Свестан да му власт полако али сигурно измиче, и иначе нервозни Вучић, повлачи погрешне потезе. По правилу у афекту и зависно од тренутног менталног стања које иде од еуфорије да је нови Тито, па до напада панике јер зна шта су све радили и да се то не може сакрити.
На кадровском плану је потпуни распад система. Вучић више цени и више времена проводи са новим радикалима – Синишом Малим, Брнабићком, Весићем и екипом која се барем нешто боље разуме у спровођење жељених тендера, склањање папира и паковање најуноснијих пројеката.
Са друге стране су стари радикали које Вучић интимно презире јер га подсећају на његову ружну прошлост. Њих сматра примитивнима и стиди их се, али процењује да су му лојалнији и да га неће напустити. Ту су Јоргованка Табаковић, Маја Гојковић и у Скупштини Србије изолована екипа – Мартиновић, Арсић, Бечић…
Ту је и трећа екипа, такозвана ударна бригада где су тата, бата, кумови, Цане и медијске ударне песнице које у сред бела дана објашњавају грађанима да је мрак и обрнуто…
Изнад, испод и поред свих ових екипа су господар северног Косова Звонко Веселиновић, Никола Петровић и разне Кокезе, навијачи и најразличитије екстремистичке групе…
И на крају, ту су још Стефановић др Небојша и Бата без др Гашић – они су ни на небу ни на земљи, али су ту са својим релативно аутономним структурама и огромним ресурсима. Комплетна ова подела је условна, променљива, са укрштањима која зависе пре свега од конкретног појединачног бизниса, али и од промена, иначе изразито нестабилног расположења великог вође.
Посебно је занимљиво позиционирање ових екипа у Вучићевим медијима који сви до једног гебелсовски подржавају њега лично, али се различито постављају према овим екипама у зависности од тога ко их директно контролише и финансира или их је у међувремену купио… Ту је стара гарда ТВ Пинк, Хаппy и Информер са познатим носиоцима, али и нови медијски трио истог власника са малим варијацијама: Вечерење новости – Ало – Српски телеграф, па Курирова посебна групација. Однедавно се ту гура и Објектив који је прича за себе, као и гомила интернет портала у рукама раличитих напредњачких моћника попут Србијаданас и сличних.
У том свеопштем рату ових екипа за бизнис доминацију и наклоност Вучића која се задобија бесрамним удвориштвом и нападима на опозицију и Драгана Ђиласа посебно, многи се не сналазе…
Највежији пример је Игор Бечич који је до уласка у радикале па после СНС, цео живот радио као кондуктер, а сада је прибавио не само титулу магистра него и много капитала… Човек се данима истицао бесрамним нападима на Драгана Ђиласа, псовкама на ТВ Пинк и таман кад је помислио да је задовољио највише стандарде улизиштва према Вучичу, уследио је хладан туш. Контра екипа му је у Куриру показала да ништа није баш тако једноставно као што изгледа. Из очигледно полицијских и обавештајних извора, Курир је изнео податке како је бивши кондуктер дошао до стана у Новом Саду од 114м2 плаћеног 220.000 евра. А сценарио се граничи са научном фантастиком или романима Агате Кристи.
Стан је прво купила приватна фирма Бечићевог брата Данила, па га је препродала Бечићевој ћерки Бојани и на крају су до доживотног плодоуживања дошли кондуктер Игор и супруга му Данијела. Да ли сте некада чули за овакву комбинацију? Ово је само један од примера како се џемпер пара, у току је прави рат између бахатих, необразованих и пребогатих старих и нових радикала.
Како се ближи Вучићев крај, ови сукоби биће све жешћи и занимљивији, једни друге ће све чешће намештати. Аналитичари процењују да ће ред за заштићене сведоке бити од Калемегдана до Славије што ће неком новом, независном тужилаштву драстично олакшати посао.
Директно.рс
