Лајковац после поплава (фото галерија)

ПОПЛАВА дошла и прошла, а у Лајковцу невоља остала. Остала да се домаћини поплављених имања и кућа са њом још месецима боре. Своју тугу редом изнели на ограде, да је сунце бар мало осуши. На жицама и тарабама набацана гардероба, постељина, ћебад, јоргани, хаљине… Дворишта крцата уништеним покућством. Изнесени ормари, кревети, фрижидери, посуђе, паркети, ма све што је у приземљима било.

Људи гледају своју тугу коју им је подивљала Колубара зграбила и бацила под ноге. За протекла четири дана откако се вода повукла, већ су се и навикли на своју муку. Али ћуте и чисте. Шкрто проговоре, ако их ко шта запита. Слегну раменима, јер ни сами не знају шта да кажу, како даље.

У насељу испод пруге педесетак домова настрадало. Три куће Перића сад већ раскрчују поплављене успомене. Старац Влада Перић више ни туге нема у очима. Гледа у разваљене кауче на којима се до јуче одмарао. Каже, не може више да се љути ни на судбину, ни на природу, ни на којег човека.

– Нико ми није крив – кратко нам рече старина. – Сад само да сачувамо ово мало памети у глави и да очистимо ову прљавштину. Тешко је, ал’ шта ћеш.

Њихово насеље два километра удаљена Колубара никада раније није плавила. А пре седам дана прикрала се подмукло по ноћи, у један сат стала надолазити и ударати у куће. Владин син Новица каже да је по мраку кренуо да ослободи стоку из штале, али загазио до кукова и схватио да даље не може проћи.

– Све се подавило – прича нам Новица, помирен са несрећом. – Пронашли смо четири мртве козе, али свиње је вода однела. Код брата у дворишту, нечију крмачу од 200 кила бујица бацила на вишњу.

Њихов рођак Светислав Перић већ два шлепера ствари однео на депонију. Све, каже, баца да се не зарази. На веранди стоји тегла туршије од зеленог парадајза. Преживела у шпајзу. По дворишту бацио креч, из аутомобила повадио седишта прекривена муљем. Суђе набацано на камару, не знају ни да ли да га перу и користе.

Испред сваке куће гомила отпада. С времена на време наиђу камиони чистоће, па одвезу на депонију. У једном дворишту поређани бицикли, од муља се не види које боје. Не виде се ни тарабе од гардеробе на сушењу.

Железничар Милован Јосиповић посипа креч по дворишту. Кабасте уништене ствари већ однео, да не смрде, каже. И он помирен са бесом Колубаре. „Аскони“ и „југу“ отворио хаубе да се суше, али не верује да ће их икад више моћи упалити.

– „Аскона“ је била паркирана пред вратима, а пронашао сам је на огради – већ спокојно објашњава Милован. – Ситна стока сва отишла, подавиле се и кокошке и ћурке. Шта ћеш сада, живети се мора. Вода однела, а ти, Миловане, сад поново стварај.

ПРУГА ОСТАЛА ДА ВИСИ

НА уласку у Лајковац потпуно уништен пружни колосек. Надвожњак испод пруге скроз изваљен, а прагови и шине остале да висе као висећи мост. Ту је покидан и главни цевовод који од извора у Непричави вуче воду у Лазаревац. Радници „Водовода“ из овог градића јуче су постављали нове цеви, не би ли вода за пиће што пре поново кренула да тече.

ЦРЉЕНИ СЕ ЗАЦРНЕЛИ

У ВЕЛИКИМ Црљенима слична слика као и у Лајковцу. Народ изнео ствари да се суше. Мирко Вукојичић три дана био у егзилу у спортском центру у Лазаревцу па се вратио да избаци све што је вода уништила.

– Навикао сам на невоље. Пре 20 година сам се овде доселио из Босне, али ме, ево, вода истерала из куће – каже Мирко. – Сад кажем, у рату нисам бежао из свог дома, па ме стигло. Комшија ми је рекао: „Иде вода, за 15 минута је код тебе, спасавај ствари“. Шта да спасем за 15 минута. Само сам децу ставио у кола и извезао на сигуно.

Новости

Фото П.Милошевић