Очистили смо будућност преварама, додворавањима и лажима. То радимо више од сто година. Пажљиво избацујемо људе из државе. Нас не може да извуче један човек, нити такав постоји. Иза нас су се рађали и испред нас ће се ређати преваранти који ће на принципу Срећка Шојића обећавати куле и градове, износити бројеве, статистичке податке.
Да на српској политичкој сцени постоје политичари којима савршено пристаје „тесна кожа“ Срећка Шојића, дилеме нема Милан Лане Гутовић.
Прослављени глумац је на великом платну и ТВ екранима отелотворио лик алавог директора који је еволуирао у бескрупулозног политичара. У интервјуу за Курир Гутовић признаје да би морао да се избори са својом меморијом и моћи запажања не би ли се сетио неког политичара који не личи на Шојића.
– Наравно, не говорим о његовом начину одевања, него о систему вредности и начину размишљања. Срећко Шојић је почео као преварант у транспортној фирми. Док је он био директор, држава је још била здрава и нормална. Могла је да је поткрада нека вуцибатина чија је поквареност била фокусирана само на малу популацију и круг једног предузећа. У серији „Бела лађа“ Срећко Шојић је постао политичар који је утицао на целу државу. Шојић се није усавршио, него је држава пропала. Она је пала, није он порастао. То је цела теорија Срећка Шојића.
Да ли видите неког ко би на нашој политичкој сцени, у улози капетана, могао да доведе „белу лађу“ до сигурне луке, јер смо већ дуго изложени бури?
– Нама треба добра судбина за тако нешто. Нас не може да извуче један човек, нити такав постоји. Иза нас су се рађали и испред нас ће се ређати преваранти који ће на принципу Срећка Шојића обећавати куле и градове, износити бројеве, статистичке податке… Ми немамо капацитета за то. Очистили смо своју будућност преварама, лажима и додворавањима. То радимо више од сто година. Пажљиво избацујемо из државе људе који вреде. Задржавамо искључиво багру и будале.
Неке ваше колеге опробале су се као министри културе. Да ли бисте се латили тог посла?
– Бити министар културе подразумева, пре свега, понуду мандатара. Већ у самој његовој понуди, министар културе треба да постави извесне услове под којима ће то и постати. Не верујем да је иједан министар културе поставио било какве услове. Евентуално: „Немојте да ме бијете пред народом, можда тамо иза, кад се угасе камере, али немојте испред њих.“ Према томе, у теоретском смислу, а поготово у практичном, не могу да будем кандидат за министра културе. Не могу из више разлога, а ово је само један.
Какав је положај младих глумаца?
– Шансе за младе глумце скоро да не постоје. Могу да приметим да је алармантно тешка ситуација. Појавило се много глумачких школа. Пословично их воде људи који немају појма. Они су у практичном смислу показали да не знају ништа. То им, међутим, нимало не смета да отворе школе. Човек који заврши такву школу, једино ако је потпуно непослушан човек, има неку шансу. Ако је послушан, личиће на професора и биће катастрофалан.
Аутор: Саша Урошев,Курир
Фото: Дадо Ђилас
