Председник Србије Томислав Николић одликовао је Верана Матића, председника УО Фонда Б92, Сретењским орденом трећег степена за спровођење друштвено-хуманитарне акције „Битка за бебе“.

*****

Како се постаје издајник свога рода? Питање звучи утолико теже уколико смо свеснији да је објект нашег интересовања скоро две деценије глумио ватреног српског националисту у странци Војислава Шешеља. Да ти памет стане, како народ каже.

Можда не можемо да објаснимо генезу, али у стању смо да издајника лако препознамо. Амери веле: „Ако изгледа као патка, плива као патка и кваче као патка, онде то вероватно јесте патка“. Овај једноставни тест индуктивног расуђивања увек сам примењивао за оцену лика и дела бајчетинског мастера. Његови гласачи, међутим, користили су неке друге аршине.

Централни догађај политичке каријере садашњег председника Србије је окретање леђа утамниченом Шешељу и оснивање странке с дијаметрално супротним програмом. Две деценије – солидно парче живота – једне политичке опције тако преко ноћи бива замењено сасвим супротном причом. Легитимна промена? Његови гласачи повероваше да јесте.

Али ни они који су својевремено по налогу Империје радили психолошки портрет будућег напредњачког двојца Николић-Вучић нису могли да замисле да ће њихов пројекат доживети такву популарност. Стварајући франкенштајновску политичку двојку копали су гроб савременој Србији.

Без гласача који су се упецали на агресивну напредњачку реторику Србија данас не би била на коленима. У други круг председничких избора ушла су два проверена човека Империје, Тадић и Николић. Знајући поменуто, остао сам тог мајског дана далеко од биралишта.

Обревши се на месту председника, показао је Тома да воли живот: Лондон, Буенос Аирес, егзотичне дестинације… свуда у друштву прве даме, свуда с истим намештеним осмехом и истом немуштом причом. Очигледно, политика је за неког и добра забава. А народ вели, чувај се оног ког осмех поружни.

Eво шта је говорио, пре само неколико година. Негујмо културу памћења.

[vsw id=”NfdbDdJWcUc” source=”youtube” width=”600″ height=”450″ autoplay=”no”]

Читајући данас како бајчетинац с лакоћом српске државне институције на Космету назива „паралелним“, усвајајући тако језик наших окупатора, како с филозофским миром те исте институције као на тацни предаје злогласним трговцима људским органима, не могу а да се поново не запитам: где вам је била памет када сте гласали?

Стефан Душан