Продаја бањског комплекса Жубор у Kуршумлијској Бањи за 1,4 милиона евра (милион мање од процењен вредности) и оглас за продају Врањске Бање по почетној цени 252.564 евра изазвало је реакције јавности, а посебно удружења пензионера.
Председник Удружења синдиката пензионера Србије Михајло Радовић оценио је да је продаја незаконита и има елементе корупције и преваре.
„Уколико и поред овог трећег јавног упозорења свим заинтересованим купцима исто не буде прихваћено, купци неће бити у прилици да се позивају на то да нису знали за незаконита поступања и радње. Уколико се путем судских поступака утврди да су закључени уговори ништавни и незаконити, неће моћи да поврате уложена средства за незакониту трговину. Чак се могу сматрати саучесницима у овој противправној радњи“, каже Радовић за Данас.
У синдикату пензионера тврде да се бање и рехабилитациони центри продају далеко испод тржишне цене, „а држава поклања по закону три и више пута већу субвенцију купцу ради стављања у функцију и запошљавања радника незаконито купљених непокретности“. Он истиче да је имовина ПИО фонда приватна својина и као таква укњижена у катастру и на основу тога тврди да се чланови Управног одбора Фонда које бира Влада налазе у сукобу интереса када доносе одлуке о продаји непокретности у приватној својини, што такве уговоре о продаји чини ништавима.
Управни одбор ПИО фонда чини седам чланова, од чега четири представника Владе Србије и по један представник Уније послодаваца Србије, Савеза пензионера и Савеза самосталних синдиката Србије, што фактички ставља ПИО фонд под контролу државе.
Члан УО ПИО фонда Зоран Михајловић, који представља Савез самосталних синдиката Србије, објашњава да је била објављена лицитација за Kуршумлијску Бању са почетном ценом од 2,4 милиона евра, али да се нико није јавио.
„Затим је по Закону о приватизацији, на предлог Владе који је УО Фонда прихватио цена спуштена и на другом тендеру је нађен купац, Планинка из Kуршумлије. Ја у принципу нисам за приватизацију добростојећих бања, али Kуршумлијска Бања већ годинама пропада и тамо се ништа не дешава, што је постало озбиљан проблем“, објашњава он додајући да се продају само објекти, а не и изворишта воде као јавна добра.
Иначе Планинка из Kуршумлије већ управља са две бање, Луковском и Пролом Бањом, власник је и Пролом воде, а управља и Ђавољом вароши. Занимљиво је да је још у јануару 2019. године председник општине Kуршумлија Радољуб Видић изјавио како ће предузеће Планинка купити 2019. године Kуршумлијску Бању, чиме ће коначно решити проблем пропадања тог бањског лечилишта, иако је у јулу дат оглас за продају.
Бањски комплекс Жубор у Kуршумлијској Бањи чине истоимени хотел са 16.000 квадрата простора, неколико угоститељских објеката, међу којима су вила Милица и ресторан Преполац, као и 95,9 хиљада квадратних метара земљишта. Иначе ова бања не ради од 2006. године.
Владан Вешковић, генерални секретар Удружења банака, поздравио је продају Kуршумлијске Бање пошто је то национално питање.
„Kуршумлијска Бања налази се на три километра о Kосова, а то је девастирано подручје, јер тамо једва да неко и живи, а вода отиче. Добро је што је Планинка узела јер она води још две бање и то добро ради“, истиче Вешковић.
С друге стране ПИО фонд продаје плац од 8.462 квадрата у Врањској Бањи и ту се не рачуна објекат од 3.148 квадрата, петоспратна зграда, који је уписан као „објекат здравства“, али који нема употребну дозволу, а инспекција Врања је донела решење о њеном рушењу и то како се наводи у огласу о трошку купца.
Међутим, продаја бања и то по ценама мањим од процењене вредности је наишла на отпор и у самом ПИО фонду. Помоћник директора за правне послове Фонда Валеријан Kадијевић је у два наврата слао Управном одбору мишљење да је одлука УО да се имовина Фонда може продати за 80 односно 60 одсто процењен вредности супротна интересима Фонда, а такође је позвао УО и да повуку јавни позив за продају две бање.
„У достављеним мишљењима истакао сам да су досадашње одлуке УО Фонда о продаји Kуршумлијске Бање штетне по имовину ПИО фонда по више основа, да представљају одступање од дугорочне пословне политике коју је низом одлука утврдио Управни одбор Фонда и да је недомаћинским руковођењем и управљањем имовином од стране руководства Фонд већ до сада претрпео велику материјалну штету“, наводи Kадијевић.
Он је дао и предлог да се нађе стратешки партнер који би уложио финансије неопходне за уређење бања, а ПИО фонд имовину којом би касније заједнички управљали, а на тај начин би и Фонд имао приходе. Поред тога, наводи Kадијевић, пред Агенцијом за реституцију у току је поступак по захтеву наследника бивших власника непокретности браће Васић из Kуршумлије.
Цела бања као реновирање једног спрата
Kадијевић је у мишљењу упућеном УО у покушају да прикаже колико је 1,4 милиона евра за Kуршумлијску Бању мало подсетио да је исти ПИО фонд потрошио око 1,5 милиона евра за адаптацију приземља Дирекције ПИО фонда у Београду. „Дакле за адаптацију 1.563 квадрата приземља зграде Дирекције, Фонд је утрошио око 1.000 евра по квадрату, што представља већи износ од процене вредности и продаје целокупног бањског комплекса ‘Жубор’ којег чини хотел ‘Жубор’ површине 16.500 квадрата грађеног од брачког мермера, као и низ других објеката и 9,5 хектара земљишта.“
Пише: М. Обрадовић, Данас.рс
