Национална валута је од почетка ове године у константном слабљењу према евру и изгубила 0,4 одсто вредности и поред тога што је НБС, закључно са 31. јануаром, интервенисала на међубанкарском девизном тржишту продајом 225 милиона евра, што је три пута више од прошлогодишње месечне просечне продаје. За разлику од гувернерке НБС, која пад динара види као сезонску појаву због увоза енергената и “смањења индексиране активе банака”, вредност динара је нажалост у перманентном паду од 0,9 одсто у односу на евро, и 1,5 одсто у односу на долар, за последњих годину дана, са тенденцијом даљег пада.
Из Народне банке Србије је саопштено да је динар достигао рекордно ниску вредност 1. фебруара и да је званични средњи курс према евру 124 динара. То значи да је динар слабији 0,9 одсто у односу на исти период пре годину дана, а 0,4 одсто слабији него на почетку ове године, док је долар порастао за 1,5 одсто. НБС је на међубанкарском девизном тржишту у 2016. години интервенисала продајом 980 милиона евра и куповином 820 милиона евра, да би ублажила дневне промене курса, а од почетка ове је године продала 225 милиона евра, што је три пута више од прошлогодишњег месечног просека.
Гувернерка НБС Јоргованка Табаковић је ово слабљење назвала сезонским и навела да је то “последица повећане тражње за девизама, која је резултат појачане куповине домаћих предузећа увозника енергената, као и смањења индексиране активе банака, што је карактеристично за почетак године”. Према њеним речима, од почетка године постоје нешто израженији притисци на слабљење динара, по основу фактора из домаћег, као и међународног окружења. Она је додала да НБС прати утицаје свих фактора, који делују на девизном тржишту, не циља ниједан ниво девизног курса, нити утиче на његов тренд, али благовремено реагује када је то потребно, како би спречила прекомерне краткорочне флуктуације девизног курса.
Курс динара клизио на доле целе прошле године
Међутим, када се погледа вредност динара у односу на евро по месецима прошле године види се да је од јануара (121,51), када се дешава “тај феномен сезонског слабљења курса динара”, динар је додатно опао за око два динара, до децембра (123,42).
Колебање динара утиче и на привреду и на грађане. Пре свега, домаћа предузећа, било да је реч о извозницима или увозницима, своје пословне планове заснивају на одређеној пројекцији вредности домаће валуте у односу на евро, што значи да то утиче и на финансијски резултат. Такође, кредити које отплаћују, углавном су индексирани у еврима, па слабљење домаће валуте повлачи за собом веће рате. Иста ситуација је и код грађана, јер се и њима, због слабљења динара, повећавају месечне рате. Према подацима НБС, валутна структура кредита банкарског сектора Србије је и даље претежно девизно индексирана, а њихов удео у укупном броју је 70,1 одсто, док је доминантна валута индексације кредита евро, са уделом од 62,7 одсто. Следе кредити у швајцарским францима и америчким доларима са уделима од 5,2 одсто и 1,7 одсто. И за привреднике и за грађане је најважније да курс буде стабилан, јер је онда могуће планирати буџет.
Евро на низбрдици, долар ће наставити да јача
Аналитичари “Голдман Сацхса” процењују да би се евро и долар могли изједначити почетком ове године, а да ће у јануару 2018. године долар по први пут у историји бити јачи, а њихов однос ће бити 90 центи за један евро. У питању су ревидиране прогнозе, након што је оцењено да ће се “трендови наставити и да предстоји пролонгирани период јачања долара”, који одржава раст америчке економије и најављени потези Федералних резерви. Ова предвиђања потврдјује и Фореx тржиште, где је сентимент трговаца на страни пада вредности евра, а већи број њих у такозваним кратким позицијама. Кретања долара ће обележити ову годину, а његов раст ће утицати и на раст јавног дуга држава, које имају веће износе задужења у тој валути. Србија има око 30 одсто јавног дуга у доларима, док је више од половине у еврима, а остало у другим валутама.
Већи утицај долара на домаћу валуту и привреду – пад курса се наставља
У том контексту, а ако се има у виду да је евро доминантна валута на домаћем тржишту, слабљење и курс динара би требало посматрати више у светлу његовог односа са доларом. Утицај долара у свету је велики, имајући у виду чињеницу да се више од 75 одсто свих трансакција на глобалном тржишту реализује у америчкој валути. Динар је у односу на долар за последњих годину дана депрецирао за 60 одсто више него у односу на евро, а даљи глобални раст долара ће додатно утицати на пад вредности динара. Јачање долара могло би да подстакне инвеститоре да више улажу у ту валуту, што би био савет и за грађане, док би за привреду, потогово за увозно извозне компаније, било добро да своју политику цена, и кредитни портфолио уравнотеже у односу на курс долара, а не искључиво на евро, који је под додатним утицајем системског ризика везаног за будућност ЕУ и заједничке европске валуте.
Економски Онлине
