Упркос суши, воћа и поврћа има довољно, али га ипак увозимо из Албаније, Грчке, Турске, Италије, Мађарске и Македоније, а све због зараде увозника, тврде пољопривредни стручњаци.
На престоничким пијацама затекли смо углавном домаће производе. Продавци се жале како њихова роба пропада док се из Албаније увозе воће и поврће по нижој цени.
– Пуне гараже нашег парадајза и краставаца стоје, наши сељаци пропадају, док они увозе туђе. Морамо да уложимо 5.000 евра да бисмо уопште покренули производњу. Због суше смо морали сваки други дан да наводњавамо. Примера ради, парадајз увезен из Албаније је раније произведен, крупан је, прскан разним средствима, те иако изгледа црвено, када пресечете видите да је зелен и безукусан – каже Дорбивоје Јовић Шоте из села Цекавица у околини Лебана који на Бајлонијевој пијаци продаје поврће.
Осим албанског парадајза, причају продавци, увози се грожђе из Италије и Македоније, пасуљ из Мађарске, нектарине из Грчке, јабуке из Бугарске… Међутим, како кажу, квалитетнија роба је из Италије и Шпаније, док је јефтино и знатно лошијег квалитета поврће из Албаније и Грчке. Трговци са пијаце жале се на недостатак субвенција и улагања у пољопривреду, али у једном су сложни – упркос суши, Србија и ове године има довољно домаћег воћа и поврћа.
– У оваквој ситуацији корист може имати само увозник. Некад су на овој пијаци, само из мог села, продавали људи из 64 домаћинства – прича Зоран Миленовић из Параћина.
Без обзира на велику сушу, воћа и поврћа ћемо имати довољно
Агроном Милан Простран слаже се да корист остварују само увозници и да због трговачке логике “заради на разлици у цени” цвета увоз из иностранства.
– Домаћа производња задовољава потрошњу нашег становништва, али не можете да забраните трговцима да виде свој интерес и да зараде увозом. Управо због тога су потписани споразуми о слободној трговини када су у питању Албанија или Македонија. Наша производња и наши фармери су кроз те споразуме изложени жестокој конкуренцији. Држава више нема механизама да их штити, тако да се увози, пре свега, због профита и зараде увозника. Они увозе по нешто повољнијој цени него што су цене домаћих производа и на тој разлици зарађују леп новац. Нажалост, то је цена слободне трговине – објаснио је Простран.
Када је суша у питању, Милан Простран тврди да смо ове године имали два полувремена, те да је први део године био сасвим коректан, али да је у другом делу суша утицала на воће.
– До 30. јуна смо имали сасвим добру производњу раног поврћа и воћа. Поврће се углавном гаји у пластеницима, тако да ту није било неких великих ризика због суше, али је друга ситуација била са воћем јер је ипак теже наводњавати све површине под воћем. Јабука, крушка, бресква и шљива су погођене сушом, те су приноси и производња мањи, али ми нисмо народ који претерано једе воће, тако да је за наше потребе родило сасвим довољно – тврди агроном.
У радњама домаће, али и грожђе из Македоније, бабура из Холандије…
У супермаркетима наслагани су углавном производи домаћих произвођача, али се могу наћи и грожђе из Македоније, паприке бабуре из Холандије и, наравно, јужно воће које не успева на овим поднебљима. Агроном Верко Качаревић каже да то не би требало да нас чуди јер је на таквим местима увек било увозне робе без обзира на то да ли је година родна или није.
– Не увози се много више ове године него раније. Мраз јесте понегде скинуо род, а и суша је утицала мало на квалитет, али воће је лепо родило – закључио је Качаревић.
Сузана Луковић, Блиц.рс
