Лакше је народу смањити плате и пензије, него од тајкуна наплатити крађу струје!

У Србији нема одговорне власти, него само отуђених центара моћи, којима је циљ да својим интересним групама и појединцима обезбеде профит. Још један доказ у прилог томе долази из ЕПС-а, који је пре четири године узео кредит од Европске банке за реконструкцију за нова “специјална” бројила, на који плаћа камату од од скоро милион евра годишње. Кредит још није искориштен, али, камата тече.

Електропривреда Србије (ЕПС) већ четврту годину плаћа камату од 700.000 евра годишње на кредит који није реализован. Реч је о кредиту Европске банка за обнову и развој, који је одобрила ЕПС у висини од осамдесет милиона евра (80.000.000) за набавку нових бројила, а циљ овог кредита био је да се смањи количина ненаплаћене, а утрошене струје у Србији, односно да се побољша пословање ЕПС-а.

Средства су одобрена јула 2010. године и ЕПС је био у обавези да распише тендер и од најбољег понуђача тим новцем купи модерна бројила са даљинским очитавањем. Међутим, тендери су расписивани, али не и реализовани, тако да новац није повучен, али обавеза плаћања камате постоји. На одобрена, а неповучена средства до сада плаћено 2,8 милона евра камате.

Кривци за ову ситуацију су подједнако: енергетска мафија, неспособни менаџери ЕПС-а, лобисти страних компанија, домаћи произвођачи бројила и Министарство енергетике. Сви они желе део колача од кредита ЕБРД-а за себе, а интерес пословања ЕПС-а и грађана Србије је им на задњем месту.

Крајњи резултат био је да су сви расписани тендери у последње четири године обарани и понављани. Ово није пракса која је започела пре четири године, на исти начин тендери за бројила обарају се последњих десет година. Понуђачи су далеко успешнији у проналажењу незаконитости у тендерским поступцима и обарању одржаних тендера, него што су у производњи бројила.

Резултат оваквог понашања је да: ЕПС, ЕБРД-у годишње плаћа 700.000 евра камате на средства која није повукао, струја се краде, а хиљаде домаћинстава која би желела да се прикључе на мрежу не могу то да ураде легално, јер бројила нема.

Многима оваква ситуација одговара, постоје хотели, сплавови, пекаре, кафане, фабрике хране, које су илегално прикључене на мрежу. У договору са директорима локалних дистрибуција нико их не дира.

Ови “успешни” бизнисмени проблем решавају тако што месечно потроше струју за нпр: 10.000 евра, плате дистрибуцији само 1.000 евра, 1.000 евра људима који контролишу потрошњу на терену и директору локалне дистрибуције још 2.000 евра. На тај начин они троше за десет хиљада, а плаћају тек четири, док је губитак дистрибуције 9.000 евра!

Како би директори и привредници имали покриће, у оваквим случајевима потрошач често има један легалан улаз струје преко бројила на који је повезана расвета, док су машине, фрижидери, грејање и све остало што троши много струје прикључени илегално, мимо бројила. Директори који овакав споразум постигну са неколико привредника, месечно зараде од 5.000 до 20.000 евра. На овај и сличне начине годишње се украде струја у вредности од 200 милиона евра.

Агилни лопови довели до колосалне штете

Сваке године домаћи произвођачи бројила разоткривају намере појединих директора ЕПС-а да наместе тендере, због чега на крају и не долази до реализације посла. Како би се избегао сценарио из прошлих година, у коме се домаћи произвођачи жале на нетранспарентну процедуру и заштиту конкуренције, план је био да се распишу и додатних пет брзих тендера.

На овим тендерима пет електро дистрибуција, међу којима Краљево и Електровојводина, домаћи произвођачи би добили могућност да продају пет пута по двадесет хиљада паметних бројила. Ипак, како ствари стоје, у овом тренутку се и од овог сценарија одустало.

Према речима директора дирекције Богољуба Радуловић, бројила се неће куповати без тендера.

– Због ванредне ситуације ниских температура и мразева, по хитном поступку је купљено две или три хиљаде бројила и то је то. За све остало мораће да се рапише тендер – објаснио нам је Радуловић, истичући да је само за потребе Електродистрибуције Београд потребно набавити 300.000 бројила у наредном периоду.

– Ја сам у тој материји последњих седам или осам година и могу да кажем да последњих десет година није урађена ниједна озбиљнија набавка бројила, рекао је Радуловић истичући да се ни домаћи произвођачи не понашају на фер начин алудирајући да су они упорно проналазили начине да оборе скоро све тендере на којима нису успеле да победе њихове фирме.

Један од домаћих произвођача који се недавно обратио Министарству енергетике ствари види потпуно другачије према његовим речима:

-ЕПС је јавно предузеће у коме се окреће велики новац.У последњих 10 година на новац ЕПС-а се јуриша са идејом да се што већа количина новца извуче из те фирме и то преко замене, набавке, уградње, одржавања и очитавања бројила, а без икакве везе са стварним техничким и економским разлозима, он наводи и да се овај насртај на новац државног предузећа организује у сарадњи службеника ЕПС-а и шпекулативно оријентисаних домаћих и страних предузећа на различитим нивоима власти, ЕПС-а, дистрибуција, огранака дистрибуција, а да се као изговор користе сумњиви тендери, поплаве, извођачи…

Циљ је да се направи технички оправдано решење, економски најисплативије и које има сву потребну функционалност за очитавање обрачунских података са бројила, доставу обрачунских података снабдевачу, надзор и контрола места мерења, одржавање мерних уређаја укључујући оверу, поправку, замену и унапређење мерења.

“Фаворизовано бројило”

Према ранијем писању редакције, под окриљем међудржавног споразума између Србије и Уједињених Арапских Емирата у децембру 2013. године потписан је Меморандум о разумевању између ЕПС-а и арапске фирме „Амплеx” из Абу Дабија. Амплеx је према том уговору требало да добије посао по принципу “кључ у руке” – да руководи пројектом, набави бројила и ангажује подизвођаче.

Тада је процењено да да би посао могао да могао да вреди и до 500 милиона евра, а да би „Амплеx” имао обавезу да највећи број бројила купи од домаћих произвођача. Вредност само бројила се процењује од 150 до 200 милиона евра.

С обзиром да је реч о послу који би био изузет из Закона о јавним набавкама, због природе међудржавног споразума, „Амплеx” не би морао да распише тендер, како је то ЕПС до сада био обавезан да уради, већ би сам могао да одлучи од кога ће и по којој цени куповати електрична бројила.

У то време се у другим медијима појавила и прича да је такав расплет догађаја урађен под притиском људи из тима Александра Вучића, који су имали задатак да прекину праксу дугогодишње сарадње директора ЕПС-а и домаће фирме „Метер&Цонтрол”, који је повезан са привредником Војином Лазаревићем.

Неколико тендера на којима је ЕПС покушавао да фаворизује „Метар&Цонтрол”, оборио је Драган Васиљевић власник „Енела” фирме која такође производи бројила.

-Сваки тендер, је друга прича. Оставља се простор за манипулацију. Уместо да оснују Комисију која издаје сертификат за бројила, па да је цена само критијеријум, они то одбијају, јер неће проћи њихов вољени понуђач. Не обарам ја тендер, него надлежна комисија”, рекао је раније Васиљевић у изјави за медије.

Док је директор ЕПС-а задужен за јавне набавке, Млађен Малешевић за све проблеме тада окривио понуђаче.

– Они не могу да одговоре нашим укупним потребама, колача има више него што је довољно, али они не могу да се договоре. Ово је ситуација која мора да се реши закључком Владе, ми не можемо да улазимо у ратове понуђача, рекао је он, док је Немања Ненадић, програмски директор Транспарентности Србије овакву изјаву окарактерисао као апсурдну:

-Потпуно је апсурдно причати о томе. Ако је тендер оборен, то значи да у њему нешто није било добро прописано, или процес није вођен ваљано.

Фирма „Метер анд Цонтрол” која је последњих година најупорније покушавала да добије све расписане тендере, док су их са свих страна оптуживали да немају чак ни своје бројило већ да увозе кинеска бројила на које лепе своје ознаке основана је 2008. године од стране “Руднап Гроупе” Војина Лазаревића.

Према финансијским извештајима “Руднап Гроуп” 22. децембра 2011. године Руднап је продао своје учешће у “Метер анд Цонтрол” фирми “Паллантерие Финанце Сарл” која је регистрована у Швајцарској. Сада је 82,5 одсто ове фирме у власништу те швајцарске фирме. Кипарска фирма “Балмеран лимитед” је власник швајцарске фирме “Паллантерие Финанце Сарл”.

Директорка “Балмеран лимитед” је Андроулла Панаги, која је истовремено један од менаџера швајцарске компаније, али и пословни секретар у другој кипарској фирми, “Алтариа Ресеарцх лимитед”, која је власник “Руднап Гроуп”. Фирма “Балмеран лимитед” је такође била акционар у другој кипарској фирми “Полиграф лимитед”, која је сада у власништву Војина Лазаревића и Дамира Фазлића.

Исте године када је “Метер&Цонтрол” продат, “Руднап Гроуп” му је дала краткорочну позајмицу од око два милиона евра. Давање краткорочних позајмица се наставило све до краја 2013. године, мада се износ позајмица значајно смањио.

Метер анд Цонтрол је иначе једина домаћа фирма која је протеклих година успела домаћим дистрибуцијама да прода своја бројила.

Електродистрибуција Београд, ЕДБ, и Електровојводина Нови Сад, су 2011. године након одржаних тендера купили укупно 43.000 бројила у вредности од 3,5 милиона евра од компаније “Метер анд Цонтрол”.

Након овог посла до данас више није успео ниједан већи тендер за бројила у Србији. Противници Војина Лазаревића, медијима су касније успешно пласирали информације да су бројила била 40 одсто скупља од постојећих на домаћем тржишту.

Директори ЕПС оптужени су да је усвојен технички правилник који је фаворизовао бројило фирме “Метер анд Цонтрол”.

Вук Станић

©Гето Србија

материјал: лИст против мафије