Тврдње Павла Петровића, председника Фискалног савета, да је прошле године дошло до пада производње струје за седам одсто, а угља за 12 одсто због чега је пао привредни раст у Србији са четири на 3,5 одсто су апсолутно тачне – каже за Данас извор добро обавештен у збивања у Електропривреди Србије који је желео да остане анониман.

Према његовим речима још прошле године су стручни кадрови из самог ЕПС-а упозоравали да је због лошег руковођења предузећем смањена производња струје што може да доведе до пада привредног раста за 0,5 одсто, што је председник Фискалног савета недавно и обелоданио на Kопаоник бизнис форуму.

– Податак да је Термоелектрана „Никола Тесла“ прошле године изгубила 200 милиона евра због недовољно произведених количина струје, односно толико је ЕПС могао да заради њеном продајом на тржишту електричне енергије, јасно указује да је оно што је Павле Петровић рекао тачно. Све се то дешава због нестручног руковођења предузећем што значи да би најаве да ће директор Милорад Грћић ускоро бити смењен могле да се покажу као тачне. У случају да до тога дође биће занимљиво видети да ли ће проблеми наставити да постоје или не – истиче наш саговорник. Иначе, о овој теми је Данас први писао пре три недеље, када су у ЕПС-у тврдили да је слабо пословање ТЕНТ-а било „покривено“ добрим радом хидроелектрана.

Љубодраг Савић, професор Економског факултета у Београду такође сматра да је председник Фискалног савета изнео тачне податке.

– Проблем није у томе што је произведено мање струје јер је то само узрочна последица. Прави проблем је мањак откопаног угља. Тај проблем постоји још од поплава које су задесиле Србију 2014. године. Нове откривке угља нису формиране на време и сходно томе нема довољно количина квалитетног угља за производњу струје. Због тога је прошле године произведено мање електричне енергије што је утицало и на пад привредног раста – објашњава Савић. Наш саговорник истиче да нема ништа против проналажења стратешког партнера за ЕПС али да компанија мора да остане у већинском државном власништву.

– Део акција би требало да добију запослени и грађани, мањински део би требало продати или направити јавно приватно партнерство кроз обавезу иностраног инвеститора да направи нови производни погон, односно електрану – истиче Савић.

Махмуд Бушатлија, експерт за стране инвестиције, сматра да су тврдње Павла Петровића тачне у случају да се он позива на званичне податке Републичког завода за статистику.

– Ако је своју анализу извео на основу тих података који се редовно презентују јавности онда је она сасвим исправна. Ако је пак до података дошао на неки други начин не знам на основу чега би могао да верује у њихову веродостојност. Оно што је пак дефинитивно јасно је да се председник Фискалног савета не меша својим изјавама у дневну политику. Очито је да се ЕПС-ом руководи на рђав начин и због тога се бележе наведени губици. Такође то предузеће је и жртва нестручних и потпуно погрешних одлука. Једна од њих је била и то да се такозвана нонкор делатност издвоји и у ЕПС-у па сада то предузеће услужним фирмама плаћа далеко више новца него што је то био случај када је такве службе имао унутар свог система – закључује наш саговорник.

Kоментар ЕПС-а поводом података које је изнео председник Фискалног савета Павле Петровић, до закључења овог броја није стигао.

Пише: Г. Влаовић, Данас.рс