Лавров долази у Србију у једном веома осетљивом тренутку

На питања Гласа Русије одговaрaо je политички аналитичар из Београда Миша Ђурковић

Сергеј Лавров је још пре него што је украјинска криза прешла у најактивнију фазу рекао да рускa власт сматра да “руско-српски односи не могу бити таоци спољашних фактора”. Међутим, чини се да сада неко ко врши притисак на Београд жели управо такав сценарио. Шта можете да кажете о политичкој позадини доласка Лаврова у Србију?

Господин Лавров долази у Србију у једном веома осетљивом тренутку. Спољна политика Србије, може се рећи, почиње да добија нека неочекивана преусмерења. Уочљиво је да Премијер улази у сукоб са англо-саксонским лобијем овде, са ОЕБС-ом, страним амбасадама, шефом Делегације ЕУ у Србији Мајклом Девенпортом. И помало, неочекивано, прошла је ова посета Берлину, након које је Вучић изразито кренуо да говори о “стратешком парнтерству” са Немачком. У том контексту долазак господина Лаврова је врло значајан као, рекло би се, нека врста успостављања равнотеже. Као што смо видели, Русија је углавном била задовољна релативно неутралном позицијом Београда по питању украјинске кризе, али, са друге стране, врши се велики притисак да Београд измени ту своју политику, посебно с обзиром на то да се Премијер стално позива на неизбежност европског пута.

Шеф руске дипломатије долази у Србију након једног малог неспоразума на државном нивоу поводом Јужног тока. Ради се о изјави госпође Михајловић, коју је касније демантовао председник Владе. Да ли ви и даље, без обзира на видљиво противлење званичника ЕУ, верујете у реализацију овог енергетског пројекта и његову корист за Србију?

Питање користи за Србију је више него неоспорно. То је једна једина конкретна страна инвестиција од преко 2 милијарде евра. Али заиста све драматичније постаје питање његове реализације, пре свега у склопу односа између Русије и ЕУ. Ако погледамао ставове Мађарске, Аустрије, или консензус међу бугарском политичком елитом око тога да је Јужни ток неопходан за ове земље, евидентно је да су сви свесни да се ради о једној изузетно великој прилици, економској и стабилизационој. Али притисак из англо-саксонског света је огроман и та игра траје већ пет година. И мислим да је сада на Русији да на то адекватно одговори. Верујем да господин Лавров има шта да каже српском руководству по овом питању. Русија евидентно не сме да дозволи да буде изиграна по питању Јужног тока овде, јер укупан кредибилитет Русије на овим просторима највише зависи од реализације Јужног тока. Ја верујем да ће Русија имати довољно механизама да настави ову игру. Дубоко сам убеђен да би, без изградње Јужног тока, српски простор ушао у кризу и дестабилизацију.

Да ли можемо разматрати долазак Лаврова у контексту евроазијских интеграција, имајући у виду недавну посету председника Белорусије?

Обратите пажњу, Премијер је избегао да се сусретне са господином Лукашенком. Генерално кретање земље за сада диктира управо Александар Вучић, који је врло чврсто на евроатлантистичким позицијама. У Скупштини нема ниједне странке која се залаже за кретање земље у правцу евроазијских интеграција. Та врста интеграције реално може овде постати атрактивна, тек ако се озбиљно учврсти расположење за то у Бугарској, јер Србија се налази у некој врсти cordon sanitaire. Иако преко 70% људи у Србији подржава Русију, не постоји адекватан политички механизам да се то расположење преточи у реалну политику.

Посебна пажња биће посвећена унапређењу политичке сарадње у духу Декларације о стратешком партнерству. Да ли је пораст трговинске размене две земље у односу на 2013. годину резултат ове декларације?

Пораст трговинске размене је веома важан. Видимо да је од 2012. доста озбиљно скочио, али и иначе у последњих пет-шест година трговинска размена је у сталном порасту. Са једне стране, Србија стално добија енергетску основу из Русије. Са друге стране, извоз српских пољопривредних производа у Русију доживљава прави бум. И ви буквално у сваком другом пољопривредном домаћинству у Србији видите зависност од тог извоза. И то је један од суштинских разлога зашто Србија не сме ни да помисли на било какве санкције Русији. Међутим, све ове друге ствари су још. чини се, тек на почетку. Рецимо, прошле године је доста говорено о јачању војно-стратешке сарадње, куповини нових авиона. Међутим министар одбране Србије је пре неки дан изјавио да од тога неће бити ништа јер нема пара.

Чини се да економска питања никад нису била толико политички и геополитички мотивисана као данас. С те стране, долазак господина Лаврова је веома битан за учвршћивање руских позиција на Балкану.

Тимур Блохин, Глас Русије