да ће наставити са предузимањем демагошких и погрешних мера и потеза а један од њих је и нетачно приказивање статистичких података, попут овог о реалној куповној моћи становништва – закључује Веселиновић.