ГРАЂАНИ Србије ове године кувају генетски модификован пасуљ из Киргистана. Тако барем тврде српски ратари који дижу руке од производње овог поврћа, јер кажу да не могу да се боре са увозним лобијем.

Произвођачи упозоравају потрошаче да се киргистански пасуљ често продаје у паковањима на којима је као земља порекла исписана Европа. Ипак, кажу да се генетски модификован пасуљ може препознати по идентичном изгледу сваког зрна.

Ове године пасуљ је одлично родио, али ће га бити за трећину мање него прошле године, јер све више пасуљара одустаје од производње. Килограм српског овогодишњег пасуља на пијаци може да се купи за 380 динара, док тетовац из Киргистана, градиштанац из Бразила, шарени из Аргентине и зелени из Украјине може да се нађе и за 200 динара. Толика разлика није чудна, када је према званичним подацима познато да ће производња пасуља ове године бити за 32,7 одсто мања него лане.

– Наш пасуљ, који одмах може у лонац, на велико откупљују за 300 динара – каже Младен Жужа, председник Асоцијације произвођача пасуља из Тополовца. – Цена је иста као лане, иако су поскупели репроматеријал и ђубриво. Ове године 90 одсто пасуља на нашем тржишту биће генетски модификовано и увезено из Киргистана. Ипак, грађани могу лако да га препознају – по томе што су сва зрна идентична.

НАДНИЦА ВЕЋИНА купаца бира јефтинији, увозни пасуљ за 250 динара, иако је генетски модификован. Домаћи, овогодишњи кошта и по 380 динара. – Тражили смо помоћ од Министарства пољопривреде, а они су нам објашњавали да је увозни јефтинији, јер је у Киргистану дневница евро – каже Жужа.- Како ми можемо да будемо јефтинији када радницима плаћамо 2,5 евра по сату.

Увозници су свесни да би киргистански пасуљ тешко прошао, па на декларацији најчешће пише да је из – Бугарске. Такав пасуљ је уобичајен артикал свих водећих трговина у Србији. Чак се нуди на кванташким пијацама. Како се храна којој се мењају гени не декларише на паковању, потрошач и не зна шта купује и једе.

Колико је ситуација драматична за српски пасуљ, најбоље говори податак да је у Топовцу пре пет година на 250 хектара засејано “чаробно зрно”, а ове године само на – 22 хектара! Занимљиво је да ни у Македонији више нема пасуља, па је тетовац реткост у Београду. Занимљиво је да четвртину цене пасуља у радњама чини трговачка маржа.

– Принос пасуља је неупоредиво солиднији него лане када је била суша, али су засејане мање количине, јер пасуљари немају више интерес да га производе – каже Младен Жужа, председник Асоцијације произвођача пасуља из Тополовца. – Одустају јер немају субвенције државе за повртарство. Субвенције су исте као за сунцокрет или кукуруз, а ми морамо све ручно да радимо. Количина посла и утрошеног времена не може да се упореди са радом код кукуруза.

Новости